Sloboda u granicama kaveza: 10 načina na koje Severna Koreja odseca svoje građane od ostatka sveta

Kako da država ostane hermetički zatvorena tako da do nje ne dopiru vesti iz ostatka sveta? To je glavno pitanje za Severnu Koreju, zemlju u kojoj se građani drže u neznanju o onome što se dešava van granica države, piše Business Insider. Internet, pametni telefoni, laptopovi, televizija, film i radio postoje, ali većina ljudi koristi ih pod ograničenim uslovima. Radijski i televizijski programi su konfigurisani tako da Severnokorejci ne mogu gledati i slušati ništa osim domaćih stanica.

Evo na koje sve načine vlasti Severne Koreje manipulišu narodom i drže ih u mraku.

Preporučujemo

1) Internet je strogo kontrolisan

Severna Koreja nije potpuno odsečena od interneta, ali je njegova upotreba ograničena i on nije dostupan široj populaciji. To se polako menja, jer sve više građana kupuje pametne telefone. Za sada sve aktivnosti u vezi sa internetom nadgleda agencija koja se naziva Biro 27 ili Biro za nadzor prenosa.

2) Modifikuju softvere i špijuniraju ljude

Građani mogu da kupe pametne telefone proizvedene u Kini, ali je njihov distributer brend iz Severne Koreje. Mobilni izgledaju kao jeftini android telefoni, s tim što imaju softver za špijuniranje. Stanovnici mogu da nabave i telefone bez ovog softvera, koji se krijumčare preko kineske granice, ali ih svakako nadgleda mobilna mreža Severne Koreje. Ista je situacija i sa kompjuterima – ova država proizvodi aparate sa operativnim sistemom Linuks, koji se naziva "Crvena zvezda" i koji omogućava nadgledanje aktivnosti korisnika.

Foto: Tanjug/AP

3) Špijunski softver prati koje sajtove ljudi posećuju

Inženjeri u Severnoj Koreji modifikuju softver android telefona pozadinskim programom koji se naziva "Crvena zastava" i koji prati svaki korak korisnika. On pravi i snimke ekrana njihove aktivnosti i smešta ih u bazu podataka koja se naziva "Nadzirač koraka". Iako Severna Koreja nema sredstva da nadzire sve stanovnike, ovo se pokazalo kao dobar mehanizam za samocenzuru, jer se ljudi plaše da će ispaštati ako budu gledali nedozvoljeni sadržaj.

4) Ako otvorite stranu medijsku datoteku vlasti će to znati

Državni inženjeri napravili su softver za praćenje tagova i nadgledanje svih medija koji se otvore na mobilnom telefonu ili kompjuteru. Samo gledanje stranog filma dovodi u sumnju korisnika, kojem se potom prate koraci, pa ukoliko ima mnogo dodira sa stranim medijima, režim će to znati i pojačati oprez, a u određenim slučajevima i preduzeti potrebne mere.

5) Država rukovodi "podeljenom" mobilnom mrežom

Ova država ima telekomunikacioni sistem čija je mreža podeljena na dve polovine. To znači da turisti i strani građani mogu da šalju poruke van zemlje, ali da ne mogu međusobno da komuniciraju u zemlji. Građani imaju brojeve koji počinju sa 191-260, dok stranci imaju brojeve koji počinju sa 191-250. Prvima je dozvoljeno da zovu i šalju poruke unutar zemlje, a drugima samo da zovu i šalju poruke van zemlje. Kako bi sprečili da Severnokorejci koriste SIM kartice turista, vlasti su počele da deaktiviraju strane kartice posle određenog vremena od kupovine.

Foto-ilustracija: Profimedia/Alamy

6) Smrtna kazna za one koji gledaju porno filmove?

Prema mnogim izveštajima, ljudi koji gledaju strane sadržaje, naročito pornografiju i bilo kakav materijal u kojem se kritikuje porodica Kin Džong Una, mogu biti kažnjeni smrtnom kaznom. Svetom je odjeknula vest o Severnokorejcu koji je sa suprugom i još jednom ženom gledao porno film, zbog čega je pogubljen naočigled celog grada, čiji su stanovnici pozvani da posmatraju.

Zbog toga cveta krijumčarenje porno filmova, koji mogu da koštaju i do 500 dolara jer se u ovoj zemlji ovakva aktivnost smatra veoma opasnom.

7) Svi radio-uređaji podešeni su na frekvencije koje dozvoljava vlada

Oni Severnokorejci koji kupe radio-uređanje u tamošnjim prodavnicama tehnike mogu da slušaju samo stanice koje je dozvolila vlada. Ilegalno je slušati strane radio-stanice, pa se često obavljaju pretresi kojima se građani proveravaju (mnogi imaju drugi radio ili TV, na kojima mogu da slušaju i gledaju strani sadržaj). Osim toga, Severna Koreja ometa signal stranih radio-stanica, pa su često skriveni aparati neupotrebljivi čak i kada promaknu tokom pretresa.

Foto: Pixabay.com

8) Država odvlači pažnju stanovnicima domaćim igricama za mobilne

Programeri iz Severne Koreje napravili su više od 125 igrica za pametne telefone kako bi ljudima skrenuli pažnju sa stvari kojima vlada ne želi da se bave. U državi u kojoj je zabava niskog kvaliteta, u kojoj je teško doći do hrane i stabilnog posla, građani posežu za stranim sadržajem koji bi ih animirao, pa su vlasti, svesne toga, odlučile da zabave stanovništvo putem igrica. Na taj način smanjen je broj pokušaja kupovine stranih ilegalnih medija.

9) Zabranjene su otvorene WiFi mreže

Severna Koreja ulaže veliki napor da svojim građanima onemogući povezivanje na strani internet (ili bilo koji internet). Neko vreme su strane ambasade u glavnom gradu, Pjongjangu, imale otvorenu WiFi mrežu, pa su se građani okupljali u njihovoj blizini i koristili tu pogodnost sve dok vlada nije odlučila da zabrani otvorene mreže. Severna Koreja je uvela sopstvenu javnu mrežu – „Mirae“ (na korejskom jeziku to znači „budućnost“). Za njeno korišćenje potrebna je aplikacija koja omogućava pristup samo severnokorejskom intranetu, ali ne i globalnom internetu.

10) Strogo kontrolisani sadržaj emitovanja na internetu

Severna Koreja nema Netfilks, ali se, kao i većina sveta, okreće gledanju sadržaja na internetu. Tamo postoje dve platforme te vrste, a popularnija je ona koja se naziva „Manbang“. Oni koji imaju nalog na njoj mogu da gledaju sadržaj iz svoje države, ali im strani sadržaji nisu dostupni.

(V. T.)