"Nisu oni krivi, na njih je bačena magija": Sestre se u Srbiji ne odriču braće ni kada počine užasan zločin

Printskrin: Youtube, Privatna arhiva, SDCG, Vijesti/Danijela Lasica

Kada dođe do ubistva, osim porodice koja je izgubila bližnjeg pati i porodica ubice. Oni se, osim šoka što je neko njihov počinio zlodelo, na neki način nalaze na stubu srama javnosti. Reakcije bližnjih ubice su različite. U pitanju je šok, odricanje od bližnjeg, ali u nekim slučajevima i njegovo pravdanje. Ovakav fenomen prisutan je u Srbiji, ali, pokazalo se, i u našem regionu. 

Slučaj koji je u poslednje vreme privukao najveću pažnju javnosti jeste masakr na Cetinju, gde je Vuk Borilović usmrtio 10 ljudi, a potom je njegov krvavi pir zaustavljen tako što je ubijen.

Preporučujemo

Reakcije porodice bile su različite. Borilovićeva majka bila je u šoku zbog zlodela svog sina. Nesrećna žena je u suzama rekla da ništa nije ukazivalo na tragediju i da je njen sin spreman da usmrti i jednog čoveka, a kamoli desetine odraslih sugrađana i dvojicu dečaka, njegovih podstanara, koje je zverski upucao za ručkom.

- Ja sam bez duše i ne znam da li ću preživeti ovu muku. Kako ovo da me snađe od mog deteta, da čitav grad i zemlju zavije u crno?! Zašto, sine, stalno se pitam, a odgovor nikada neću dobiti - rekla je Svetlana.

Dodala je da Borilović nije bio problematičan i poročan, da je bio miran čovek koji je, izgleda, pukao zbog maltretiranja na poslu.

- Trpeo je pritisak četiri-pet godina, a radio je kao šef obezbeđenja u Nacionalnom parku Lovćen. Priznajem, primetila sam da je bio nervozniji u poslednje vreme, ali nije pravio problem. Bio je primeran i kao otac porodice i kao komšija.

Jedva pronalazeći reči, Svetlana je naglasila da njen sin nije bio u sukobu ni sa jednom od žrtava.

- Naši podstanari Martinovići doselili su se tek pre dva meseca, nikad se ni popreko nisu pogledali. Lepo bi se javili kad nas sretnu i to je to. Ni s glavom te porodice Milošem nije imao nikakav sukob, taman posla. Moj sin se nije svađao ni sa svojom ženom niti s bilo kim iz porodice. Imao je skladan brak i divnu decu. Sve ove ljude je usmrtio u trenutku nervnog rastrojstva, time je tragedija i muka još i veća - dodala je.

Borilovićev brat bio je oštar u osudama sada pokojnog brata. U pismu kojim se obratio javnosti rekao je da bi njegovom bratu "da mu je jedna dlaka na glavi u životu pomislila da je rođen za takvo zlodelo", njegova ruka presudila.

"Niti mu groba znam, niti želim da znam, jer za zlodelo koje je napravio nema nijedne reči opravdanja i utehe. Samo ne želim da iko doživi sudbinu njihovih porodica i moje, koja je sada beznačajna i uništena", napisao je Boško Borilović u pismu.

"Krali mu iz kuće, bacali magije"

Ipak, snimak koji je privukao pažnju korisnika društvenih mreža prikazuje Borilovićevog rođaka, koji pravda njegovo zlodelo.

- Kupio je kameru pre par dana, neko mu baca magije, neko mu krade ispred kuće poludeo je od svih dešavanja - rekao je rođak.

Na pitanje da li je umislio da mu to rade, rođak je izričito odgovorio da Borilović nije umišljao, da je to istina i da je "pobio one što su mu bili krivi".

Sličan masakr, pre 15 godina, dogodio se i u Srbiji. Tog kobnog 27. jula 2007. godine, Nikola Radosavljević je u selu Jabukovac lišio života devet osoba, dok je celo selo svedočilo tom masakru.

Ubeđen da mu je bačena "vlaška magija", on je prvo skočio u bunar sa namerom da počini samoubistvo, ali ga je komšija spasao. Čim je izvučen iz bunara on je otišao kući, uzeo pušku i počeo da ubija po selu vođen "pričom" da mu to rade vradžbine.

Posle masakra su u inostranstvo otišle ne samo porodice žrtava, već i Nikolina žena i sin, a tu su ostali otac i majka. Otac je preminuo, a majka je, prema rečima komšija, i dalje živa.

Nikola je uhapšen dan nakon masovnog ubistva na seoskom groblju. Kada su ga policajci pitali da li zna šta je uradio, unezvereno je odgovrio: "Ne znam ništa, ne znam ništa".

Utvrđeno je da boluje od akutne paranoidne psihoze.

Roditelji pate i ako su i sami kriminalci

Kriminolog Dobrivoje Radovanović za Telegraf.rs objašnjava da su reakcije porodica ubica različite, naročito roditelja.

- Po pravilu, roditelji užasno pate jer im dete ide u zatvor na više godina. Kazna, naravno, zavisi od toga koje je krivično delo neko počinio. Roditelji pate čak i ako su i oni kriminalci. Naravno da je stepen patnje roditelja kriminalaca po kvalitetu i po intenzitetu od one porodice koja nije u vezi s kriminalom - objašnjava Radovanović.

Kako kaže, ostali članovi porodice različito reaguju.

- Ako je u pitanju supruga, ako nije iz krinimalne strukture, ona je najpre zgranuta. Godinama pokušava da održi taj brak jer je izvršilac ubistva u zatvoru. Muku muči sa vaspitanjem dece i time kako će da im kaže gde im je otac. Posle nekoliko godina supruge sa decom napuštaju brak i to je jako otežavajuća okolnost za ljude koji su u zatvoru i njihovu resocijalizaciju. Napušteni osuđenici su potencijalni kriminalci čim izaću sa izdržavanja zatvorske kazne zbog socijalne odbačenosti koju su doživeli od strane porodice - dodaje.

Braća i sestre reaguju različito. Kako objašnjava kriminolog, sestre umeju verbalno da osude počinioca u bistva, ali ga gotovo nikad ne na puštaju i ne odriču se sestrinskih odnosa sa ubicom. Mlađi i stariji brat, kaže, reaguju veoma različito.

- Mogu da pokušaju da razumeju šta je uradio, što je jako retko. Najčešće osuđuju, ali pod uslovom da oni sami nisu iz kriminalne strukture i da ne učestvuju u izvršenju krivičnih dela. Ako učestvuju, gledaju kako da svojim svedočenjem ili na neki drugi način pomognu da izvršilac dobije što manju kaznu, ali se jako plaše da ne budu otkriveni ako su nešto radili zajedno - objašnjava Radovanović.

U pitanju je užasno komplikovan splet okolnosti u porodici jer svaki član porodice drugačije reaguje. Ako nisu iz kriminalne strukture, otac i majka najviše pate, naročito majka.

Kako objašnjava, relativno često se dešava da porodica pravda ubicu.

- Nalaze različite opravdavajuće razloge zašto je to delo izvršeno. Recimo, da je on maltretiran od strane grupe ili tog jednog čoveka koji je žrtva. Može da dođe i do strašno osuđujućeg reagovanja roditelja, što je znatno ređe. Ipak, kada su u pitanju braća, priča je drugačija. Reakcija Borilovićevog brata nije neočekivana. To je relativno česta situacija ukoliko je brat u potpunosti pošteđen kriminalne aktivnosti. Ipak, on može da osuđuje i ako je učestvovao u zločinu da bi prikrio krivično delo koje je izvršio - zaključuje Radovanović.

(Telegraf.rs)