"Ako ste Jugosloveni, u ozbiljnom ste mentalnom rastrojstvu": Izjašnjavanje na popisu izazvalo buru na mrežama

Foto: Shutterstock, Printscreen: Twitter

Popis stanovništva je u toku, a način na koji se ljudi na istom izjašnjavaju ponovo je izazvao polarizaciju u društvu. Čini se da je ljude ovog puta najviše zabolela reč "Jugosloven".

Na društvenoj mreži Tviter pojavilo se više objava ljudi kojima je zasmetalo što se na popisu stanovništva, pod poljem nacionalnost, neki ljudi i dalje izjašnjavaju kao Jugosloveni, iako je zajednička država sada već daleko iza nas.

Preporučujemo

"Zašto se upisujete kao Jugosloveni? Šta nije u redu s vama?", "Ako se izjašnjavate kao Jugosloveni na popisu u Srbiji 2022. godine, u ozbiljnom ste mentalnom rastrojstvu", "Gospodo 'Jugosloveni', 30 godina gledate sistematsko uništenje Srbije, sada biste da budete stanovnici nepostojeće države", neki su od komentara.

Zbog čega, sa jedne strane, pojedini imaju potrebu da se i dalje izjašnjavaju kao Jugosloveni, ali i zbog čega oni suprotnog mišljenja bivaju toliko pogođeni načinom na koji se drugi izjašnjavaju, za Telegraf.rs objašnjava kulturolog Miloš Ničić.

- Mnogi ljudi koji se i dan danas izjašnjavaju kao Jugosloveni to čine jer je njihov lični utisak da im je tokom postojanja Jugoslavije jednostavno u životu bilo bolje. To ne mora nužno da znači da tako i jeste bilo, iako za mnoge zaista jeste, već da je to njihov doživljaj sopstvene i grupne prošlosti. To, naravno, najviše govori o sadašnjici i putem izjašnjavanja Jugoslovenima ti ljudi pružaju kritičan komentar i stav prema današnjem vremenu i njegovim prilikama - objašnjava Ničić za naš portal.

Kako kaže, negodovanje pojedinaca na izjašnjavanje Jugoslovenima ima sličnu osnovu.

- Oni koji negoduju na taj način zapravo iznose suprotnu, potvrdnu viziju sadašnjice, ili važnije - ideala sadašnjice, sadašnjice kakva treba da bude i artikulišu je kroz dovođenje u pitanje izbor "jugonostalgičara". Burne rasprave u vezi sa Jugoslavijom su, u ovom kontekstu, mahom vezane za dve suprotstavljene vizije toga kako je "moglo biti" u odnosu na ono "kako jeste" - ističe kulturolog.

Pojam jugonostalgije je skovan u hrvatskom nedeljniku "Globus" početkom devedesetih godina. Imao je izuzetno negativnu konotaciju i povezivao se sa "slepim verovanjemu ispravnost Titove države  i bratstvo i jedinstvo", jer je tad dolazilo do dominantnog nacionalističkog narativa koji se suprotstavljao socijalističkom i jugoslovenskom nasleđu. Sve u vezi sa socijalizmom i komunizmom je stavljeno u negativan kontekst.

Ceo period 90-ih i 2000-ih podrazumeva da je jugonostalgija žal za socijalizmom i Jugoslavijom, odnosno za državom koja više ne postoji. Međutim, kako stasavaju generacije koje nisu imale direktno iskustvo života u socijalizmu, one postaju jugonostalgične, odnosno žale za nečim što je postojalo. Postavlja se pitanje: kako mogu da žale za nečim što nisu nikada iskusili?

Pojam aktivne jugonostalgije počinje da rehabilituje pojam jugonostalgije, a bum jugonostalgičnih narativa kod mladih počeo je pre nekoliko godina.

Jugonostalgija više nije pasivan pojam koji objašnjava nešto za čime žalimo, ona znači kritiku onoga što danas postoji. Vrednosti jugoslovenskog socijalizma koje su nominalno postojale - prava žena, antifašizam, radnička prava, borba za jednakost, bratstvo, jedinstvo... Sve to je, po mišljenju jugonostalgičara, u suprotnosti sa trenutnom situacijom, u kojoj dolazi do porasti nacionalističkih narativa, velike disproporcije između bogatih i siromašnih, nedostatka radničkih i ženskih prava.

Ljudi se suprotstavljaju tim zvaničnim narativima, koriste narativ socijalizma da bi kritikovali sadašnjost. Vodeći se time, poenta jugonostalgije je kritika i nezadovoljstvo stanjem u kakvom živimo danas, ali se tiče i ponude budućnosti, odnosno rešenja za budućnost.

Mladi ne znaju kako je socijalizam funkcionisao u praksi, ali se vode njegovim zvaničnim narativom - željom da žive u bratstvu i jedinstvu, u društvu u kom se radnici pitaju, imaju 13. platu, idu i na zimovanje i na letovanje... Samim tim, barem kad su mladi u pitanju, reč je o kritici, a ne o želji da se vrati SFRJ ili FNRJ.

(Telegraf.rs)