Potpisan sporazum o podeli vlasti u Sudanu: Šta je dogovoreno i da li će građani biti zadovoljni?

Foto: Tanjug/AP

Vladajuće vojno veće Sudana i opozicioni lideri potpisali su sporazum o podeli vlasti nakon razgovora koji su trajali celu noć.

- Ovo je istorijski trenutak za zemlju - izjavio je zamenik šefa vladajućeg vojnog veća Sudana Mohamed Hamdan Dagolo, prenosi agencija AFP.

Preporučujemo

Sukobi u Sudanu su kulminirali od kada je vojska smenila predsednika Omar al-Bašira u aprilu.

ŠTA JE DOGOVORENO?

Dve strane su se dogovorile o podeli vlasti. Biće formiran savet koji će se sastojati od pet civila, pet vojnih ličnosti i jednog 11. civila, koga će izabrati prethodno pomenutih 10 članova.

Potpisan sporazum o podeli vlasti; Foto: Tanjug/AP

Vojni general će biti zadužen za taj savet tokom prvih 20 meseci, zatim će civil biti na čelu narednih 18 meseci, a nakon toga će uslediti izbori, prenosi BBC.

Vojska se zalaže za imunitet od krivičnog gonjenja nakon smrti demonstranata u toj zemlji, ali toga nema u potpisanom sporazumu, tako da se očekuje da će se nastaviti istraga o nasilju na ulicama Sudana koje je rezultiralo smrću više od 100 demonstranata.

Očekuje se da će drugi sporazum o ustavnim pitanjima biti završen u petak.

KOLIKO JE ZNAČAJAN OVAJ DOGOVOR?

Nakon višemesečnih pregovora, ohrabrujuće je to da su dve strane konačno potpisale sporazum.

Vlast će činiti 5 vojnih predstavnika, 5 civila i jedan civil kog će izabrati pomenutih 10 članova; Foto: Tanjug/AP

Suština sporazuma je to da će nakon 30 godina vojne vladavine, Sudan sada, bar teoretski imati i civilne ingerencije u vrhovnoj vlasti.

Precizniji detalji sporazuma i njegovih ustavnih elemenata još nisu dogovoreni, osim što će biti formirano "suvereno veće" koje će voditi zemlju u periodu tranzicije.

KOLIKO ĆE TO ZADOVOLJITI GRAĐANE?

Uprkos sporazumu o podeli vlasti, pojedine struje demonstranata teško da će biti potpuno zadovoljne.

Sama vojska, od čije ruke su građani trpeli nasilje, pa i smrt na ulicama Sudana, biće i dalje na vlasti i na početku će voditi privremenu vladu, a generali bi mogli osigurati imunitet od krivičnog gonjenja za smrt civila koji su protestovali na ulicama.

Hiljade ljudi protestovalo na ulicama Sudana; Foto: Tanjug/AP

Sa te strane, pravda u očima demonstranata neće biti u potpunosti zadovoljena, ali je činjenica da je ipak ostvaren pomak u odnosu na pređašnje stanje.

KAKO JE SVE POČELO?

Nemiri u Sudanu počeli su u decembru 2018. godine, kada je vlada tadašnjeg predsednika Bašira uvela hitne mere štednje.

Vojska Sudana je u aprilu svrgla dotadašnjeg predsednika koji je 30 godina bio na čelu države. Međutim, građani su još tada hteli da osiguraju da vlasti bude prebačena u rukama civilne upravu.

Demonstranti su organizovali masovne proteste početkom juna, dok se paravojna grupacija pod komandom vladajućeg vojnog saveta služila brutalnim sredstvima kako bi ugušila demonstracije.

Više od 100 ljudi je tada ubijeno, a tela nekih od njih bačena su u reku Nil.

Nakon masakra, nekoliko desetina hiljada demonstranata se vratilo na ulice, što je nateralo vojsku da nastavi razgovore sa civilnim prdstavnicima o podeli vlasti.

(Telegraf.rs/M.Ž)