Aleksandar stasao u Americi, srce ga je vratilo Srbiji: "Pričao sam srpski, a osećao se kao stranac u tuđini"

Foto: Privatna arhiva

Aleksandar Zurovac je dvadeset i osam godina proveo u Sjedinjenim Američkim Državama, da bi potom rešio da se vrati u svoju otadžbinu. Tamo, u tuđini, svoje korene i tradiciju nikada nije zaboravio, iako je sa nepunih pet godina napustio Srbiju i to sa veoma teškom, ratnom životnom pričom, kao izbeglica iz Hrvatske. Negovao je srpski jezik i običaje, ali obrazovao u američkom sistemu gde je bio prihvaćen kao ravnopravni drug i kolega. Stekao je znanje koje sada želi da iskoristi u svojoj zemlji, gde se oseća kao svoj na svome. I ne samo to - on ima i dve ćerke kojima ne želi da zaborave svoje korene.

Ovaj mladi čovek rođen je 1989. godine u Drnišu, i svoje teško detinjstvo pamti po ratu koji je ubrzo izbio u Hrvatskoj. Zbog ratnih strahota preselio se u Beograd, a onda je jednog dana njegova majka ocu predložila da apliciraju za politički azil i kada su ušli u proceduru ušli su u sistem "lutrije" koji je omogućavao odlazak u Ameriku, Kanadu ili Australiju.

Preporučujemo

- Ja sam rođen u Drnišu, koji se nalazi u blizini Splita i Knina. Kada je izbio rat, mi smo se nalazili u Čapljini, otac mi je bio uhapšen i odveden u logor Lora. Tamo je proveo četiri meseca u zatočeništvu. Zbog ratnih strahota i straha za ličnu bezbednost, sa svojom porodicom sam prebegao u Beograd krajem 1991. godine. Moj otac je imao slomljena rebra i nije mogao da nađe adekvatan posao, pošto su mu od poslova u to vreme u Beogradu jedino nudili fizičke. On nije bio u stanju da se zaposli. Takođe, ni moja majka nije imala adekvatan posao. Imali smo pomoć od ujne i ujaka i ustupljen nam je stan u kome smo živeli, ali to je bilo kratkog daha. Sreću smo pronašli tog 7. septembra 1994. godine, kada smo definitivno odlučili da se odselimo u Sjedinjene Američke Države - započinje svoju priču Aleksandar.

Aleksandar kaže da je destinacija bila Minesota i jedan manji grad od pedesetak hiljada stanovnika. Međutim, u to vreme bio je proglašen kao najsigurniji grad. U Americi nije imao nikakvih problema zbog toga što je Srbin, a nova američka sredina ga je prihvatila kao svoga.

Tamo je išao u vrtić, sve do četvrtog razreda osnovne škole, a onda se preselio u novi kraj, a sa njim je promenio i drugu školu.

- Iskreno, kada smo se prvi put doselili, svi ljudi su nam pomagali, nisam imao negativnih iskustava. Kada biste pitali prosečnog Amerikanca gde je Srbija on vam ne bi znao reći gde je - kaže Aleksandar i dodaje:

- Ja sam bio jedino srpsko dete koje je išlo u tu školu. Bila su deca i iz drugih delova bivše Jugoslavije, ali se nismo zbližavali.  Kasnije su se ta deca selila sa svojom porodicom i menjala školu, a takođe i ja sa svojom.

Aleksandar kaže da je uticalo više faktora da se vrati u Srbiju, ali da je najbitniji faktor bila porodica.

- Život u Americi jeste bio miran, ali smo bili jako izolovani. Amerika je ogromna zemlja i ne možete je kao Srbiju celu kolima preći. Nama je samo sat i po vremena trebalo da dođemo do najbliže pravoslavne crkve u Sent Polu. Zbog straha da ne izgubim dodirne tačke sa svojim poreklom i uopšte u želji i da moje dve ćerke ne zaborave svoje korene, odlučio sam da se vratim. Pričao sam srpski jezik u svojoj kući, ali opet sam se osećao kao stranac u tuđini - kaže Aleksandar.

Nakon povratka u Srbiju, Aleksandar je imao proliku da se susretne i sa premijerkom Anom Brnabić. Kaže, bio je to kratak, ali srdačan susret na ceremoniji dodele dokumenta "Carta Serbica".

- Rukovali smo se, zahvalila mi se što sam se vratio u Srbiju, pitala me je odakle sam. Kada sam joj rekao da sam kao izbeglica došao iz Hrvatske u Beograd, rekla mi je "To je baš lepo, slobodno pričaj malo o sebi" - kaže Aleksandar i dodaje:

- Rekla je da sam "gotivan lik" i da nam je potrebno da se što više Srba iz inostranstva vrati u Srbiju.

Aleksandar radi kao instruktor fizikilne terapije po jednoj holandskoj licenci i želja mu je da investira i svoje znanje implementira u Srbiju.

- To je metoda koju sam ja naučio od jednog Holanđanina koji se zove i preziva Vim Hof. Tu su tri stvari u pitanju. Pod broj jedan su vežbe disanja, zatim fizičke vežbe poput sklekova i trbušnjaka i treće, a to je hladno izlaganje, recimo da se provede neko vreme u vodi ispod deset stepeni itd. - objašnjava ukratko ono čime se bavi.

Iako kaže da je Srbija poprilično zatvorena sredina u odnosu na Ameriku, on se nada da će uspeti u svom biznisu i da će svoje ideje uspeti da prenese na svoj narod, jer nam je kako i sam kaže "neophodna otvorenost, kako bismo prevazišli svakodnevne probleme i stres".

(Telegraf.rs)