"Neću ja njoj da plaćam frizera": Svaki treći otac daje alimentaciju, a ovo su najčešći izgovori

Foto ilustracija: Shutterstock

Ne postoji precizna evidencija o tome koliko bi dece u Srbiji trebalo da dobija alimentaciju, a ne prima je.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku kažu da je prošle godine razvedeno 9.790 brakova, od čega 5.187 sa decom.

Preporučujemo

U najvećem broju slučajeva (3.600) mališani su dodeljeni majci. Prema procenama Udruženja samohranih roditelja, kod dve trećine razvoda očevi ne plaćaju izdržavanje za svoje dete. Tek svaki treći redovno izmiruje svoje obaveze! Među majkama koje treba da plaćaju alimentaciju za decu sa kojom ne žive, svaka četvrta eskivira plaćanje.

- Dešava se da majka godinama ne može da naplati potraživanja od bivšeg supruga. Baš jutros se javljala žena kojoj muž duguje 1,2 miliona dinara. Vrlo često duguju po 700.000-800.000 dinara. Roditelj koji živi sa detetom pokreće sudske postupke i pokušava presude da realizuje preko javnih izvršitelja, međutim, mnogi nemaju novca za takse, a one idu i do 100.000 dinara - kaže za Novosti Vera Totić iz Udruženja samohranih roditelja.

Ona dodaje da bi država grešku trebalo da ispravi i u startu teret prebaci na dužnika, a ne da majke moraju i ove troškove prinudno da "uteruju". A dužnik će, pokazuje praksa, često učiniti sve kako bi plaćanje izbegao. Najčešći izgovori su: "Neću ja njoj da plaćam frizera!" ili "Neću ja njemu da finansiram izlaske sa drugom ženom!"

Bojan Kostić, predsednik Komore javnih izvršitelja tvrdi da je stepen naplate znatno povećan kada je nadležnost sa sudova prebačena na javne izvršitelje. Takođe, tvrdi i da izvršni poverilac, koji pokreće postupak, u ovim slučajevima nije dužan da izvršitelju uplati predujam.

- Od polovine 2012, kada su prvi javni izvršitelji počeli sa radom, sprovodili su izvršenja radi naplate zakonskog izdržavanja i bilo je mnogo primera da su, nakon višegodišnjeg čekanja, majke u ime maloletnog deteta konačno dobile neisplaćene alimentacije. Zbog nepreciznosti zakonske odredbe o nadležnosti za naplatu, Vrhovni kasacioni sud je ubrzo zauzeo stav da ovo izvršenje spada u nadležnost suda. Ipak, s poslednjim izmenama Zakona, od 2020. godine, zakonodavac je prepoznao potrebu da se prinudno izvršenje alimentacija efikasnije sprovodi i preneo je opet izvršiteljima u nadležnost - objašnajva.

Kostić ističe da je zakonodavac ovim izvršnim poveriocima dao i prvenstvo u namirenju nad ostalima. Kada je u pitanju alimentacija, limit na zaradama i penzijama izvršnih dužnika iznad kojeg ne može da se sprovodi izvršenje niži je u odnosu na ostala potraživanja i može se sprovesti do polovine primanja.

- U praksi primećujemo da dužnici, a to su očevi u 99 odsto slučajeva, često pribegavaju raznim metodama kako bi osujetili prinudnu naplatu. Priča je uvek slična: majka tvrdi da otac nije ništa plaćao, a otac koji kaže da je novac dao na ruke ili da ne želi da plaća, jer će bivša supruga pare potrošiti za sebe. Imao sam slučaj da je izvršni dužnik, za koga sam naložio njegovom poslodavcu obustavu određenog mesečnog iznosa od zarade, nakon jedne isplate dao otkaz i nije bilo primanja od kojih bi se alimentacija naplaćivala. Tada radimo dalju proveru podataka o imovini dužnika, kako bi se izvršenje nastavilo, da li poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu i sl. Na kraju, alimentacija bude naplaćena, ali je potrebno malo veće strpljenje - zaključuje Kostić.

Minimalan iznos 18.000 dinara

Visina alimentacije zavisi od primanja roditelja, broja i uzrasta dece, a obično se određuje u iznosu 15-50 odsto primanja davaoca. Minimalni iznos direktno zavisi od sume koju kao naknadu za hranjenike, odnosno lica na porodičnom smeštaju, utvrđuje ministarstvo za porodičnu zaštitu, podeljeno sa dva. To znači da je trenutna minimalna alimentacija za nezaposlene oko 18.000 dinara po detetu, jer je naknada za hranjenike oko 36.000.

(Telegraf.rs)