Komarci uveliko dosađuju, a ima li zaraženih virusom Zapadnog Nila: Saznali smo kada će ga prenositi na ljude

Foto: Tanjug/AP

Komarci su uveliko počeli da dosađaju, njihova brojnost se u pojedinim delovima Srbije polako povećava, a tek predstoji njihovo vreme. Jedni su aktivni ujutro i uveče, a jedna vrsta koja je registrovana prethodnih godina u Novom Sadu, aktivna je tokom većeg dela dana. Za sada, kako Telegraf.rs saznaje, nema krvopija koje su zaražene virusom Zapadni Nil, koji oni prenose na čoveka, a to se očekuje tek na leto. 

Bez obzira na to što je njihova brojnost negde u porastu a negde ne, suzbijanje je počelo.

Preporučujemo

Dario Aćimović, menadžer za odnose sa javnošću preduzeća "Ciklonizacija" iz Novog Sada objašnjava za Telegraf.rs da se komarci za virusom Zapadnog Nila očekuju tek tokom dužeg perioda toplog vremena, na leto. Podsetimo, njega prenosi naš domaći komarac - kuleks pipiens.

- Mi ćemo i ove godine slati na analizu uzorke komaraca iz svih gradova i opština u Vojvodini, u kojima sprovodimo sistematsku akciju zaštite zdravlja građana od komaraca. Ipak, prisustvo virusa u populaciji komaraca očekujemo tek u uzorcima iz jula i avgusta jer su za razvoj virusa u komarcima potrebni duži periodi toplog vremena. Virus Zapadnog Nila je prisutan na našem području već godinama i ljudi moraju da budu svesni da on neće nestati. Zvanično je detektovan 2012. godine, a već 2013. godine Srbija je imala najveću epidemiju na teritoriji Evrope. Rezervoar ovog virusa su ptice, a prisutnost virusa Zapadnog Nila u komarcima očekuje se u drugoj polovini jula i tokom avgusta. Prenošenje virusa sa komaraca na ljude obično se dešava pred kraj sezone, u avgustu i septembru, jer je to vreme kada komarci menjaju domaćine i krvni obrok uzimaju i sa ptica i sa ljudi - kaže Aćimović za Telegraf.rs.

Prenošenje virusa, podseća, zavisi i od temperature.

- Izrazito visoke temperature, recimo, pogoduju bržem razvoju virusa. U komarcu koji se hranio na zaraženoj ptici on se brže razvija, odnosno pre dostiže virulentnost i osigurava prenošenje na čoveka na kojem se komarac potom hrani. U zaštiti zdravlja građana ključno je tokom cele sezone držati brojnost komaraca pod kontrolom i na vreme prekinuti ovaj lanac prenošenja. Važno je da se sistematski radi na suzbijanju komaraca i da se ne dospusti da komarci opstanu toliko dugo da uzmu krvni obrok sa ptice, polože jaja, a onda ponovo uzmu krvni obrok sa čoveka i tako prenesu virus. Inače, za slučajeve groznice Zapadnog Nila registrovane u Srbiji krivac je komarac kome je naše podneblje uobičajeno stanište. Reč je o urbanim, ili kako ih često zovemo kućnim komarcima, a čija su staništa kanali, bare, manje vodene površine, dvorišta i vlažni podrumi - navodi Aćimović za naš portal.

Prema njegovim rečima, u ovom momentu u Novom Sadu se ne beleži povećanu brojnost bilo koje vrste komaraca:

- Već mesec dana redovno se sprovodi monitoring i rečnih - ruralnih komaraca i kućnih, urbanih komaraca. U tom periodu izvedeno je nekoliko serija uspešnih larvicidnih tretmana na kanalima i barama, tako da još nije bilo potrebe za tretmanim protiv odraslih formi komaraca. Slično je i kada je reč o rečnim komarcima. Prati se stanje na terenu, ali zbog niskog i konstantnoig vodostaja Dunava, još uvek nije došlo do izliva i punjenja potencijalnih izvorišta komaraca. Stanja se za sada prati i čim se ukaže potreba biće izvedeni prvo larvicidni, a potpom i tretmani protiv odraslih komaraca.

- Iako su građanima vidljivije akcije na otvorenom, koje se sprovode od proleća do jeseni, komarci se suzbijaju i tokom zimskih meseci, i to u zatvoreniom prostorima. Reč je dominantno o zgradama u delovima Novog naselje, Satelita, Limana i pojedinačno u drugim delovima grada, a u kojima postoje podrumi i druge prostorije koje su pod vodom i koje su idealno izvorište komaraca tokom cele godine. Sa nešto toplijim vremenom, ovi komarci počinju da migriraju u stanove i na otvoreno, pa je tako u prethodnih mesec dana izvedeno više kombinovanih tretmana. Na navedenim područjima su u više navrata, izvedeni prvo larvicidni tretmani, a potom i tretmani sa zemlje protiv odraslih formi komaraca.

Azijski tigrasti komarac u Novom Sadu

Aćimović napominje da je sada  već očigledno da smo poslednjih godina suočeni sa izmenjenim klimatskim uslovima, koje su u kombinaciju sa drugim faktorima, dovele po povećane opasnosti od širenja zaraznih bolesti koje prenose komarci. Podseća i da je "Ciklonizacija“  još 2018. godine u Novom Sadu otkrila odrasle jedinke azijskog tigrastog komarca - Aedes albopictus. To je prva lokalna samoprava u Jugoistočnoj Evropi i Srbiji koja je postavila sistem detekcije i uništvanja azijskog tigrastog komrca.

- Tokom prošlih sezona detektovali smo i širenje ove invazivne vrste iz prvobitnih rezervoara po okolnim delovima grada, a pošto  ni ove godine nije bilo prave zime i kontinuiranih niskih temperature, očekujemo da nije bilo prirodne redukcije njihove brojnosti. Zato će i ove sezone uz standardnu borbu sa rečnim i kućnim komarcima, poseban akcenat biti stavljen na monitoring i tretmane protiv ove vrste komaraca. Tigrasti komarac je invazivna vrsta, poreklom iz Jugoistočne Azije, koja se poslednjih godina širi po Evropi. Do širenja dolazi zbog povećenog i ubrzanog prometa roba u svetu, ali verovatno i zbog izmenjenih klimatskih uslova poslednjih godina. Ono što odlikuje tigraste komarce je činjenica da im je za reprodukciju dovoljna i izuzetno mala količina vode. Reč je o komarcima koji su obično sitniji od domaćih rečnih i ubranih komaraca, ali i izuzetno agresivnim u traženju krvnog obroka. Pri tome, za razliku od domaćih koji uglavnom imaju pik ujutro i uveče, tigrasti komarci su aktivni i “grizu” veći deo dana - kaže Aćimović. 

Iskustva ovog preduzeća pokazuju da su izvorišta tigrastih komaraca u urbanim sredinama Novog Sada pre svega zapuštena dvorišta privatnih kuća i preduzeća, ali i kišničare, septičke jame, odložene stare gume, slivnici, šahtovi, saksije za cveće, burad, kofe kao i sve posude u kojima se nakuplja kišnica.

- Na terenu su uzorkovane larve tigrastog komarca i iz mikro izvorišta kao što su pivske flaše, konzerve, ambalaže u kojima je bilo dovoljno nutrijenata i vode da se formira celokupan razvojni cikus ove vrste. Ovakva izvorišta u domaćinstvima neophodno je prekriti ili ukloniti kako se ne bi nakupljala voda. Tokom proteklih sezona detektovano je širenje ove invazivne vrste iz prvobitnih rezervoara u okolini Partizanske ulice po obližnjim delovima grada - Detelinari, Banatiću, Sajmištu, Salajci, Rotkvariji, Novom Naselju i Avijatičarskom naselju - navodi on.

U Beogradu počelo suzbijanje odraslih komaraca

Kada je o Beogradu reč, akcije suzbijanja odraslih jedinki je već počelo. Kako je prošle nedelje izjavila Mirjana Cakić iz JKP "Gradska čistoća" monitornig pokazuje da dolazi do povećane brojnosti odraslih jedinki komaraca.  

- Ekipe Gradske čistoće još od marta sprovode larvicidne tretmane. S obzirom na to da smo april imali nešto hladniji, sa toplijim vremenom i sredinom maja bilo je očekivano da se pojave odrasle jedinke komaraca iz roda edes, to su takozvani rečni, odnosno šumski komarci. Sa prvim prijavama i Gradska čistoća je krenula u akcije suzbijanja - rekla je ona Cakić.

Šta je virus Zapadni Nil

Zapadni Nil, inače, na ljude prenosi naš domaći, kuleks pipiens komarac. Pretprošle, 2020. godine prvi put posle 8 godina nije zabeležen nijedan slučaj ove groznice kod ljudi u Srbiji, iako su zaraženi komarci bili prisutni u 11 gradova, i iako je ova groznica u Evropi potvrđena kod 308 osoba. To se međutim, nije desilo prošle, 2021. kada je bilo zaraženih građana.

Ova infekcija je zvanično prvi put registrovana kod građana u Srbiji krajem jula 2012. godine. Od 2012. do 2019. godine u našoj zemlji registrovano je ukupno 1.016 slučajeva zaraze i 98 smrtnih ishoda, zvanični su podaci Instituta "Batut".

Radi se o virusnom oboljenju koje se prenosi ubodom zaraženog komaraca. Većina inficiranih osoba, 80 odsto, nema nikakve simptome i znake bolesti. Kod manjeg procenta zaraženih osoba, oko 20 odsto, simptomi podsećaju na grip, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom i limfadenopatijom (uvećanje limfnih čvorova).

Kod pojedinih osoba, dolazi do nastanka aseptičnog meningitisa ili encefalitisa, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahteva hospitalizaciju. Kod njih se javlja glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Nakon preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija.

Smrtnost je veća kod starijih osoba, naročito kod osoba iznad 75 godina života.

Na sreću, zapadnonilski virus ne prenosi se kontaktom među ljudima, ali može putem transfuzije krvi, transplantacijom organa, transplacentarno sa majke na dete i dojenjem. Osoba se može zaraziti samo ako je ujeo zaraženi komarac, a simptomi bolesti se javljaju za tri do 14 dana posle uboda.

Preporuke Instituta "Batut" za zaštitu od komaraca

- koristite repelente na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom

- nosite odeću dugih rukava i nogavica, svetle boje. Najbolje je da bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.

- izbegavajte boravak na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru

- koristite zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta

- ako je moguće, boravite u klimatizovanim prostorima, broj insekata u takvim uslovima značajno je smanjen

- izbegavajte područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare

- najmanje jednom nedeljno ispraznite vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki

- uklonite odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu

Tоkоm sеzоnе nаdzоrа 2020. gоdinе u Srbiјi nisu priјаvljеni slučајеvi оbоlеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа u humаnој pоpulаciјi, ali prošle, 2021. godine jeste.

(Telegraf.rs)