Umro Žak Širak

Foto: Profimedia

Nekadašnji francuski predsednik Žak Širak umro je u 86. godini, preneli su francuski mediji.

Preporučujemo

Žak Rene Širak je bio predsednik Francuske u dva mandata. Prvi put od 17. maja 1995. do 16. maja 2002. i drugi put od 17. maja 2002. do 17. maja 2007.

Pre toga bio je gradonačelnik Pariza. Njegov prethodnik na mestu predsednika Francuske bio je Fransoa Miteran, a nasledio ga je Nikola Sarkozi.

Bio je jedan od svetskih državnika koji je zagovarao bombardovanje vojnih snaga Republike Srpske i bombardovanje Srbije, 1999. godine.

U okviru prvog predsedničkog mandata, 2001. godine, boravio je u Beogradu gde je otvorio obnovljeni Francuski kulturni centar demoliran u danima NATO bombardovanja 1999. godine. Smatra se da je upravo Širak stavio veto na bombardovanje beogradskih mostova.

Širak i Đinđić prilikom njegove posete Beogradu 2001. godine Foto: Profimedia/AFP

Posle okončanja mandata, Širak je bio jedan od najistaknutijih gostiju na proslavi šezdesetogodišnjice pobede nad fašizmom u Moskvi 2005. godine. Tom prilikom, otkrio je i spomenik Šarlu de Golu.

Osuđen je na uslovnu kaznu od dve godine zatvora 15. decembra 2011. zbog zloupotrebe državnih fondova i sukoba interesa u vreme dok je bio gradonačelnik Pariza.

Jedna od najvažnijih političkih reformi koju je sproveo je skraćenje mandata predsednika Francuske sa sedam na pet godina.

Žak Širak se zalagao za zauzimanje Srebrenice

Biblioteka Bila Klintona, nekadašnjeg predsednika SAD, objavila je pre nekoliko godina nove dokumente o ratu u BiH, u kojima je dosta pažnje posvećeno inicijativi Žaka Širaka, tadašnjeg predsednika Francuske, da se Srebrenica vojnom silom oslobodi i preuzme od Srba.

- Francuska je spremna sve svoje vojne potencijale stavi iza akcije za ponovno zaposedanje Srebrenice. Još ne znam šta Britanci misle. Oni su direktno zainteresovani jer je Goražde, gde su njihovi vojnici, blizu Srebrenice. Pitam se hoće li se i oni, kako su to Holanđani uradili u Srebrenici, samo spakovati i otići. Ne želim da Francuska bude saučesnik u takvoj situaciji -  rekao je Širak Klintonu.

Foto: Tanjug/AP

Tadašnji francuski predsednik dodao je i da vojna operacija vraćanja Srebrenice Bošnjacima zavisi od volje SAD, Velike Britanije i Nemačke. Širak je naglasio i da njegova zemlja ne može dopustiti "da se oni poubijaju a mi sedimo i ne radimo ništa, čime postajemo saučesnici".

Klinton je na to odgovorio da ceni čvrst stav Francuske po pitanju Srebrenice, ali je naglasio da je za njega Goražde mnogo bitnije.

- Goražde je bitnije od Srebrenice i od Žepe, kako zbog veličine, tako i zbog psihološkog efekta -  naveo je Klinton, dodajući da će Srbi, ako se nešto desi u Goraždu, smatrati "da imaju odrešene ruke za napad na Sarajevo".

Ipak, u dokumentima se navodi da Britanci nisu bili spremni za brzu i nasumičnu odluku o vojnoj akciji u BiH, uprkos pritiscima iz Pariza.

Foto: Tanjug/AP

Takođe, Britanci su smatrali da Srbi mogu zauzeti Žepu kad god to žele, iako su sumnjali da će se to desiti jer im je "neophodno nekoliko dana da 'svare' Srebrenicu". U dokumentu se još navodi i da je Velika Britanija još jednom izrazila spremnost da zadrži svoje vojnike u BiH.

- Jedan od osnovnih razloga zašto sam mislio da je ispravno poslati britanske vojnike tamo (u BiH) i zašto oklevam da ih povučem jeste što u tom slučaju preti opasnost od šireg balkanskog rata -  naveo je Džon Mejdžor, tadašnji britanski premijer.

(Telegraf.rs)