"Da li je Kosjerić u Srbiji? A Mostar?": Popisivači nas zatekli svojim pitanjima, na jednom smo svi zastali

Foto: Shutterstock

Još od vikenda, kad je krenuo popis, svako zvono na vratima bi nas trglo. "Mora da je popisivač", "Da l nam je stan u haosu", "Ima li kafe da ga poslužimo"... Misli su se samo ređale.

Očekivali smo poduži razgovor sa mnogo pitanja i spremali se da odgovorimo i na ona lična, koliko zarađujemo, da li imamo kredit (pa i na koliko smo ga uzeli), idu li nam deca u vrtić i ko ih čuva, koliko često jedemo meso...

Preporučujemo

Umesto toga, kada se oglasilo baš to zvono i na vratima pojavio čuveni popisivač, sve što je usledilo bilo je mnogo kraće i jednostavnije od onoga što smo očekivali. Ceo razgovor trajao je svega petnaestak minuta, a od pitanja koja bi dala pravi uvid u to kako i od čega živimo, na popisu je, izgleda, važnije koje smo vere i nacionalnosti, kada smo i gde rođeni, kojim prevozom idemo do posla.

Ovo je zajednički utisak tri novinarke Telegrafa koje su dosada popisane.

Bez zamerki na ljubaznost i brzinu popisivača, koji su u tom aspektu bili za čistu desetku, dva njihova pitanja prilično su nas zatekla i iznenadila.

Na pitanje o prevozu, zbog jedne stvari, svi smo zastali 

Jednu koleginicu koja se doselila u Beograd, popisivač je za stalno prebivalište njene majke u trenutku njenog rođenja, Kosjerić, pitao da li je u Srbiji. Prvo su se svi nasmejali, a onda je ona, još zatečena, samo potvrdila da jeste.

Drugu koleginicu popisivač je zaprepastio na sličan način. Nije bio siguran da li je Mostar van Srbije. Kad je to upitao bez ustezanja, jer čovek jednostavno ne zna, u stanu su svi samo klimnuli glavom da mu to potvrde.

A bilo je i pitanje na kojem smo svi zastali - a to je pitanje o prevozu do posla.

Program popisivanja traži dva odgovora na ovo pitanje. Kako neke od nas idu samo autobusom, morali smo s popisivačem da nađemo kompromisno, ali ne baš istinito rešenje.

U mom slučaju dodat je taksi, iako se njime vozim samo ponekad, kada pljušti kiša ili mnogo kasnim. Međutim, bez drugog odgovora na ovo pitanje nismo mogli da nastavimo.

Posle svega 15 minuta, popis je završen, a mi smo ostali u čudu - zar je to sve? Nećete nas pitati kako se hranimo, imamo li kredite, posećujemo li bioskope i pozorišta i koliko često, da li letujemo, zimujemo, bilo šta što bi dalo pravo sliku našeg standarda i kućnog budžeta, pa i načina života.

Ne.

Vama koji još niste dočekali popisivača, možemo poručiti da će razgovor biti kratak i prijatan. Čak ga i ne morate obaviti u svom domu, možete i ispred zgrade, u ulazu, gde god se dogovorite. I ne brinite, neće biti ništa lično. Ili... Možda baš zbog toga i treba da se zabrinemo.

(Telegraf.rs)