"Sanjamo i mesto na koje je pao": Roditelji iz Čajetine popeli se na Alpe da postave ploču nastradalom sinu

Foto: Privatna arhiva

"Nikada neću prestati da se borim".

Ovim rečima počinje ispovest Despota Džavović, koji 2016. godine nije ni slutio da će izgubiti sina jedinca, Aleksandra (31). Nakon godina i godina pripreme uz pomoć prijatelja, sa svojom ženom se uputio na Alpe, kako bi za svog sina postavio spomen ploču.

Od kobnog 18. juna 2016. Despotu je proganjala sila, moranje, da se popne na Visoki Kanin, vrh na italijanskoj strani Julijskih Alpa, na kom mu je poginuo jedinac. Aleksandar je imao 31 godinu, njegova verenica i prijatelj su nekim čudom preživeli.

Posle tragedije, šta je tužnom ocu Despoti i majci Mirjani ostalo od života nego da, za kakvu-takvu utehu, ostvaruju sinovljeve neispunjene snove. Na brdu Orlić, u zlatiborskom selu Stublo, izgradili su planinarski dom o kome je Aleksandar maštao. Učinili su to uz pomoć prijatelja iz planinarskog društva koje su osnovali da se zove po njihovom čedu i seća na njega.

San koji je godinama sanjao, ostvario je

- Sanjao sam i njega, tačku sa koje se otisnuo, mesto na koje je pao. Svake, ama baš svake noći, za sve ovo vreme. Morali smo i nas dvoje da odemo na Visoki Kanin. Krenuli smo 9. septembra u šest ujutru, i putovali. Volja je bila jača od svih muka i naših godina. Rešili smo da se popnemo, makar puzali na kolenima, pa taman se nikada ne vratili - kaže Despota.

Opisao nam je i kako je izgledalo putovanje do mesta gde mu je jedinac nastradao. Koračali su putem kojim je i on nekada išao. 

- Uveče smo stigli u Drežnice u Sloveniji, na desetak kilometara od italijanske granice. U pola osam ujutro došli smo u selo Nevea pod Julijskim Alpima. Veći deo puta prešli smo gondolom koja nije duga, ali koja tri i po sata skraćuje pešačenje, po strmom usponu na kome se kilometar savladava za sat. Kad smo izašli iz gondole podelili smo se u dve grupe. Jedna je išla lakšom, a supruga, instruktor i ja hteli smo zahtevnijom, pravom alpinističkom stazom - prepričava Despota.

Savladali su uspon i postavili manju ploču, sa njegovim imenom, koju je Aleksandar 18. juna 2016. trebalo da postavi kao znak planinarskom podvigu.

- Ta litica sa koje je pao, na nju se penješ kao uza zid. Metalna kugla bi prsla da je baciš odozgo, kamoli čovek da preživi pad. Maja i Prijepoljac su imali sreću da su proklizali niz lednik još 300 metara, našli su ih u jednoj uvali gde su se zaustavili – priča Despota.

Kako kaže, ispunio je svoj san. U toku je suđenje sa klubom "Kopaonik" koji, prema njegovim rečima, navodno nije radio sve po propisima.

Despota je osnovao i udruženje planinara pod imenom svog sina.

- Na brdu Orlić u zlatiborskom selu Stublo izgradili smo planinarski dom o kome je Aleksandar maštao, učinio sam to uz pomoć prijatelja iz planinarskod društva koje su osnovali da se zove po njihovom čedu i seća na njega. Moram samo da kažem da od opštinskog sportskog saveza nikakvu pomoć nismo dobili već pet godina, dok su druga udruženja dobijala više puta. Ja nastavljam dalje, i boriću se za njega i za pravdu do kraja s verom u Boga - kaže otac.

(Telegraf.rs)