Upaljen dimnjak razvija temperaturu do 1300°: Kako ogledalo spasava život, ulazimo u najopasniju sezonu požara

Foto: Shutterstock/Ilustracija

Ulazimo u grejnu sezonu, a zbog niskih temperatura grejanje nam je  bilo potrebno i u prethodnim danima, te su već zabeleženi požari u stambenim objektima zbog zapaljivanja dimnjaka i korišćenja aparata... Samo u Beogradu je zabeleženo takvih desetak požara, a i nad Titelom se nadvio oblak dima kada se zapalio, kako se pretpostvlja, dimnjak pekare, nakon čega se vatra proširila i na ostale lokale u blizini. S tim u vezi, komandant Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd Miloš Majstorović ističe u razgovoru za Telegraf.rs da mi  trenutno ulazimo u najopasniji period godine kada je reč o požarima na građevinskim objektima.

- Počinje grejna sezona, ona još nije u punom jeku i nije svakodnevna potreba kao što je to u decembru i januaru, nego se dogrevamo uveče i ujutro kada je hladno. Pre svega mislim na elektro uređaje, koje iznosimo iz nekih ostava koje su stajale, stavljamo ih u funkciju a na taj način smo potencijalno ugroženi od nastanka požara. U ovom i periodu grejne sezone, naš njveći problem su, pre svega, upotreba uređaja na električnu energiju i otvorenog plamena to jest ležišta sistema. Tu su najveći problem dimovodni kanali. I tokom leta vrlo česti su požari u ostavinskim objektima, gde imamo paljenje tih dimovodnih kanala, ventilacionih kanala, koji služe za odvod dima i mirisa, svega onoga što je produkt spremanja hrane a ne održavaju se adekvatno - kaže Majstorović.

Preporučujemo

Tokom grejne sezone često dolazi do paljenja dimnjaka a naš sagovornik navodi da su oni specifični kada se zapale jer razvijaju temperature koje su od 1000 do 1300 stepeni.

- To su temperature koje termički razlažu vodu na dva osnovna elementa, na vodonik i kiseonik, a znamo da je vodonik eksplozivan kao takav a kiseonik uslov za gorenje - priča nam komandant i napominje da se gašenje dimnjaka u domaćinstvima nikako ne preporučuje vodom:

- Jedino rešenje je prilikom nastanka požara da se iz tog uređaja, grejnog tela, isprazni gorivo što je bilo u njemu, da se smanji temperatura i da pratimo situaciju koja se događa u dimnjaku. Ono što gori u dimnjaku, to su u produkti nepotpunog sagorevanja, koji izazivaju te visoke temperature.

Zato je savet građanima da redovno održavaju dimnjake. Ne treba ga čistiti samo ped početak grejne sezone, već i u toku nje:

- Nije dovoljno samo pred sezonu očistiti dimnjak i biti miran do kraja sezone, to zavisi i od toga šta ložite. Ako su to drva, ona možda najmanje ostavljaju te produkte nepotpunog sagorevanja u zidovima dimovodnog kanala, ali ako ložimo neke lošije vrste uglja, manje gorive moći, onda imamo sigurno veći problem, tu je veće taloženje.

Provera dimovodnog kanala pomoću ogledala

Prema rečima komandanta Majstorovića, teško je da građani sami prepoznaju u kakvom stanju je dimnjak, odnosno koliko je pun, ali opet postoje mehanizmi kako je to, ipak, moguće učiniti. Pomoću ogledalca.

- Sa ogledalom, na mest gde ulazi čunak, možemo da stavimo ogledalce pod uglom od 45 stepeni i da vidimo prividno neki prikaz kanala do vrha. Ako gore u punom obimu vidimo svetlost dana to je u redu, ali ako imamo naslage, vrlo je verovatno da će taj vidljivi deo biti manji. Kada na taj način prvi put pogledate očišćen kanal, svaki sledećei put znaćete koliko na zidovima dimovodnog kanala ima tih stvari koje će vrlo verovatno da se zapale u jednom trenutku kada ložimo - objašnjava komandant Majstorović.

Kada se dimnjak zapali, ako je dimnjak urađen po pravilima izgradnje vrlo je verovatno da će da sagori sagorivi materijal na zidovima i to će proći bez posledica.

- Najopasnije u krovne konstrukcije, naročito potkrovlja koja su većinom od drvene građe, pa često dolazi do paljenja krovne konstrukcije. To su mesta koja nisu nama vizuelno prisutna. Zato, kada dođe do paljenja dimnjaka, obavezno na bezbedan način treba proveriti taj tavanski prostor odnosno deo prostora kroz koji prolazi dimovodni kanal to jest dimnjak, da bi se na vreme pozvali vatrogasci. Mi imamo uređaje kojima merimo temperaturu dimovodnog kanala na osnovu kojih znamo tačno dokle je to gorenje došlo, kako se razvija, i dežuramo pored tog dimnjaka u potrebnom vremenu da bi naši sugrađani bili bezbedni. Ono što preporučujemo našim sugrađanima, kao i u svim situacijama, da nas pozovu na 193 - podseća Majstorović.

On dodaje da su samo beogradski vatrogasci ove godine imali više od 4.400 intervencij od toga 3.200 požara.

- Nije ni počela grejna sezona, a uveć smo imali desetak požara jer su ljudi hteli da se dogreju uveče i i ujutru , zapalile su im se peći a najopasniji je dimnjak - kaže on. 

(Telegraf.rs)