Srbi neće kremaciju, a mesta na grobljima sve manje: Šumadinci i Moravci za spaljivanje i urne neće ni da čuju

Foto: Mateja Beljan, Shutterstock

"Jer si zemlja i u zemlju ćeš se vratiti" - Božije su reči upućene Adamu posle greha, a mnogi vernici i danas ih se drže čim se pomene sahranjivanje pokojnika u zemlju. Kraće rečeno: Srbi neće kremaciju.

Međutim, situacija u mnogim gradovima postala je alarmantna. Poslednja u nizu tim povodom oglasila se Ivanjica. U najboljem slučaju, poručuju iz ove opštine, Ivanjičani će imati gde da se sahranjuju do kraja godine, a nakon toga će lokalna samouprava morati da nađe rešenje.

Preporučujemo

Čak su i javno pozvali građane ukoliko poseduju parcele preko hektara površine, da iste ponude za potrebe proširenja groblja.

- Grobne parcele su ranije bile u žiži gradskog jezgra, a sada se groblja prave na lokacijama koje su van centra grada. Mi, nažalost, takvih lokacija nemamo. Pregovaramo trenutno sa nekim građanima oko otkupa određenih hektara zemljišta. Groblje nije proširivano 20,30 godina, ovaj problem je star bar 15 godina i to niko nije rešavao - kaže za Telegraf Aleksandar Mitrović, direktor JKP "Ivanjica".

Na pitanje o kremiranju pokojnika, kao potencijalnom rešenju, Mitrović se otvoreno začudio, pa nam objasnio:

- Je l' vi znate da je za devet godina, koliko radim u ovom preduzeću, bila svega jedna kremacija pokojnika? I to je bila reč o urni koja je donešena iz Beograda. Zapadno-moravički okrug ima drugačije običaje kojih se verno drži i ljude ovde nećete privoleti na tako nešto - smatra Mitrović.

I on sam kaže da nije lako ni obezbediti uslove za kremaciju, jer treba izgraditi krematorijum i posebno mesto za urne, a za sve to su potrebne dozvole i rešenja.

U Šumadiji je situacija slična. Ljudi iz ovog kraja radije će čak i divlje organizovati sahranu, na mestu koje nije predviđeno za grobnu parcelu, nego što će pristati da se njihovi bližnji kremiraju. Dešavalo se to ranije u mesnoj zajednici Stanovo, koja je sa 22.000 stanovnika najveća u Šumadiji, a u kojoj još od 2017. godine više nema prodaje grobnih mesta.

- Rešeno je tako što je u susednom mestu Pčelica izgrađeno 300 grobnih mesta koje mogu da kupuju žitelji Stanova. Ovde više nema mogućnosti za izgradnju groblja - odgovorili su nam u Mesnoj zajednici Stanovo.

Na opet postavljeno pitanje o kremaciji, žena s druge strane slušalice je vrisnula:

- Juuu... Je l Vi to ozbiljno? U Šumadiji toga nema i neće ni biti - poručila nam je.

Tesno je i u drugim gradovima širom Srbije, a zna se da i na mnogim grobljima u Beogradu više nema mesta za nove parcele. Tu se dešava, javna je tajna, da ljudi preprodaju već postojeća grobna mesta po paprenim cenama. Ko bližnjeg hoće da sahrani na Novom groblju u Ruzveltovoj, u centru Beograda, može jedino da potraži grobno mesto u oglasima, gde pojedini bez srama prodaju parcele u kojima su pre 30, 40 ili više godina sahranjeni njihovi preci.

V. d. direktora JKP "Pogrebne usluge" Vladan Đukić navodi za Telegraf.rs da oni na vreme razmišljaju o eventualnom problemu nedostatka grobnih mesta i da je u prestonici sve obezbeđeno za najmanje osam narednih godina.

- Kad izgradimo još parcela na Orlovači, imaćemo zasigurno obezbeđenu situaciju. Otvorićemo groblje u Kaluđerici i gradimo groblje u Batajnici. Zahvaljujući ovom preduzeću koje traje 135 godina i dobrom radu u prethodnom periodu, u Beogradu se sigurno neće pojaviti problem nedostatka grobnih mesta. Problem sa kapacitetima imaju možda pojedine opštine, ali zna se koja su groblja zatvorena za izgradnju novih parcela - zaključuje na kraju Đukić.

Stav Crkve: Opelo se može držati pokojniku koji je kremiran mimo svoje volje

Po pitanju kremiranja, kao i držanju opela od strane pravoslavnog sveštenstva, nad telom koje će se kremirati, Srpska pravoslavna crkva ima jasno određen stav.

- Ako se pravoslavni hrišćanin kremira mimo svoje volje, sveštenik mu može održati opelo pre kremiranja, ali ne u krematorijumu, nego ili u crkvi i kapeli ili u domu. Može to učiniti i nad urnom sa njegovim pepelom, ili na mestu gde je ona postavljena. Posle izvršenog opela, mogu mu se činiti pomeni i parastosi u propisane dane. Ako je spaljen po svojoj želji, ništa od ovoga ne može mu se vršiti - objašnjavaju nam u SPC.

(Telegraf.rs)