Zašto ljudi ginu na Mont Everestu: Tamo je "zona smrti", pokolj zbog zastoja, a fotografije gužve su neverovatne (FOTO)
Teški vremenski uslovi, nedostatak iskustva i rastuća komercijalizacija ekspedicija doveli su do toga da uspon bude veoma opasan
Od početka sezone planinarenja čak 11 ljudi poginulo je tokom uspona na Mont Everest, najvišeg planinskog vrha na Zemlji. Everest je oduvek bio izuzetno opasan, ali najstrašnije godine do sada uglavnom su bile izazvane jednim događajem. Međutim, smrtni slučajevi u 2019. nisu vezani za jedan događaj, već za nekoliko faktora koji su prouzrokovali prenatrpanost u najopasnijim područjima na putu do vrha.
Preporučujemo
Alpinista osvojio Mont Everest, pa poslao dirljivu poruku trudnoj supruzi: Nekoliko trenutaka kasnije bio je mrtav (FOTO)
Čekaju u redu da bi stigli do vrha Mont Everesta, a onda umiru od iscrpljenosti: Do sada je čak 10 planinara izgubilo život
Podsećanja radi, lavina 2014. godine ubila je najmanje 12 Šerpa vodiča (planinski vodiči, pripadnici nepalskog naroda Šerpa), a serija lavina 2015. godine izazvana velikim zemljotresom u Nepalu dovela je do smrti najmanje 19 ljudi.
Ove godine situacija je malo drugačija, a kako kažu planinari, teški vremenski uslovi, nedostatak iskustva i rastuća komercijalizacija ekspedicija dovele su do opasnosti prilikom uspona.
- Ne želim da budem toliko fatalističan i kažem da je bilo samo pitanje vremena, ali kada imate neprovereni prostor u kojem je agresivno opasno biti... definitivno završite sa katastrofom, nažalost - rekao je Les Stroud iz šoua "Srvajvor" za CNN.
Tokom nedelje koja je počela 20. maja, gomila penjača se zaglavila u redu do vrha, iznad najvišeg planinskog kampa na 8.000 metara. Vrh Mont Everesta je visok 8.848 metara.
Većina ljudi može provesti samo nekoliko minuta na vrhu bez dodatnih zaliha kiseonika, a područje gde su se penjači zaglavili poznata je kao "zona smrti".
Britanski penjač Robin Haines Fišer je bio jedan od onih koji su upozoravali na opasnost od prenatrpanosti.
- Sa jednom putanjom do vrha, kašnjenja uzrokovana prenatrpanošću mogla bi da budu fatalna, tako da se nadam da će moja odluka da idem 25. značiti manje ljudi. Osim ako naravno svi ne idu na istu igru čekanja - napisao je 19. maja u postu na Instagramu.
Umro je nakon što je dobio visinsku bolest na 8.600 metara, dok se vraćao sa planinskog vrha u subotu.
PROBLEM PRENATRPANOSTI
Problem prenatrpanosti najbolje je pokazala fotografija od 22. maja na kojoj se vidi dugačak red penjača na izloženom grebenu koji vodi do vrha.
Alan Arnete, koji se četiri puta popeo na Everest, objasnio je da je Nepal ove godine izdao rekordan broj dozvola za strance.
- Pošto svaki od njih zahteva Šerpa vodiča, oko 800 ljudi pokušava da se popne sa nepalske strane - rekao je on.
Pored toga, vreme je bilo toliko loše da je bilo samo pet dana kada su ljudi mogli da se popnu na vrh.
- Tako imate 800 ljudi koji pokušavaju da se stisnu kroz veoma mali prozor - objasnio je Arnete.
Danduraj Ghimire, generalni direktor Nepalskog odeljenja za turizam, rekao je da su se penjači uputili na vrh kroz taj mali prozor kada se vreme raščistilo.
- 22. maja, posle nekoliko dana lošeg vremena, usledilo je čisto vreme, kada se više od 200 planinara uputilo na Everest. Glavni uzrok smrti na Everestu je bolest na visokoj nadmorskoj visini, što se i dogodilo s većinom penjača koji su izgubili život i ove sezone - istakao je on.
On je istakao kako je ove godine izdata ukupno 381 dozvola, samo devet više nego što je Nepal izdao 2017. godine.
Riza Ale, indijski planinar koji se vratio iz kampa 4 na Everestu zbog nedostatka kiseonika, ispričao je Rojtersu o "pokolju" prouzrokovanom kobnim zastojima u saobraćaju.
- To je postala trka smrti, jer je bilo masovnog saobraćajnog zastoja, a ljudi koji nisu u stanju, pokušavaju da se popnu do vrha. I umesto da stignu do njega, ubijaju sebe - istakao je on.
NAJVEĆI PROBLEM - NEISKUSTVO
Nekoliko eksperata za planinarenje rekli su da je ovogodišnji broj poginulih povezan sa većim problemom, kao što je manjak iskusnih planinara koji žele da stignu do vrha.
Planinarski vodič Adrian Balinger izjavio je za CNN da mnogi vide Everest kao "krajnji izazov". Međutim, kako je rekao, najveći problem je neiskustvo penjača, kao i kompanija koje pokušavaju ponuditi usluge planinrenja.
- Taj nedostatak iskustva, kako kod samih komercijalnih operatera, tako i kod samih penjača, dovodi do ove slike gde vidimo da ljudi donose loše odluke, u velikoj su nevolji i na kraju imamo nepotrebne smrtne slučajeve - istakao je on.
Balinger je objasnio da iskusni penjači nazivaju bilo koji deo planine iznad 7.920 metara nadmorske visine "zonom smrti", dodajući da "ljudi zapravo i ne treba da budu tamo".
- Čak i kada koristimo kiseonik u boci, dodatni kiseonik, samo nekoliko sati možemo da preživimo tamo pre nego što naša tela počnu da se gase. To znači da ako upadnete u gužvu iznad iznad 7.920 metara, posledice mogu biti jako teške - naglasio je.
Nepal trenutno ne zahteva dokaze o iskustvu penjanja za one koji se penju na Everest, ali ovo je jedna stvar koju zemlja planira da promeni, dodao je Ghimire za CNN.
Veteran penjač David Morton govorio je za CNN iz baznog kampa na tibetanskoj strani Everesta. Upravo se spustio nakon što je bio na oko 100 metara od vrha zbog istraživačkog projekta.
- Glavni problem je neiskustvo, ne samo penjača koji su na planini, već i operatera koji podržavaju te penjače. Everest je prvenstveno veoma komplikovana logistička zagonetka, i mislim da kada imate mnogo neiskusnih operatera kao i neiskusnih penjača zajedno sa, posebno nepalskom vladom, koja ne postavlja neka ograničenja na broj ljudi, imate glavni recept da se ovakve situacije dogode - istakao je on.
Morton je rekao da je otišao na vrh sa Tibetanske strane, gde je vlada postavila ograničenja na brojeve.
- Bili smo na samo 100 metara od vrha 24. maja tokom predivnog dana, a možda je bilo 30 ili 40 ljudi koji su išli na vrh sa strane Tibeta, sa severne strane. To je bila potpuno drugačija dinamika - dodao je.
KAKO IZGLEDA USPON NA EVEREST?
Fizički trening i na desetine hiljada dolara samo su neke od stvari koje tražioci avantura moraju da imaju u pohodu na Mont Everest. Stručnjaci kažu da je potrebno mnogo više od toga. Stotine ljudi iz celog sveta svake godine putuje na Himalaje, sanjajući o tome da dođu na Everestov vrh. Prolaze nedelje dok ne dobiju opremu, prilagode se visini i jednostavno čekaju dobro vreme. Evo šta treba da znate ako razmišljate o penjanju na Everest.
KADA JE NAJBOLJE VREME ZA PENJANE?
Većina planinara pokušava da se popne na najviši vrh na svetu u maju. Postoji kratak vremenski period - obično posle 15. maja - kada su temperature više, a vetrovi na velikim nadmorskim visinama, poznati kao mlazni tok, pomerili su se od planina. To je takođe tačno pre sezone monsuna. Penjači obično pokušavaju da izbegnu obilazak regiona Everesta ako ima čestih padavina, jer to može učiniti staze klizavim i opasnim.
Lepo vreme je ključno za penjače.
GDE POČINJE AVANTURA?
Mont Everest se nalazi na granici Nepala i Tibeta. Postoji mnogo mogućih pravaca, ali većina penjača na Everestu obično bira između dve - južne rute u Nepalu i severne rute u Tibetu. Većina kompanija posluje u Nepalu, jer je penjanje u Tibetu postalo skuplje i kontrolisano poslednjih godina. Oni koji se penju na južnu rutu lete ka prestonici Nepala u Katmanduu, a zatim prelaze u selo Lukla, gde putnici počinju da se šetaju do baznog kampa Everest.
KOLIKO TRAJE PENJANJE?
Potrebno je oko dva meseca da se popne na Mont Everest. Penjači, zajedno sa osobljem i šerpskim vodičima, proveli bi skoro dve nedelje planinarenja do baznog kampa Everest, koji se nalazi na nadmorskoj visini od oko 5.200 metara. Potom bi proveli oko dve sedmice prilagođavajući se visini i čekajući dobre vremenske uslove pre nego što bi nastavili penjanje još četiri dana, stigavši do drugih kampova i konačno se popeli na vrh.
Većina penjača provodi mesece ili čak godine pre nego što i pomisle da stignu do Himalaja.
KOLIKO KOŠTA USPON NA PLANINU?
Odlazak na Everest može biti skuplji od kupovine novog automobila. Penjači mogu da plate od 35.000 do više od 100.000 dolara. Cena uključuje i 11.000 dolara, koliko je potrebno za dozvolu za penjanje od vlade Nepala ili Tibeta, kiseonik u boci i opremu za velike visine koja uključuje šatore, vreće za spavanje i čizme.
U cenu je uključena i medicinska nega, hrana i podršku šerpskih vodiča i kiseonik za njih, što je obavezno za svakog stranog penjača.
DA LI IKO REGULIŠE BROJ LJUDI KOJI IDU KA VRHU?
Da, ali ne postoji gornja granica koliko ljudi mogu na vrh. Dok Nepal tvrdi da je izdao 381 dozvolu ove godine, samo devet više nego 2017., iskusni penjači tvrde da je ove godine mnogo više ljudi došlo sa nepalske strane - neki spominju da ih je bilo oko 800, zajedno sa vodičima.
MONT EVEREST: SVETA MAJKA KOJA NASTAVLJA DA UZIMA ŽIVOTE
Planina je dobila ime po Džordžu Everestu, velški zvaničnik na mestu glavnog britanskog geodetskog nadzornika Indije.
Godine 1953. ser Edmund Hilari i Šerpa Tenzing Norgai napravili su prvi uspon na Everest - Tibetancima poznat kao Čomolungma, Sveta majka ili Majka zemlja. Od tada je više od 4.000 ljudi stiglo do vrha, prema bazi podataka iz Himalaje.
Jordan Romero, iz SAD-a, 2010. godine postao je najmlađa osoba koja se popela na Everest, kada je imao 13 godina i 10 meseci, dok je 2013. godine Japanac Juichiro Miura (80) postao najstarija.
Oko 300 planinara poginulo je na Everestu od 1922. godine, kada su zabeležene smrti prvih penjača. Veruje se da je većina tela ostala zakopana ispod ledenjaka ili snega.
Smrti Džordža Malorija i Endrua Irvajna 1924. godine privukle su najveću pažnju. Oni su 8. juna 1924. pokušali uspon preko severoistočne strane, ali se nisu vratili. Malorijevo telo je pronađeno 1999. godine i preovladava mišljenje da oni tom prilikom nisu uspeli da stignu do vrha. Malori je ostao upamćen po izjavi koju je dao kao odgovor na pitanje novinara zašto se penje na Mont Everest.
Odgovorio je: "Zato što je tamo".
(A. M.)
Povezane vesti
Snimljen trenutak stravičnog sudara dva helikoptera: Udarili jedan u drugi i raspali se u vazduhu
Druga najniža planina centralne Srbije važi za atraktivno izletište
Poplave u Kini odnele prve žrtve: Četvoro mrtvih, desetoro se vodi kao nestalo
Kakvi snežni prizori na Bjelasici usred aprila: Sneg skoro pola metra, planinari se jedva izvukli iz mećave
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
Jeleni je dijagnostikovan rak debelog creva, a sve je počelo od OVOG simptoma: "Hranila sam se zdravo i trenirala, a onda je počela moja BORBA ZA ŽIVOT" (FOTO)
SRBIJA U OBRUČU OPASNOG VIRUSA! Oglasio se "Batut": Zemlje oko nas u visokom riziku, TRAJNI INVALIDITET moguća posledica
Umro Mile Ćulibrk, legenda Beograda, takozvani "Kralj pljeskavica"
Miki
Ko ih tera da se pentraju tamo
Podelite komentar
Marko cg primorje
To je krov svijeta biti na njemu je neopisiv dozivljaj to je san koji sanja svaki alpinista ali i skup hobi sa Tibetanske strane 2012 sam bio.. sa treningom..opremom protiv smrzavanja vodicima smijestajem u podnozju planine ... i jos milio drugih stvarin stvari izaslo je oko 150.000e eura....cijebe znaju da budu i mnogo vece...Biti na vrhu to nema cijenu iako je to vrlo kratko...avantura koja ledi krv u zilama u bukvalnom smislu fizickom a u psihickom ☺
Podelite komentar
Plavac
Adrenalin ih podstrekava da traze djavola.
Podelite komentar