Lekari urgentne medicine nas mole: Brinemo o vama, brinite i vi o nama

Foto: Tanjug/AP

Tokom zdravstvene krize koja je zahvatila ceo svet, posebno se ističe značaj službi urgentne medicine, ali neprekidni rad pod intenzivnim stresom dovodi do brzog iscrpljivanja zaposlenih, preteći da ugrozi i njihovo zdravlje, saopštilo je danas Društvo lekara urgentne medicine Srbije (DLUMS) povodom 27. maja, Evropskog dana urgentne medicine.

DLUMS, kao nacionalni reprezentativni član Evropskog udruženja za urgentnu medicinu, u petak 27. maja peti put obeležava Evropski dan urgentne medicine pod parolom "Mi brinemo o vama, vašem zdravlju i životu. Molimo vas, brinite i vi o nama".

Preporučujemo

DLUMS navodi da su tokom zdravstvene krize službe urgentne medicine uspele da se brzo prilagode, organizuju i odgovore velikom izazovu ukazivanja pravovremene pomoći urgentnim pacijentima, ali i očuvanju stabilnosti zdravstvenog sistema.

Međutim, sindrom sagorevanja na radu, takozvani “Burnout sindrom” znatno utiče na efikasnost zdravstvenih radnika pojedinačno, a posledično i na funkcionisanje delatnosti u celini, navodi se u saopštenju DLUMS-a.

Studije sprovedene u SAD-u su pokazale da je prevalenca “Burnout sindroma” među lekarima oko 50%.

Ovaj sindrom negativno utiče na ukupni kvalitet lečenja, jer produžava trajanje lečenja, pogoršava kvalitet lečenja, ali i povećava broj grešaka u lečenju, a koje ponekada mogu biti i kobne.

Istraživanja sprovedena u Srbiji pokazuju da zaposleni u urgentnim odeljenjima imaju veći procenat “Burnout sindroma” (čak 53,22%) u odnosu na zdravstvene radnike koji rade na drugim odeljenjima (39,3%).

Činjenica je da su neke zemlje već počele da se bave ovim problemom, pa je možda pitanje vremena kada i kako će prevencija, utvrđivanje i tretman “Burnout sindroma” biti standardizovani.

Fokus zaposlenih u službama urgentne medicine, pored stalnog prijema teških i kritičnh pacijenata je pored zbrinjavanja ovakvih pacijenata i stalna edukacija, kako bi se kontinuirano podizao nivo ličnih, profesionalnih i stručnih kompetencija i time zbrinjavanje urgentnih pacijenta podiglo na što viši nivo i učinilo maksimalno bezbednim i uspešnim, a u korist očuvanja života i zdravlja.

S obzirom da za efikasan rad urgentnih medicinskih službi, nije dovoljno samo znanje i požrtvovanost medicinskih radnika, Društvo lekara urgentne medicine Srbije kontinuirano radi i na razvijanju svesti celog društva o potrebi napredovanja i promeni organizacije rada sistema urgentnih službi, a posebno utičući na ljude koji su ključni u donošenju važnih odluka.

Po uzoru na pozitivnu praksu i iskustva u svetu, DLUMS se, zajedno sa drugim stručnim udruženjima, zalaže za promene u organizaciji sistema urgentnih službi i standardizaciju procedura, koje će za rezultat dati smanjenje stepena oboljevanja, smrtnosti, ali i doprineti značajnim uštedama u ekonomskom smislu.

(Telegraf.rs)