Šta je Grupa 7 (G7), čime se bavi i zašto Rusija i Kina nisu u društvu "odabranih zemalja"?

Sastanak grupe 7; Foto: Tanjug/AP

G7 (Grupa Sedam) je organizacija koju čini sedam zemalja sa najvećim, takozvanim naprednim privredama na svetu: Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države.

Preporučujemo

Grupa je opisana kao "zajednica vrednosti" čiji osnovni principi su sloboda i ljudska prava, demokratija i vladavina prava, kao i napredak i održivi razvoj.

ČIME SE BAVI OVA GRUPA?

Predstavnici šest najrazvijenih zemalja sastali su se prvi put 1975. kako bi "razmenili ideje o mogućim rešenjima" za svetsku ekonomsku krizu. Kanada se pridružila naredne godine.

Ministri i državni zvaničnici iz G7 zemalja sastaju se tokom cele godine kako bi diskutovali o pitanjima od zajedničkog interesa.

Predsedavanje grupom G7 preuzimaju jedna od druge države članica. Samit lidera održava se u državi koja te godina predsedava ovom organizacijom.

Energetska politika, klimatske promene, HIV/sida i globalna bezbednost su samo neke od tema o kojima se raspravljalo na prethodnim sastancima.

Po završetku samita objavljuje se zajedničko saopštenje kojim se javnost obaveštava o postignutim dogovorima.

Tramp i Makron na sastanku Grupe 7; Foto: Tanjug/AP

Među učesnicima su predsednici vlada, predsednik Evropskog saveta - trenutno Donald Tusk, kao i predsednik Evropske komisije - trenutno Žan-Klod Junker koji će propustiti ovogodišnji samit operacije.

Tradicionalno se na samit pozivaju i predstavnici drugih država i međunarodnih organizacija. Glavna tema samita u Bijaricu je "borba protiv nejednakosti".

Tokom G7 samita redovno se održavaju i protesti različitih organizacija i aktivista kao što su borci za zaštitu životne sredine i anti-kapitalisti. Jako obezbeđenje drži demonstrante dalje od mesta održavanja samita.

DA LI JE RAD GRUPE 7 EFIKASAN?

Iako kritčari ovu grupu nazivaju "artefaktom minule ere", iz organizacije G7 ističu da je grupa pokrenula brojne uspešne inicijative, poput podrške pokretanju globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije. Kažu da je uz pomoć fonda spašeno 27 miliona života od 2002.

Iz organizacije takođe tvrde da je grupa bila pokretačka snaga za sprovođenje Pariskog sporazuma o klimatskim promenama 2016. godine, iako je iz Vašingtona najavljeno povlačenje Sjedinjenih Država.

ZAŠTO KINA NIJE ČLANICA?

Iako ima najbrojniju populaciju na svetu i drugu najveću privredu, relativno nizak stepen bogatstva po glavi stanovnika znači da se kineska privreda ne smatra naprednom na isti način kao privrede članica G7, mada je Kina deo šire grupe zemalja G20.

ZAŠTO RUSIJA NIJE ČLANICA, IAKO JE TO NEKAD BILA?

Rusija se pridružila grupi 1998. godine. Organizacija je ubrzo postala poznata kao G8.

Boris Džonson sa bračnim parom Makron; Foto: Tanjug/AP

Nakon ruske aneksije ukrajinskog Krima 2014. godine, ova država je suspendovana.

Američki predsednik Donald Tramp veruje da treba da opet bude primljena „jer bi trebalo da imamo Rusiju za pregovaračkim stolom“.

SA KAKVIM IZAZOVIMA SE SUOČAVAJU LIDERI G7?

Unutar grupe bilo je brojnih neslaganja. Tramp se sukobio sa drugim članovima zbog poreza na uvoz rob i klimatskih promena na prošlogodišnjem samitu u Kanadi.

Neki frupu kritikuju i zbog toga što ne oslikava trenutno stanje globalne politike i privrede.

Među zemljama članicama G7 nema država iz Afrike, Latinske Amerike ili južne hemisfere.

Izazov predstavljaju i države čije privrede veoma brzo jačaju – poput Indije ili Brazila. One su članice Grupe 20, ali ne i Grupe 7.

Neki ekonomisti veruju da će privrede ovih zemalja nadmašiti neke od članica G7 do 2050.

(Telegraf.rs/BBC)