Važna informacija za sve podstanare, a tiče se popisa stanovništa: Šta će vas pitati, a šta neće

Foto: Shutterstock

Dan uoči početka popisa stanovništva u Srbiji, koji počinje sutra, ne prestaju da izviru nova pitanja radoznalih građana, a jedno pogotovo "muči" podstanare i našoj zemlji, a i njihove stanodavce. 

Podstanari se, naime, pitaju da li će ih popisivači pitati da li su prijavljeni da adresi na kojoj učestvuju u popisu, a odgovor je redakcija Telegrafa.rs dobila od Zavoda za statistiku.

Preporučujemo

- Ne - odgovor je Zavoda na pitanje Telegrafa.rs da li će se podstanari pitati da li su prijavljeni.

S obzirom na to da je podstanare zanimalo i da li oni mogu da ih prime popisivače u stan ili to mora da učini vlasnik stana objasnili su nam. 

- U popisu se svi popisuju tamo gde zaista/faktički žive. Nije bitno gde ko ima prijavljeno prebivalište ili boravište i šta mu piše u ličnoj karti. To znači da se i podstanari popisuju na adresi na kojoj žive kao podstanari, a vlasnici stanova na adresi na kojoj oni žive - kažu u Zavodu za statistiku za Telegraf.rs.

Veliki broj podstanara čine studenti, a oni će biti popisani na dva mesta.

- Studenti i učenici koji su smešteni u studentskim i đačkim domovima i internatima biće popisani dva puta: kao privremeno prisutna lica u mestu u kojem se privremeno borave zbog školovanja, i u mestu u kojem živi njihova porodica - objašnjavaju u Zavodu.

Popis stanovništva počinje sutra, 1. oktobra, trajaće do kraja meseca, njegovi preliminarni rezultati biće objavljeni krajem novembra, a konačni se očekuju najkasnije do maja 2024. godine.

Inače, sprovođenje popisa ima jako dugu tradiciju na tlu Srbije. Prvi opšti popis stanovništva, podsećaju u Zavodu, sproveden je juna 1834. godine – po naređenju kneza Miloša. Ovaj popis nije obuhvatao Turke (koji se ni kasnije nisu popisivali) i Rome, koji su bili izuzeti od popisa jer nisu bili podložni opštem oporezivanju. Pored kuća i poreskih glava, popisom su obuhvaćeni i vojni obveznici.

Od prvog opšteg popisa ljudstva pa do Prvog svetskog rata, popisi su se u proseku sprovodili na skoro svakih pet godina: 1841, 1843,1846, 1850, 1854, 1859, 1863, 1866, 1874, 1879, 1884, 1890,1895, 1900, 1905, 1910.

Prvi popis u 21. veku, i prvi nakon rasformiranja SFRJ, u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, koju su činile Srbija i Crna Gora, planiran je za april 2001. godine. Međutim, zbog nedostatka finansijskih sredstava, najpre su državni organi Crne Gore, a kasnije i Srbije doneli odluku da se popis odloži. Popis je u Srbiji sproveden aprila 2002. godine, ali samo na teritoriji centralne Srbije i AP Vojvodine, jer za njegovo sprovođenje na području AP Кosovo i Metohija nisu postojali uslovi, dok je Crna Gora popis realizovala 2003. godine.

Popis 2011. godine je prvi popis nakon 100 godina koji je Republika Srbija sprovela kao samostalna država. Ovaj popis nije sproveden u aprilu (kao što je ranije bila praksa) već u oktobru, uz finansijsku podršku Evropske komisije. Popis 2011. nije sproveden na teritoriji AP Kosovo i Metohija, dok je u opštinama Bujanovac i Preševo zabeležen smanjen obuhvat jedinica popisa zbog bojkota velikog broja pripadnika albanske nacionalne manjine.

(Telegraf.rs)