30 godina od pada Berlinskog, zidovi su ponovo u modi: Oni bi danas opasali Zemlju

Foto: Tanjug/AP Photo/Evan Vuči

Mnogi su mislili da je pad Berlinskog zida 1989, kada su hiljade Nemaca plesalo na njegovim ostacima išaranim grafitima, bio kraj podela. Ili, prema Fukujami, kraj istorije. U međuvremenu su, međutim, nikli neki novi.

Američki predsednik Donald Tramp želi zid na granici sa Meksikom, istočnoevropske države podigle su žičane ograde kako bi sprečile prolazak migranata, betonska granica deli Izraelce od Palestinaca, a Bregzit nagoveštava kraj otvorenih granica u Evropskoj uniji.

Preporučujemo

Ruski predsednik Vladmir Putin, bivši član KGB-a stacioniran iza Gvozdene zavese u Istočnoj Nemačkoj, nedavno je trijumfalno utvrdio da je moderni liberalizam "zastario".

- Kada bi ljudi koji su okončali Hladni rat mogli da vide šta se danas događa, videli bi da smo promenili paradigmu - rekla je politikološkinja Elizabet Volet sa Univerziteta u Montrealu.

Fotografija iz 1968. godine; Foto: AP/Tanjug

Zidovi bi opasali Zemlju

Bivši Berlinski zid dug 155 kilometara danas je zeleni pojas popularan među rekreativnim atletičarima i biciklistima, ali u drugim delovima sveta podižu se nove granice.

Volet je rekla da sada u svetu postoji 40.000 kilometara zidova, a to odgovara opsegu Zemlje.

Taj broj naglo se povećao u poslednjih 20 godina i predstavlja ukupnu dužinu 71 zida, definisanih kao strukture koje su ukopane u tlo i ne mogu da se pređu, rekla je ona.

Mnogi se nalaze u Kini, Indiji, Severnoj i Južnoj Koreji, te na Bliskom istoku.

Nove tvrde granice podižu se i u Evropi i SAD, većinom kako bi se zaustavili migranti.

Pre 30 godina "ljudi su bili srećni što mogu da vide da je moguće srušiti naizgled večne granice i ujediniti ljude. Danas smo se vratili u vreme kada su političari gradili zidove da izazovu strahove i podele", rekao je Nik Bakton iz Transnacionalnog insituta.

Foto: Tanjug/AP

Globalizacija

Godine 1989. američki filozof japanskog porekla Frensis Fukujama spekulisao je o "kraju istorije", novoj eri kada će dobitna kombinacija liberalne demokratije i slobodnog tržišta neometano vladati svetom.

Naraštaj kasnije, čini se da je taj stari svetski poredak u haosu, mnoge nacionalističke vođe odbacuju i sam pojam globalne zajednice, a zidovi su ponovo u modi.

- Početkom veka radna hipoteza bila je da su teroristički napadi 11. septembra 2001. u SAD bili objašnjenje za nove barijere - buduči da je rastao strah javnosti od terorističke pretnje - kaže Volet.

Danas, veliki pokretač je globalizacija, brza međunarodna razmena rada, roba i usluga, ideja, kapitala i tehnologije, što je uznemirilo mnoge ljude koji čeznu za povratkom jačeg nacionalnog suvereniteta.

Granice "nisu nikada nestale, osim na mentalnim kartama evropskih putnika", tvrdi francuski geograf i bivši ambasador Majkl Fušer u svojoj knjizi "Povratak granica".

On tvrdi da "ukidanje granica znači da države nestaju, da je svet bez granica varvarski svet".

Čak je i Joakim Gauk, pastor koji je učestvovao u mirovnoj revoluciji 1989. i kasnije postao predsednik ujedinjene Nemačke, primetio da vlade moraju da uvedu "oblike ograničenja" kako bi "ublažile strahove stranovništva".

"Crna ironija"

Volet, koja takođe ima sumnje u pogledu ideje sveta bez apsolutno ikakvih granica, rekla je da je "globalizacija podstakla dva kretanja, otvaranje i zatvaranje".

Nekada popularna ideja da će granice i nacionalni suvereniteti nestati "izazvala je žestoku reakciju temeljenu na populizmu", rekla je i ukazala na Trampov zid na granici sa Meksikom i granicu na moru koju je zagovarao bivši italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini.

- Crna ironija je da što više utvrđujemo naš svet, osećamo se sve nesigurnijima, što dovodi do spirale nesigurnosti i straha - rekao je Bakston.

(Telegraf.rs/Hina)