"Ne postoje vrata koja ne mogu da se obiju": Lopovi "operišu" tokom odmora, ovako možete da ih nadmudrite

Foto: Shutterstock

Kada otputujete tokom godišnjeg odmora, ne ostavljajte navučene roletne, puno poštansko sanduče i ne objavljujte svaki svoj korak na društvenim mrežama. Razlog za sve ovo je jednostavan - možete postati laka meta provalnika i lopova, objašnjava za Telegraf.rs rukovodilac grupe za suzbijanje teških krađa i krađa Slađan Janković.

Iako se poslednjih godina broj slučajeva provala u stanove i kuće smanjuje, nakon godišnjih odmora prijave krađa policiji bivaju intenzivnije. Godišnje ih bude oko 1.000.

Preporučujemo

- U poslednjih par godina beležimo pad izvršenja krivičnog dela teška krađa. Ukupan broj teških krađa na štetu stanova i kuća na teritoriji Beograda je oko 1.000 godišnje, dok je ranije to bilo i oko 2.000. Pad se beleži najpre zbog preventivnog rada policije, jer ljudi pojačavaju bezbednost svojih domova. Ipak, leti se češće dešavaju obijanja budući da su ljudi na godišnjim odmorima. Kada se vrate posle 10 ili 15 dana, onda masovno prijavljuju obijanja i krađe - kaže Janković za naš portal.

Profesionalci, amateri i strani državljani - grupe su provalnika koje padaju u ruke policiji.

- Što se tiče izvršioca krivičnog dela teška krađa, ili u žargonu provala, koji su strani državljani tj. grupe koje dolaze pre svega iz Bugarske, Severne Makedonije i Rumunije, oni su mahom profesionalci koji imaju profesionalne alate za otvaranje vrata i prozora. Što se tiče načina izvršenja dela, uglavnom je to zavlačenje podesnog predmeta u predelu brave ulaznih ili terasnih vrata ili prozora. Nevezano za godišnje odmore, oni deluju gotovo stalno. Grupa dođe, odradi pet šest stanova i vrate se u svoju zemlju. Onda prođe oko mesec dana, vrate se, iznajme stan na dan ili hostel, opet odrade nekoliko stanova i vrate se nazad. Gotovo svi imaju specijalizovane alate koji mogu mahom da se nabave u inostranstvu u legalnoj prodaji. To su zapravo alati za bravare, a u inostranstvu su jako povoljni, do 50 dolara.

Pored "tipovanja" stanova i kuća, gotovo najveći broj slučajeva se odvija "ad hoc".

- Oko 90% obijenih stanova je provaljeno "ad hoc". Kada padne prvi sumrak, lopovi obično posmatraju da li svetlo gori u stanu. Ako nema svetla, onda preskaču ograde, prilaze prozoru ili vratima, gde već mogu lakše da uđu. Obično su to terasna vrata, klizna vrata, koja otvaraju uz pomoć šrafcigera ili pajsera. To urade bukvalno za minut. Posebno nije umeće otvoriti prozor od pvc stolarije, koja je savitljiva. Dakle, u većini slučajeva je to opserviranje na terenu. Idu po gradu i šta nađu. Ostalih 10% su tipske provale, kada im neko da informaciju da imate novca ili nešto vredno, da svi negde porodično putujete i da vas neko vreme neće biti kod kuće - objašnjava Janković.

Ugoržene su sve centralne beogradske opština, pa pravila nema. Ipak, na periferiji je drugačije stanje.

- Grocka i Obrenovac su najviše na udaru što se tiče ove vrste krađa, kada govorimo o periferiji grada. Centralizovane opštine su sve na meti, nema tu nekih velikih oscilacija.

Foto-iustracija: Shutterstock

Dakle, pre polaska na odmor budite pametni. Janković savetuje da se, pored otvorenih roletni, u sobi ostavi upaljena neka led sijalica, koja ne troši puno struje, ali i stan dodatno obezbedi različitim sistemima. Takođe, važno je ostati neko vreme nem i na društvenim mrežama.

- Svake godine savetujemo iste stvari. Najpre, tu su alarmni sistemi na pokret, gde se u svaku prostoriju stavi senzor. Gde god da uđe, senzor mora da se aktivira. Tada u najvećem broju slučajeva lopov beži, jer mu ostaje malo vremena da se skloni da ga neko ne vidi i pozove policiju. Takođe, sigurnosne kamere odbijaju lopove. Ali same kamere bez alarma nemaju funkciju, jer on može da stavi fantomku, slomi kameru i obije stan. Poželjno je da imate i jedno i drugo. Dobro bi bilo i da imate neka malo bolja sigurnosna vrata. Ali podsećam da ne postoji stan u koji ne može da se uđe i vrata koja ne mogu da se obiju. Pitanje je samo veština lopova, da li ima adekvatan alat i koliko vremena ima na raspolaganju. Oni čak i sami kupuju vrata i vežbaju mehanizme otvaranja, na koji način fukcnioniše. Grupe se ozbiljno bave time.

Kazne za ovu vrstu krivičnog dela su zatvorske, ali to ne sprečava provalnike da se vraćaju svom "zanatu".

- Zaprećena kazna za tešku krađu je od jedne do osam godina zatvora. Ukoliko je ukradena vrednost robe viša od milion i po dinara onda je to dve do deset godina i tako dalje. U trenutku kad policija uhvati provalnika, ona ga procesuira u saradnji sa nadlžnim tužilaštvom. Problem je što mahom imamo povratnike, njima se očigledno isplati da se bave time. Više od 50 njih posto su povratnici. Ipak, sada je zakonodavstvo ozbiljnije u tom smislu, pa ako se uhvati provalnik koji je već bio gonjen za to delo, onda ne može da bude kazna zatvora manja od polovine propisane kazne. Dakle, tu je minimum četiri godine zatvora - kaže Janković.

(Telegraf.rs)