"Putinove ubice" svuda po Evropi: Nemački list piše kako ruski agenti likvidiraju protivnike Kremlja

U leto 2013. godine, jedan čovek vozio je bicikl u Moskvi i kretao se pravo prema svojoj žrtvi. Žrtva je bio ruski biznismen Albert Nazarov koji je video biciklistu nakon čega je došlo do kratke tuče. Ubica je pucao i pogodio Nazarova u glavu i gornji deo tela, a potom otišao. Sve to zabeležile su bezbednosne kamere.

U leto 2019. godine, ubica, takođe na bicikli, prišao je svojoj žrtvi. Samo, ovoga puta, to se dogodilo u Berlinu. Upucao je Zelimkana Kangošvilija, muškarca iz Gruzije. On je takođe upucan u glavu i gornji deo tela i to sa male udaljenosti. Scenu su opisali očevici.

Preporučujemo

Kako piše "Špigel", dva ubistva ne samo da su slična, već je vrlo moguće da ih je počinila ista osoba. Forenzička upoređivanja i fotografije otkrivaju velike sličnosti. Muškarac koji je nosio pasoš na ime Vadim Sokolov u Berlinu je zapravo Rus Vadim Krasikov, ubica koji je, kako se veruje, bio i u Moskvi.

Nemački javni tužilac Peter Frank proširio je istragu na federalni nivo jer navodi da je ovo ubistvo "posebno važno".

Generalni tužilac veruje da je ruska vlada namerno izdala novi identitet Krasikova. On optužuje takođe rusku vladu ili jednog njenog pomoćnika za ubistvo Kangošvilija, čoveka koji je u Nemačku došao kao tražilac azila.

Sličan zločin dogodio se prošle godine u Velikoj Britaniji koji je izazvao međunarodnu krizu, nakon što je ruska vojna obaveštajna agencija GRU optužena za hemijski napad na bivšeg ruskog agenta Sergeja Skripalja i njegovu ćerku. Čak 29 država proteralo je 146 ruskih diplomata kao odgovor na ovo. Četvoro je proterano i iz Berlina, podseća "Špigel".

Spor odgovor policije

Uprkos sličnostima, zvaničnici u Berlinu izgleda da imaju poteškoće kada je u pitanju politički odgovor na ubistvo Kangošvilija. Čak su tvrdili, kako navodi "Špigl" da su dokazi nejasni. Naveli su da lažni dokumenti na ruskom mogu da budu podmetnuti i da ne može automatski da se pretpostavi da iza ubistva stoji ruska vlada.

Ipak, prošle srede, kada je slučaj preuzeo nemački federalni tužilac, i vlada u Berlinu je pooštrila ton. Nekoliko diplomata je proterano, a veruje se da su dvoje pripadnici GRU.

Ministarstvo spoljnih poslova branilo je odluku govoreći da je saradnja sa ruskim zvaničnicima nedovoljna.

- Preduzeli smo ove korake jer nismo videli rusku podršku u pronalasku rešenja za slučaj - rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel na prošlonedeljnom samitu NATO u Londonu.

Vlada u Berlinu želi da sačeka još neko vreme i konkretnije dokaze iz istrage pre nego što preduzme još neke kaznene akcije protiv Moskve. Ipak, i dalje mnogi slučaj upoređuju sa slučajem Skriplj.

Veruje se da je Gruzijac špijuniran i da je ubica neko vreme pratio njegovo kretanje. Počinilac je krenuo u bekstvo, presvukao se u žbunju, bacio odeću i bicikl u reku, a verovatno bi i uspeo da pobegne da nije bilo dvojice tinejdžera koji su zvali policiju. Osumnjičeni je uhapšen kod obližnje železničke stanice.

U njegovoj torbi pronađena je karta za Rusiju rezervisana za taj vikend. Negira krivicu.

S obzirom na to da je žrtva Čečen za pasošem Gruzije, mnogi su prvo posmunjali u kriminalni obračun. Neko vreme je Kangošvili u Nemačkoj bio smatran "potencijalnom islamističkom pretnjom" i neki spekulišu da bi dokazi o ubistvu mogli da budu nađeni tamo.

Trovanje Skripaljevih; Foto: Tanjug/AP

Neprijatelj ruske države

Ipak, nemački istražitelji otkrili su brzo da je Kangošvilija Rusija videla kao državnog neprijatelja. On je poreklom iz Pankisija u Gruziji, a kada je izbio drugi Čečenski rat 1999, mnogi mladići iz Pankisija pridružilo se borbi.

Kangošvili je postao komandant i blizak saradnik vođe čečenskih separatista i predsednika Aslana Maskadova kog su ruski obaveštajci ubili 2005. godine.

Iz rata se vratio 2004. godine i od tada je bio pod prismotrom. Njegova bivša žena Manana T. kaže da je sigurna da je videla špijune na ulicama kako stoje i nadgledaju ga. Nakon što je njegov otac kidnapovan, njih dvoje se više nisu osećali bezbedno, te su otišli u Tbilisi u Gruziji. I tamo su, kako je rekla, dobijali upozoravajuće poruke.

- Traže te. U opasnosti si - priseća se Manana poruka.

Dodala je da je njen muž upucan u centru Tbilisija 2015. godine i da napadač nikada nije nađen.

Razlog za to je verovatno njegovo učešće u Čečenskom ratu, ali i činjenica da je tajno radio za gruzijske službe. Veruje se da su od njega stizale određene informacije sve do CIA.

Već 2015. Kangošvili je pobegao u Ukrajinu, gde je pružio podršku ukrajinskoj vladi. Do kraja sledeće godine stiga je do Nemačke, gde se prijavio pod drugim imenom.

Na saslušanju za dobijanje azila priznao je da se borio protiv ruskih trupa i da je takođe ranije bio meta napada, što je i razlog zašto traži azil u Nemačkoj. Sve bezbednosne institucije su tada upozorene: ako se sazna da je on u Nemačkoj, u opasnosti je od "Čečena lojalnih Ramzanu Kadirovu" ili "proruskih aktivista".

Njegova prijava je nedugo nakon toga odbijena jer je i sam označen kao pretnja. Odbijenica je bila bazirana na ruskoj tvrdnji da je Kangošvili bio deo tetorističke grupe pod nazivom "Kavkaski Emirati". Oznaka "pretnja" skinuta je tek u junu ove godine jer su nađeni dokazi da on ne predstavlja nikakvu prernju. A ono što još nisu videli zvaničnici je da se bliži njegovo ubistvo.

Kremlj. Foto: flickr/Eldar Vagapov

Tačka preokreta

Iako su istražitelji od samog početka donekle sumnjali na Ruse, nedostajalo im je dokaza. Ključan trenutak dogodio se pre oko mesec dana kada je policija otkrila pet godina staru Interpolovu crvenu poternicu iz Rusije. Čovek na njoj je bio Vadim Krasikov, koji je izuzetno podsećao na Sokolova, a ekspeti su naveli da se verovatno radi o istoj osobi. Odnosno, poklapaju se čak 82 do 90 odsto.

Nemački istražitelji postali su sumnjičavi zbog činjenice da je Rusija povukla svoj zahtev sa potragom Krasikova u leto 2015. bez ikakvog razloga i samo dva meseca pre nego što je lični dokument objavljen pod imenom "Sokolov". To je snažan pokazatelj da su vladine agencije možda intervenisale.

"Špigl" je otkrio da je Krasikov osumnjičen i za jedno obistvo 2008. godine, da je putovao u Kirgistan pod svojim pravim imenom i da je nekoliko puta bio na Krimu.

Pitanje koje sada postavljaju nemački zvaničnici je ko je pomogao Krasikovu, odnosno Sokolovu, da počini ubistvo u Berlinu.

Vadim Krasikov, odnosno Sokolov; Foto: bellingcat.com

Slučajevi širom Evrope

Aleks Janfer, šef MI6, rekao je u retkom obraćanju medijima da ova ubistva nekad uključuju iste ljude i da se ne radi isključivo o pucnjavama, već i o trovanju.

Nakon večere u aprilu 2015. godine Emilijan Gebrev odjednom je počeo da se oseća loše. Oči su počele da ga svrbe, a sve se pogoršalo narednog dana.

Trgovac oružjem, koji je snabdevao ruske neprijatelje, povraćao je i pao u restoranu u Sofiji pre nego što je pao u komu u bolnici. Bio je otrovan, a lekari nisu mogli da otkriju kojom supstancom.

Gebrev je jedva preživeo, a istraga je jedva negde odmakla sve dok se tri godine kasnije nije dogodilo trovanje Skripaljevih.

Ruski predsednik Vladimir Putin; Foto: Tanjug/AP

Istraga je pokazala sličnost: Sve žrtve su iz nekih razloga bile na radaru Rusije. Međutim, nijedna šira istraga nije tačno dokazala kako su slučajevi povezani.

Na spisku sumnjivih lica pojavljuje se ime Denisa Sergejeva, agenta GRU, poznatog i pod imenom Sergej Fedotov. Nedugo pre slučaja Skripalj, Sergejev je putovao u Englesku gde je, kako se veruje, imao ulogu lokalnog "koordinatora". Takođe se veruje, da je ključnu ulogu odigrao i za slučaj u Sofiji.

- 24. aprila 2015, Sergejev, alijas Fedotov, krenuo je u Bugarsku direktnim letom iz Moskve. Bukirao je kartu za povratak nedelju dana kasnije. Ali je onda uzeo "last minute" let preko Istanbula nazad u Moskvu uveče 28. aprila. Isti datum kada je Emilijan Gebrev pao u restoranu, a onda u komu. Slučajnost? Ne bi se reklo - navodi "Špigl".

Još pripadnika GRU bilo je u vreme drugog napada na Gebreva u Bugarskoj.

Kampanja za "destabilizaciju Evrope"

U izveštajima koji su objavljivali "Njujork tajms", "Insajder" i "Špigl" navodi se da postoji oko 20 "vojnika" i "generala" koji služe za kampanju Kremlja čiji je cilj da destabilizuju Evropu. Kako se navode, to su "borci iz senke".

Navodno je taj tim osnovan 2009. godine.

- Teško je utvrditi koliko često su pripadnici tajne jedinice udarili na Evropu. Agenti GRU putuju pod oređenim imenima u mnoge zemlje Evropske unije. Postoje indicije da je ova jedinica umešana u propali puč u Crnoj Gori 2016. godine - navodi se u tekstu "Špigla" i dodaje da se čak vosi istraga o tome imaju li oni veze sa konfliktima u Španiji oko nezavisnosti Katalonije.

Istražiteljima je posebno zanimljiv odlazak, i to dva puta, Fedotova u Barselonu.

Norbert Rotgen, šef Komiteta za spoljne odnose u nemačkom parlamentu rekao je da ukoliko se dokaže da je ubistvo u Berlinu povezano sa Rusima da je onda neophodna zajednička reakcija Evropljana".

Inače, osumnjičeni za ubistvo u Berlinu Vladim Krasikov, odnosno Sokolov, živeo je godinama u Irkutsku. Ima dvoje dece, ćerku i sina. Kada je "Špigl" nazvao njegovu ženu, bila je iznenađena. Muž ju je napustio pre 16 godina, i od tada nije ništa čula o njemu.

- Mislila sam da je umro pre mnogo godina - rekla je ona.

(Telegraf.rs)