Džinovska komlet lepinja: Užički pekari napravili specijalitet za Ginisa, sve se pojelo brzinom svetlosti

Foto: RINA

Džinovsku pljeskavicu videli smo u Leskovcu, ali nekoliko stotina kilometara dalje na zapadu Srbije ne daju se ni Užičani. Čuveni pekari iz ovog grada napravili su specijalitet po kom se ovaj kraj prepoznaje i to u ogromnoj veličini, komplet lepinju za Ginisa. Ostali su verni recepturi predaka, koju ne menjaju decenijama unazad.

“U lepinju stavimo jaje, domaći kajmak i sve to umućkamo i stavimo u specijalnu furunu da se zapeče. Po želji mušterija dodajemo pretop”, rekao je Dragan Lazić, pekar iz nadaleko čuvene užičke pekare “Šuljaga”, prenosi Rina.

Džinovsku lepinju izložili su u centru Užica u okviru "Žestivala". Pekar Dragan kaže da bi bila još veća da ga ne ograničiva veličina pećnica. Lepinja sa sve jede se prstima, obično prvo poklopac koji se može umakati u sredinu sa pretopom, koliko i kako ko voli.

“Svake godine se trudimo da lepinja bude još veća i veća. Čak i ne brojimo koliko jaja, kajmaka i pretopa stavljamo. Ne takmičimo se ni sa kim, ali ova naša lepinja mogla bi da uđe u Ginisovu knjigu rekorda”, rekao je Lazić.

Кoliko je vole i da je ovo zaista grad u kom caruju kalorije dokazuje to da je ova džinovska komplet lepinja nestala za samo par minuta. Prazan papir i masan brk potvrđuju da je ovo vanvremenski specijalitet i nešto po čemu se Užice i Užičani prepoznaju.

“Nema boljeg doručka od užičke komplet lepinje, na tome smo odrasli mi ali i ove mlade generacije. Ukus joj je fantastičan, vidi se da su se majstori svojski potrudi da je naprave. Red za degustaciju bio je dugačak nekoliko metara", kaže Marija iz Užica.

A ko zna da li bi mi danas jeli komplet lepinju, da nakon Drugog svetskog rata, kad je bio zabranjen rad privatnim pekarama, sestra poznatog Užičanina Кrcuna Terzića nije lično zvala Beograd i pitala kako će da ispeče jagnje za Božić. Tadašnja vlast joj je učinila i ostavila pekaru “Šuljaga” u životu i tako je ovaj specijalitet opstao.

(Telegraf.rs)