Presušilo jezero Majdan, vode više nema ni na ovim mestima: Ugrožen je i biodiverzitet

Foto: Shutterstock

Suša i klimatske promene vidljive su ovoga leta svuda po Vojvodini. Zbog manjka vode ugrožen je biodiverzitet na jezerima, dok se nekontrolisanom eksploatacijom podzemnih voda njihove rezerve na pojedinim mestima dramatično smanjuju, prenosi sajt Grad Subotica.

Pre desetak godina u Subotici je trajala polemika oko budućnosti jezera Majdan. Sa jedne strane bili su određeni planovi koji su predviđali zatrpavanje jezera koje je i nastalo nadiranjem podzemne vode u kopove peska, a sa druge strane, Subotičani su se pobunili i tražili da ovo jezero ostane izletište i da se kao takvo uredi.

Preporučujemo

Desetak godina kasnije, klimatske promene i „arčenje“ podzemnih voda doveli su do toga da danas – u Majdanu vode više nema, a priroda, polako, zauzima svoje mesto.

Sudbinu Majdana dele i druga slična jezerca na severu pokrajine. Dva najveća, Palić i Ludaš, i dalje imaju vodu. Jer je Ludaš spojen kanalom sa Palićem u koji dotiče sveža voda. Ali ne iz Tise, već sa subotičkog prečistača.

Njihov prirodni dotok, rečica Kireš, takođe je presušila. Sve to utiče na biodiverzitet jednog od najvećih parkinga za ptice selice u Evropi.

- Na vlažnim staništima, koja su idealna lokacija za ptice da se najedu pre migracije, tamo je totalno suvo, oko jezera je suvo i ptice su već otišle sa ovih prostora zato što nemaju dovoljno hrane, morali su tražiti druge lokacije. Pitanje je da li će naći - kaže čuvar Specijalnog rezervata prirode Ludaško jezero Oto Sekereš.

Subotica kao poljoprivredni kraj žedna je za vodom. Zato i ima selo koje se zove Žednik. Ali, umesto kopanja kanala, kopaju se bunari. Umesto korišćenja vode iz reka, crpe se rezerve podzemnih voda, koje su opale za četiri do pet metara.

- Svakako možemo reći da je situacija alarmantna i kritična, zato što je to tendencija da nam nestaju vode. I pitanje je kada ćemo to realno shvatiti i kada ćemo već da nešto učinimo protiv toga. Mi smo tek sada stigli do toga da počinjemo da pričamo o toj problematici, a problematika se javlja već od devedesetih godina intenzivno - dodaje Sekereš.

Ako se ovako nastavi, svuda oko nas u subotičko-horgoškoj peščari imaćemo bukvalne podsetnike da živimo na dnu presahlog mora.

(Telegraf.rs)