"Kad uđem u salu, uzbuđena sam kao prvog dana": Jasmina je ta kojoj žene, uplašene od porođaja, gledaju u oči

Foto: Shutterstock

Svaki porođaj je priča za sebe. Tu ništa ne znači dugogodišnje iskustvo. I posle četiri decenije koliko jedna od najstarijih i najiskusnijih akušerskih sestara u Opštoj bolnici "Dr Laza K. Lazarević" u Šapcu Jasmina Maletić radi kao babica, dogode se situacije koje je iznenade.

Preporučujemo

Ipak, kako objašnjava, ništa ne može da se meri sa osećanjem kada dočeka bebu, taj novi život, i kada beba po prvi put udahne i zaplače. Babica, kaže, posle toliko decenija ulazi u porođajnu sali sa jednakim uzbuđenjem kao i prvog radnog dana.

Od 1983. godine, kada se zaposlila, Jasmina Maletić pomogla je da na svet dođe hiljade beba. Nikada nije vodila evidenciju, jer je neizmerno ponosna što je, kako kaže kroz šalu, u odboru za doček. Pozivu babice odazvala se spletom okolnosti. Želela je da život posveti radu sa decom, pa je nameravala da postane vaspitač. Međutim, u Šapcu u to vreme nije postojala škola za vaspitače, ali je tamošnja srednja Medicinska škola tek otvorila smer za ginekološko-akušerske sestre.

- Tek kada smo krenuli na praksu, shvatila sam koliko je zvanje babice odgovorno i koliko je taj posao lep. Imali smo divne profesore od kojih smo puno naučile. Akušerstvo nam je predavao dr Srboljub Grujić, ginekologiju dr Ljuba Stojanović. Oni su toliko bili predani nastavi, da je ta naša prva generacija skoro odmah zavolela ovaj posao. Nikada neću zaboraviti kako sam se osećala kada sam prvi put došla u porodilište. Zbog treme nisam ni bila svesna svega što se oko mene dešavalo -  priča Jasmina Maletić za Podrinske.

Babica nije samo posrednik između lekara i pacijentkinje. Ona je ta kojoj žene, uplašene od predstojećeg porođaja, gledaju u oči. Ona im je pri ruci kada su u bolovima, njene dragocene savete bez pogovora slušaju. Babica u svojim rukama drži dva života - i majke i bebe. Radost kada porođaj protekne bez komplikacija, ne može ni sa čim da se meri. I kada se majka po prvi put, već u porođajnoj sali susretne sa svojim detetom i uzme ga u naručje. A upravo je u ovome jedna od tajni babičke profesije - koliko god izgledalo uobičajeno, svaki porođaj je priča za sebe i tako mu treba i pristupiti.

- Majke različito reaguju. Neke sa radošću prihvate bebu, neke su uplašene. Nekada se zrelije ponaša mlađa majka od starije. Sve zavisi i od psihofizičke pripreme trudnice za porođaj. Mislim da bi o tome trebalo još više povesti računa, jer trudnice čitaju svašta i slušaju svakakve savete, uglavnom pogrešne i sa nekakvim predubeđenjem dolaze u porodilište. Ja nikome ne pričam bajke. Ženi koja se nije porađala kažem da će da je boli, ali to je bol koji može da izdrži. Imala sam porodilju sa plasiranim epiduralnim kateterom. Ona, zamislite, nije iskoristila nijednu dozu anestetika. Mogla je da izdrži bol - priča Jasmina.

Većina porođaja je onakva kako je to priroda odredila. Beba kada reši da dođe na svet, dešava se da nekada ne može da sačeka do porodilišta. I to su lepe priče. Ali, Jasmina i njene koleginice nikada ne zaboravljaju dramatične situacije u kojima može da bude ugrožen život i majke i deteta. Najveći strah imaju od abrupcije posteljice. Ukoliko se ne prepozna na vreme, ishod može biti fatalan. Pamti slučaj žene koja se porađala dva puta bez problema, ali je kod treće trudnoće mesec dana pre termina prokrvarila. Tu je brza reakcija bila presudna i ova priča imala je srećan završetak.

- Kada sam počela da radim, imali smo više od 2.000 porođaja. Sada se godišnje u Šapcu rodi oko 1.300 beba. To je malo. Ono što sam primetila u poslednjih godinu i po do dve dana, majke se sve više odlučuju za rađanje trećeg i četvrtog deteta i to me neizmerno raduje. I sama sam majka troje dece, a baka petoro unučića i odlično znam kolika su radost velike porodice. Slušam mlade majke kada se porode i razgovaraju između sebe o poklon paketima koje dobiju od nekih kompanija. Nema to veze sa imovinskim stanjem žene. Pažnja društva im je najvažnija, a tim simboličnim poklonima upravo im se pokazuje uvažavanje. Tu su sada i podsticaji države za rađanje. Smatram da podrška društva majkama treba da bude još veća - ističe Jasmina.

U Službi ginekologije i akušerstva Opšte bolnice "Dr Laza K. Lazarević" Šabac, zaposlene su 32 akušerske sestre. Sve one jedan su tim, na istom zadatku i svoj posao rade sa istom posvećenošću. Zato je Jasmina Maletić nerado prihvatila poziv za ovaj razgovor, smatrajući da podjednaku pažnju zaslužuju i njene koleginice. A ono što je interesantno, među šabačkim babicama ima ih starije i srednje generacije, a što se mladih babica tiče, Jasmina sa ponosom naglašava da kada za to dođe vreme, bez straha može da ode u penziju, jer su njene koleginice iako mlade, odlično obučene za taj posao.

Sa Jasminom Maletić u Službi ginekologije i akušerstva kao babice rade još i Jelena Ličanin, Jelena Jovanović, Valentina Petrović, Jelena Lazić, Marina Kojić, Biljana Momčilović, Jelena Janković, Anđelka Akik, Milana Petrović, Jasmina Jončev, Ljiljana Živanić, Spasenija Teodorović, Dragana Borojević, Milena Boci, Verica Andrić, Ljubica Ilić, Natalija Mićić, Dragana Dimitrić, Milica Maletić, Valentina Marković, Milica Kolarić, Kristina Mihailović, Danijela Vasiljević, Branka Drobac, Milanka Jeremić, Snežana Komanović, Jasmina Dragutinović, Marina Isailović, Borka Janković, Jelena Maksimović i Ana Likodrić.

Budući očevi na porođaju?

U poslednje vreme sve se više govori o tome da bi budući očevi trebalo da prisustvuju porođaju i na taj način da budu podrška svojim suprugama. Jasmina Maletić, kao iskusna babica i kao neko ko često ima priliku da bude na prijemu trudnica u porodilište smatra da budući očevi kod nas, ipak, nisu zreli za tako nešto.

- Na prijemu, kada dolaze sa suprugama, svaki gleda da što pre "šmugne". Daleko od toga da su muškarci neosetljivi. Jednostavno, oni se plaše jer je to za njih nešto nepoznato. Imali smo situaciju pre korone dok su posete bile dozvoljene, žena se porodila, muž joj došao u posetu, ona poče da mu prepričava dešavanja sa svog porođaja. U jednom trenutku čuli smo da je nešto tresnulo. Dotrčale smo uplašene da je žena kolabirala. Mi tamo, a ona se drži za glavu, dok suprug leži onesvešćen na podu. Polivale smo ga vodom, jedva je došao sebi. Ona je toliko bila slikovita u opisima svog iskustva, da on to nije mogao da podnese - zaključuej babica.

(Telegraf.rs)