Hronologija ubijanja ruskog sporta: Skandali su se nizali, a ključnu ulogu je imao jedan Amerikanac

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Jamie Squire/ Al Bello/Getty Images

Svetska antidoping agencija (WADA) izrekla je četvorogodišnju zabranu Rusiji za učešće na najvećim sportskim događajima, nakon što je održana sednica Izvršnog komiteta ove agencije u Lozani. Ruske zastave tako neće biti na Olimpijskim igrama, letnjim u Tokiju 2020. i zimskim u Pekingu 2022. godine, ali i na ostalim velikim takmičenjima, kao što je Svetsko prvenstvo u fudbalu 2022. u Kataru.

Ruski sportisti će najverovatnije izbeći potpunu zabranu, jer se navodi da će oni koji nisu umešani ni u kakve doping radnje biti u prilici da se takmiče pod neutralnom zastavom.

Preporučujemo

O dopingu u ruskom sportu govori se godinama, čak neki tvrde da je on u "prirodi" ruskog sporta. Dosad su oduzete čak 43 olimpijske medalje ruskim sportisima zbog kršenja pravila protiv dopinga - više nego u istoriji bilo koje druge države.

Antidoping agencija u Rusiji; Foto: Tanjug/AP

Kada se govori o skandalima sa dopingom, kroz istoriju se pominju čak i Olimpijske igre 1980. godine.

- Teško da postoji neki osvajač medalje na igrama u Moskvi, sigurno ne dobitnik zlata, koji nije na neki način dopingovan. Igre u Moskvi mogle bi da budu nazvane "hemijske igre" - navodi se u jednoj australijskoj studiji objavljenoj 1989. godine.

Takođe, u dokumentu objavljenom 2016. godine otkriveno je da je Sovjetski Savez planirao širenje doping sistema širom države tokom priprema za Letnje olimpijske igre u Los Anđelesu 1984. godine. Sovjetski Savez na kraju na tim Olimpijskim igrama nije ni učestvovao.

Kako je počelo otkrivanje afere

Doping afere ruskih sportista uglavnom se povezuju sa Olimpijskim igrama. Još 2008. godine je sedmoro ruskih atletičara suspendovano i nije učestvovalo na igrama u Pekingu zbog problema sa uzorcima urina.

U jednom izveštaju u kom se govori o nalazima za period od 2001. do 2009. godine uzeto je u obzir 7.289 uzoraka krvi od 2.737 sportista. Navodi se da je broj sumnjivih uzoraka "Države A" premašio sve druge države. Jedan od autora navodi da je ta "Država A" - Rusija.

Ipak, buran period doping afere u kojoj glavnu ulogu igra najveća država na svetu traje poslednjih pet godina. Za to vreme sprovedene su brojne istrage. mnogi sportisti su stavljeni na stub srama, a zataškivanje je pokušano takođe na brojne načine.

Taj buran period počeo je otvaranjem Zimskih olimpijskih igara u Sočiju 2014. godine.

Ruski predsednik Vladimir Putin je u februaru te godine otvorio Zimske igre. To je ujedno i prvi put da je Rusija bila domaćin Igara od propasti Sovjetskog Saveza. Ruski timovi i pojedinačni sportisti premašili su mnoge na tabelama. Osvojili su skoro duplo više medalja nego na prethodnim Igrama 2010. godine.

Suspendovana zbog dopinga: Julija Stepanova; Foto: Guliver/ Matthew Lewis/Getty Images for European Athletics

Nemački kanal ARD je potom u decembru te godine objavio optužbe o korupciji i sistemskom dopingovanju u Rusiji. U prilogu su objavljeni navodi bivšeg ruskog zvaničnika Antidoping agencije Vitalija Stepanova i njegove žene Julije, atletičarke koja je zbog dopinga suspendovana.

Već sledeće godine u novembru bivši direktor WADA Dik Paund proglasio je Rusku antidoping agenciju nekompetentnom i zatvorio sve nacionalne laboratorije za doping testiranja. On je tada prvi predložio zabranu učešća Rusije na međunarodnim takmičenjima.

Nekoliko dana nakon objave, iz Međunarodne asocijacije atletskih federacija (IAAF) suspendovana je Ruska atletska federacija (RUSAF), a ta suspenzija je na snazi i danas.

Buran period počeo je otvaranjem Zimskih olimpijskih igara u Sočiju; Foto: AP/Tanjug

Olimpijske igre 2016. godine i Pjongčang

"Njujork tajms" je u maju 2016. godine objavio ispovest Grigorija Rodčenkova, bivšeg direktora antidoping laboratorije u Moskvi. On je u toj ispovesti priznao da je "prljave" uzorke urina menjao za "čiste" i da je to bio državni program pred Zimske olimpijske igre 2014. godine i druge velike događaje.

U istrazi koju je potom sproveo kanadski advokat Ričard Meklaren na svetlost dana isplivalo je na stotine zataškanih slučajeva.

Međunarodni olimpijski komitet počeo je sa ponovnim testiranjem uzoraka od 2008. i 2012.

I pored toga, Rusija je učestvovala na Igrama 2016. godine, ali sa smanjenim sastavom nakon što desetine sportista nisu uspele da verifikuju svoja testiranja. Međunarodni olimpijski komitet tada se protivio pozivima da u potpunosti zabrani Rusiju, ali je to učinjeno na Paraolimpijskim igrama.

Ipak, zabranjen je bio ceo tim dizača tegova, a među atletičarima, bilo je samo jednog - Darje Klišine. Ona se pripremala u Sjedinjenim Američkim državama, što je bila olakšavajuća okolnost za nju, kao Ruskinju. I tako oslabljena, u konačnom poretku medalja na kraju Igara, Rusija je zauzela četvrto mesto.

Jedina od ruskih atletičara učestvovala na Olimpijskim igrama 2016; Darja Klišina; Foto: Tanjug/AP

IAAF je potom dozovolio da na Svetkom prvenstvu u avgustu 2017. učestvuje 19 atletičara iz Rusije, ali pod neutralnom zastavom. U skoku uvis zlato je osvojila Marija Lasitskena i tada nije intonirana himna.

Suočen sa sve više dokaza o masovnom dopingovanju, Međunarodni olimpijski komitet bio je primoran da suspenduje Rusiju sa Zimskih olimpijskih igara u Pjongčangu zbog dokaza iz 2014. godine. MOK je sportistima iz te zemlje omogućio da se takmiče u Južnoj Koreji pod nazivom "Olimpijci iz Rusije" bez državne zastave i himne.

Kao "neutralni sportisti" nastupalo je 168 Rusa, ipak ponovo je dvoje "palo" na testiranjima na doping, Aleksandar Kušelnitski i Nadežda Sergejeva.

Za to vreme, lista sportista kojima je oduzeta medalja se proširila.  Na spisku su bacačica diska Darja Piščalnikova, Jevgenija Kolodko, atletičarka, dizač tegova Aleksandar Ivanov, Aleksej Voevoda i Aleksandar Zubkov, vozači boba...

Olimpijske igre 2016. godine; Foto: Guliver/David Ramos/Getty Images

Svetska antidoping agencija je obnovila Rusku agenciju u septembru prošle godine uprkos tome što su se tome protivili mnogi sportisti sa Zapada. Uslov WADA je bio da Rusija preda sve podatke i uzorke iz moskovskih laboratorija koji bi mogli da impliciraju da je još više sportista umešano u skandal. Početni rok u decembru Rusija nije ispoštovala, ali je dosijee konačeno predala u januaru ove godine.

Ipak, utvrđeno je da se podacima manipulisalo, te je Ruska antidoping agencija ponovo proglašena nekompatibilnom, te je s obzirom na to, danas donesena odluka u Lozani.

Rok za žalbu Rusije je 21 dan.

Otvaranje Igara u Sočiju; Foto: AP/Tanjug

Ko je Amerikanac koji je izbrisao Rusiju iz svih sportskih takmičenja?

Jednu od najvažnijih uloga u "brisanju" Rusa sa svetskih takmičenja, odigrao je američki advokat i direktor Američke antidoping agencije (USADA) Trevis Tajgart. Jedan od prethodnih najvažnijih slučajeva na kom je radio je slučaj bicikliste Lensa Armstronga.

Tajgart je rođen 1971. godine, a zaposlio se u Agenciji 2002. godine.

Gotovo sve vreme je imao sumnje u uspeh bicikliste Armstronga zbog skandala koji su svojevremeno potresali i svet biciklizma.

USADA je 2012. godine optužila Armstronga za doping, te su kao rezultat stoga biviklisti oduzeta sva odličja od 1998. godine.

I u ovom slučaj Tajgart je bio jedan od naglasnijih. Pozivao je nekoliko puta na to da se Rusima zabrani učešće na svetskim takmičenjima.

- Vlada mora da bude stroža i da nametne potpuno ograničenje učešću ruskih sportista na Olimpijadi. Samo tako je moguće privući pažnju Rusije - rekao je on.

(Telegraf.rs/ N. Z.)