"Kult porodice odavno je uništen. Njena snaga i ugled mere se brojem kuća i stanova, a ne brojem dece"

Foto: minbpd

Prethodne sedmice srpsku javnost potreslo je nekoliko nezapamćenih slučajeva porodičnog nasilja. Još se prepričava zločin iz Zrenjanina, kada je žena izbola supruga, a zatim izmasakrirala njegovo telo pred očima maloletne ćerke. Dan nakon toga, Milomira M. iz beogradskog nasilja Mirijevo žena, sa kojom živi 40 godina, takođe je napala nožem. U istom naselju, jedna majka je sa svojim detetom skočila sa trećeg sprata zgrade, a postoje navodi da je dete u porodici bilo žrtva nasilja.

U atmosferi  i strahu da bi ovaj crni niz mogao da se nastavi i gde su vesti o slučajevima porodičnog nasilja postale naša svakodnevica, dočekujemo Međunarodni dan porodice. Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija proglasila je ovaj dan praznikom 1993. godine, u cilju isticanja značaja koji ova institucija ima u međunarodnoj zajedednici.

Preporučujemo

Upravo o njenom značaju, ali i zbog čega današnja porodica prolazi kroz krize, govorio je ministar za brigu o porodici i demografiju Radomir Ratko Dmitrović u intervjuu za Telegraf.rs.

• Međunarodni dan porodice obeležavamo 15. maja. Koji su glavni izazovi s kojima se suočava institucija porodice u savremenoj Srbiji, ali društvu uopšte?

Osnovni razlog demografskog sloma, ne samo u Srbiji već i celoj Evropi, upravo je drastična promena odnosa društva i pojedinca prema porodici. Na žalost, porodica odavno nema značaj koji je imala. Snaga i ugled porodice već decenijama meri se količinom novca, materijalnom snagom, brojem kuća i stanova, a ne brojem dece, biološkom snagom porodice.

• Slično je u celoj Evropi?

Da, bez obzira na ekonomsku moć ove ili one evropske države. To je kriza hrišćanske Evrope, njen najveći problem. Nijedna evropska država nema stopu rodnosti 2.1 što je samo prosta reprodukcija. Tradicionalne porodične vrednosti izvrgavaju se ruglu, omalovažavaju. Kult porodice odavno je uništen. Dominantna su prava pojedinaca i grupa, raznih predznaka. O značaju i pravima životinja govori se više nego o značaju porodice. Na sceni je opšta dekadencija u kojoj se porodica gubi i nestaje.

• Svedoci smo sve češćih primera nasilja u porodici, kada članovi ugrožavaju na različite načine jedni druge, a neretki su i primeri ubistava unutar porodice. Kako komentarišete ovakve pojave?  Šta najviše utiče na pojavu nasilja u porodici i njenu degradaciju?

Stariji građani Srbije pamte vremena kada je bilo nezamislivo da, na primer, otac ubije sina, brat sestru, sin majku i oca, brat brata... Sada je to skoro svakodnevna pojava. Zašto? Izloženi smo svakoga sata lošim vestima, internetskoj lavini svega i svačega, gledamo iskasapljena tela, odsečene glave, potoke krvi... Slušamo pretnje, primitivizam, svađe, najave još gorih vremena...Naša budućnost je mračna, niko ne govori o eventualnom sutrašnjem boljitku. Sve to deponuje se u podsvesti čoveka, uvodi ga u depresivna stanja, taloži se u nama i čeka neku životnu situaciju, okidač koji će to uskladišteno zlo da izbaci na površinu, u vidu noža, pištolja, sekire... Mi smo u mnogo težoj situaciji nego što mislimo.

• Pandemija virusa korona ušla je u treću godinu i uticala na mnoge aspekte života ljudi. Na koji način su se pandemijski uslovi odrazili na porodicu i odnose unutar nje?

Iskreno, ja sam na početku pandemije mislio da bi novonastala situacija, okupljanje porodice makar silom prilika, moglo da donese i neke boljitke... Konačno smo zajedno, razgovaramo, ali ne. Mi odavno ne

razgovaramo, bez obzira sedimo li jedni od drugih udaljeni pola metra ili 500 kilometara. Naši partneri s kojima se družimo i po 10 sati dnevno, zovu se mobilni telefoni. Važniji su nam od dece, roditelja, kumova, komšija...

• Koje su instance i akteri u društvu najvažniji za očuvanje porodice kao institucije?

Ovo je vrlo kompleksno pitanje. Nije moguć kratak odgvor, kao što nije moguće u nekoliko rečenica objasniti demografski slom jednog naroda. Najstrašnije je to što se ovim pitanjima mi kao društvo bavimo

povremeno i nedovoljno studiozno a približavamo se liniji iza koje neće biti povratka.

• Da li posedujete statistiku koja se odnosi na to koliko je brakova sklopljeno, a koliko razvedeno prethodne, 2021. godine?

Ti podaci biće objavljeni za otprilike dvadesetak dana. Ono što je sigurno, broj sklopljenih brakova ima tendenciju pada, a sve je više razvoda.

Porodice u Srbiji u proseku imaju manje od dvoje dece

Porodice u Srbiji u proseku imaju manje od dvoje dece, preciznije 1,58, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS) povodom Svetskog dana porodice.

Jedno dete ima 51,8 odsto porodica, dvoje dece 40,1 odsto, troje 6,7 odsto a četvoro i više 1,4 odsto porodica.

Kada je reč o tipu porodica, skoro polovina, tačnije njih 48,9 odsto su one koje čini bračni par sa decom, 28,3 odsto bračni par bez dece, 13,7 odsto majka sa decom, 3,6 odsto otac sa decom, 3,2 odsto vanbračni par sa decom i 2,3 odsto vanbračni par bez dece.

(Telegraf.rs)