Do plavokose mame stigla Milina priča o suicidu i smrti bebe: Kad je stigla poruka šminkali su me, plakala sam

Priča o Mili Petrović Stanković (25), koja je u danima unazad svojom razoružavajućom ispovešću i odlučnošću da iskorači iz svoje stvarnosti učinila da neka srca zadrhte i da se neki životni prioriteti poslože, dobila je još jedan nastavak. Ovoga puta, vesti i objave vratile su joj drage ljude iz prošlosti, koje je mislila da nikad neće pronaći. Nakon što je podelila najemotivnije trenutke iz života kada je izgubila četvoromesečnu bebu u novosadskoj bolnici, ujedno se prisetivši i najmračnijih pobuda da sebi prekrati muke, usledili su koraci koji služe da "konvertuju" bol.

Najpre je u objavi tražila informaciju - ima li majki na odeljenju intenzivne nege u Dečijoj bolnici. Potom je sa mužem pred zgradom bolnice razvila transparent: Nisi sama! Utom je podelila utiske navodeći da će to postati praksa.

Kako je istakla, to je bilo ono "nešto što fali" da njen oporavak bude potpun. Vratila se na mesto na kom je potpuno potonula i našla se da nekoj drugoj mami da je spreči da učini ono što je pre dve godine sama naumila - da skoči.

Tada je, kako nam je ispričala, dobila poruku koja ju je prenula. Profesorka joj je poslala poruku: "Mila, kako ste?" u trenu kad se već opraštala sa svojim tegobnim životom. Kasnije nam je govorila i da nije takva osoba, da za nju predaja nije opcija, ali da ju je izobličio bol zbog bolesnog deteta i nemoći da ga spase.

Zbog profesorke kojoj je neizmerno zahvalna, odlučila se da "krug ljubavi i dobrote nastavi, da ona postane nečija slamka spasa".

Pamti zagrljaj neznanke

I sada, kada je sve to obavila, javljanje "ratnog druga" opet joj je orosilo lice.

- Bila sam na šminkanju, gde mi je stigla njena poruka. Mene šminkaju, a ja plačem - kaže nam navodeći okolnosti u kojima je stigla poruka izvesne Silvane.

To je, kaže nam, majka čije je dete bilo smešteno u Dečijoj bolnici u proleće pre dve godine, kada i Milin sin Dušan.

Tada ju je zatekla u zlom času.

- Bila sam u rastrojstvu, udarala sam se, čupala... Žena se tu našla, bila je u toaletu, čula je neku buku. Stavila mi je ruku na rame. Pitala me jesam li dobro. Zagrlila me je. Pričale smo neko vreme, ali sam ja u svom tom bolu samo želela što pre da šmugnem, zatvorim se u svoju sobicu, pokrijem se do glave i da me niko ne gleda - objašnjava nam okolnosti u kojima su se upoznale.

Sutradan ju je, kaže, tražila, ali je više nikada nije srela. Nije čak ni znala njeno ime.

- Tokom ove dve godine sam razmišljala ko je ona. Sećala sam se samo da je plavokosa. Javila mi se kada je videla tekst sa Telegrafa - kaže nam dodajući da se izrodila jedna lepa priča.

Dodaje da se nada da u narednoj poseti bolnici neće biti sama. Kaže da su je mnoge Novosađanke podržale, te da su neke najavile da će joj se priključiti.

- Već na prvu objavu bilo je 300 komentara. Nekoliko mama je reklo da bi volele da budu tu. Pomislila sam da je to sjajna ideja. Poželela sam da objavljujem kada ćemo ići, da to bude poziv drugim ženama - rekla nam je.

Vukan - novo proleće

Za one koji još uvek nisu upoznali Milu, ona je apsolvent, Vukova supruga i Vukanova mama. Beba ima devet meseci i rodila se kao drugo dete u porodici Stanković. Prvi sin Dušan, preminuo je sa nekoliko meseci u Dečijoj bolnici u Novom Sadu. Dečak je prilikom hranjenja udahnuo mleko, koje je umesto u stomak otišlo u pluća. Borba je trajala tri meseca, ali Dušan nije preživeo.

Njegova mama je u tom periodu dvaput pokušala sebi da oduzme život. Psihoterapija ju je spasila. Jedna rečenica ju je probudila: "Da li bi Dušan želeo da nastaviš dalje?" Razmislila je i rekla - da.

Nedavno je obeležila apsolventsko veče. U trenutku razgovora prekinuli smo je u učenju. Buduća socijalna radnica sprema ispit.

Inače, odmalena boluje od cerebralne paralize.

(Telegraf.rs)