Nekada su roditelji strepeli od nastavnika, sad je obrnuto: Da li autoritet profesora slabi pred pravima đaka?

Foto: Shutterstock

"Roditelji stvaraju dete, a učitelj od njega pravi osobu", izreka je koja bi, po svemu sudeći, danas mogla da se dovede u pitanje.

Čini se da autoritet, bar u tradicionalnom smislu, učitelja i nastavnika slabi. Nekada su roditelji strepeli od nastavnika, od njihovih reči, saveta, opomena, poruka. Danas je obrnuto. Mnogi nastavnici sa zebnjom dočekuju roditelje koji dolaze da ih propitaju zašto je njihovo dete dobilo četvorku, ako su oni kao roditelji sigurni da zna za peticu.

Preporučujemo

Iako su deca danas zaštićenija nego što je to bio slučaj pre više decenija, sporadičnih slučajva nasilja ima, naročito u tradicionalnijim sredinama. Sa druge strane, postoje i slučajevi zloupotreba od strane dece, te pred školskim pedagozima i psiholozima, u savremenom svetu, stoji pravi izazov u nalaženju "srednjeg rešenja" između autoriteta nastavnika i prava i potreba učenika.

Školski psiholog i pedagog jedne seoske osnovne škole u Zapadnoj Srbiji objašnjavaju za naš portal da je odnos na relaciji učenik-nastavnik doživeo određene promene sa tehnološkim razvojem.

- Odnos nastavnik - učenik drastično se promenio od perioda kada je nastavnik bio autoritet, a učenik imao ulogu pasivnog primaoca znanja. Sa promenom načina prenošenja informacija i razvojem tehnologija, menjao se i odnos na ovoj relaciji. Sada su učenici aktivni učesnici celokupnog nastavnog procesa, pa su samim tim "slobodniji"  u odnosu sa nastavnicima. Ovakav odnos nije nužno loš jer tako učenici lakše izražavaju osećanja, razvijaju samopoštovanje i samopouzdanje. Naravno, nemaju svi nastavnici takav pristup i još uvek postoje oni koji isključivo primenjuju autoritarni stil obrazovanja i vaspitanja i primetno je da oni nisu na listi "omiljenih" nastavnika i uglavnom se kod učenika razvija averzija prema predmetima koje oni predaju - navode.

Da bi se ovaj odnos uredio, postoje brojni propisi i pravilnici sa propisanim ponašanjem nastavnika ili učenika.

- U seoskim sredinama, ne bi se moglo reći da su učenici zaštićeniji od nastavnika, što može biti posledica kućnog vaspitanja, ali i dobre komunikacije u školskom kolektivu koja je ključna za rešavanje teškoća tj. sukoba. Takođe, veoma je važna komunikacija nastavnika i učenika, ali i učenika i psihološko - pedagoške službe, jer ukoliko je ona na zadovoljavajućem nivou, onda se sva nezadovoljstva i sukobi rešavaju na samom početku. Ukorenjeno je mišljenje da su učenici danas zaista zaštićeniji od nastavnika, međutim, iz ugla psihologa i pedagoga u seoskoj školi, to ne izgleda tako. Ako bismo uvažavali mišljenje učenika i razvili partnerski odnos sa njima, shvatili bismo da ne postoji zaštićenija strana.

Ipak, postavlja se pitanje - šta raditi u slučaju da se dete požali na nastavnika?

- Desilo nam se jednom da se učenik žali da nastavnik viče na njega, bez razloga. Jednom je pogrešio na času, ali od tada nastavnik stalno koristi priliku da mu podvikne. U takvim slučajevima, kad nam se dete požali, sprovodimo anonimnu anketu, da utvrdimo tačno stanje, odnosno, da li je taj nastavnik takav samo prema tom učeniku ili prema svima. A tako prikupljamo podatke i šta se tačno desilo. Nakon ankete razgovaramo i sa nastavnikom, njemu predstavljamo da je anketa analitičko-istraživački rad, da su neki učenici napisali da viče i slično. Nakon toga realizujemo radionice sa nastavnicima i učenicima na temu tolerancije i uspešne komunikacije. Po potrebi posećujemo i vanredno časove tog nastavnika, te pratimo dalje ponašanje. Posle nekog vremena opet radimo anketu, da vidimo da li je došlo do nekog poboljšanja.

U skladu sa tim, i sistemi rešavanja neprimerenog ponašanja učenika su lišeni "tradicionalnih" metoda.

- Kada ponašanje učenika nije u skladu sa školskim pravilima ponašanja, veoma je važno ukazati im na to, ali vodeći računa o poštovanju ličnosti i osećanjanja učenika. Stil vaspitanja dece treba da bude autoritativni, što znači da moramo biti spremni da sagledamo perspektivu učenika, uz postavljene jasne nedvosmislene granice. To podrazumeva uvažavanje mišljenja učenika uz spremnost da priznamo sopstvene greške. Da bismo ukazali učeniku da ponašanje nije u redu, moramo voditi računa da ne „kritikujemo“ ličnost, već samo postupak. Jedna od uspešnih metoda za ukazivanju učeniku da ponašanje nije u redu je zamena uloga - kažu naše sagovornice i dodaju:

- Postoje tri stila vaspitanja: autoritarni, autoritativni i permisivni. U zavisnosti od ličnosti nastavnika, iskustva i konteksta, zavisi koji stil će izabrati. Istraživanja pokazuju da je najefikasniji autoritativni stil vaspitanja. U seoskim školama uglavnom su zastupljeni autoritarni ili permisivni stil.

Ipak, "mač sa sve oštrice" predstavljaju zloupetrebe kojima su deca neretko sklona.

- Jedna od situacija u kojoj učenici pokušavaju da zloupotrebe svoju poziciju je situacija kada imaju da odgovaraju više predmeta. U takvim situacijama neretko prokrastinaciju pravdaju okrivljujući nastavnike, stavljajući sebe u ulogu žrtve.

(Telegraf.rs)