• 0

Jedan od najvećih egipatskih gradova tone zbog klimatskih promena, očekuju se užasne posledice

Drugi po veličini grad u Egiptu, okružen morem i jezerom sa svih strana, izuzetno je osetljiv usled porasta nivoa mora izazvanog globalnim zagrevanjem

  • 0
Egipat, Aleksandrija, nevreme, oluja

Veliki deo Aleksandrije poplavljen je u jakoj oluji pre četiri godine; Foto: AP/Tanjug

Čuveni egipatski grad Aleksandrija, koji je preživeo invazije, požare i zemljotrese od kada ga je pre više od 2.000 godina osnovao Aleksandar Veliki, počinje da tone usled klimatskih promena.

Nivo mora raste i preti da poplavi siromašnije delove grada i arheološke lokalitete, zbog čega gradske vlasti ubrzano podižu betonske bedeme.

Jaka oluje je 2015. godine poplavila velike delove grada, izazvavši najmanje šest pogibija i rušenje više desetina kuća, što je pokazalo slabosti u lokalnoj infrastrukturi.

Aleksandrija, drugi po veličini grad u Egiptu, okružen je Sredozemnim morem sa tri strane, a sa četvrte je okrenut jezeru, zbog čega je izuzetno osetljiv na porast nivoa mora izazvanog globalnim zagrevanjem i topljenjem glečera.

Aleksandrija je jedna od najpopularnijih letnjih destinacija za Egipćane, ali mnoge od njenih čuvenih plaža već pokazuju znake erozije.

Egipatsko ministarstvo za vodene resurse upozorilo je da je nivo mora od 1993. godine rastao za 1,8 milimetara godišnje, u protekle dve decenije za 2,1 milimetar, a od 2012. rastao je za 3,2 milimetra godišnje, što je dovoljno da ugrozi temelje grada.

Aleksandrija, Egipat

Aleksandrija; Foto: Wikimedia / Roland Unger

Zemljište na kojem je izgrađena Aleksandrija, zajedno sa deltom Nila koja ga okružuje, tone probližno istim tempom, delom zbog nasipa koji sprečavaju punjenje mulja, a delom zbog izvlačenja prirodnog gasa.

Procenjuje se da će to pogoršati efekte porasta nivoa mora, što će imati katastrofalne posledice.

Studija iz 2018. godine predviđa da bi do 734 kvadratna kilometra Delte Nila moglo biti potopljeno do 2050. godine, a 2.660 kvadratnih kilometara do kraja veka, što bi pogodilo 5,7 miliona ljudi.

Arheološki lokaliteti Aleksandrije koji su preživeli burnu istoriju takođe su pogođeni.

Aleksandrijski Svetionik, nekada jedna od najviših građevina koje je sagradio čovek i jedno od sedam svetskih čuda antičkog sveta, srušen je u zemljotresu u 14. veku.

Čuvena Aleksandrijska biblioteka izgorela je do temelja kada je Julije Cezar zapalio požar da bi odbio neprijateljsku flotu 48. godine pre nove ere.

Međutim, Katbej, srednjovekovna tvrđava sagrađena na ruševinama svetionika na kraju uskog poluostrva, i dalje se nadvija nad centralnom lukom, preko puta moderne Aleksandrijske biblioteke, istraživačkog centra osnovanog 2002. godine.

Ašur Abdel Karim, šef Centralne agencije za zaštitu priobalja, kaže da je tvrđava posebno ranjiva jer moćni talasi i struje probili temelje, zbog čega su vlasti morale da postave dug niz betonskih barijera.

- Egipatska vlada koja se bori da ponovo izgradi svoju ekonomiju nakon nereda posle Arapskog proleća, dodelila je više od 120 miliona dolara za barijere i druge mere za zaštitu priobalja - rekao je Abdel Karim.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Komentari

Preporuka sa Weba

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima