U ovom gradu u Australiji vode nema, a požari su im sve bliži: U Mararandiju teče samo pivo

Printscreen/GoogleStreetView

"Rojal hotel" u Mararandiju u Australiji, u 20 časova živa na termometru pokazuje 42 stepena Celzijusa. Nakon pretoplog dana stanovnici ovog grada se okupljaju kako bi utolili žeđ - u gradu bez vode.

Kako veći deo Novog Južnog Velsa gori, Mararandiju preti kriza koju su požari izazvali. Suša je obuhvatila hiljade ari zemlje kroz celu južnoistočnu Australiju, najnaseljeniji deo zemlje, koji čini lavovski deo njihove poljoprivrede.

Preporučujemo

Zemlja je neobradiva i jalova. Polja izgledaju kao obične braon mrlje, drveće je mrtvo u korenu, što je ovaj poznati australijski deo zemlje učinilo pogodnim za još gore požare u narednim mesecima.

Požari mesecima pustoše Australiju Foto: Tanjug/AP

Iako njihovi domovi nisu zahvaćeni požarima, stanovnici ovog grada su u opasnosti. Mararandi je samo jedan od mnogih gradova koji se suočava sa rapidnim nestankom vode.

- Ako pijete pivo, onda se sve u redu - kaže Voren Bramli, stanovnik Mararandija.

Situacija nije normalna

Požari su česta pojava u Australiji, ali uslovi za iste su poslednjih godina postali sve opasniji. Ovo leto je bilo posebno loše i sve viša globalna temperatura je krivac za to.

- Klimatske promene su sve češće i uslovi za požare su sve bolji, kako u Australiji tako i u svetu - tvrdi Meteorološki biro.

Sezona požara traje duže, temperature su više, a padavina je sve manje. Australijska polja se suše još od 2017. godine kada je zabeležena najveća suša. U protekle tri godine u Novom Južnom Velsu je palo manje 125 mm kiše, po godini. To se nikada pre nije dogodilo niti su razmere požara bile kao što su to ovog leta.

Vozači kamiona heroji

Mararandi, koji se nalazi na tri sata vožnje od Sidneja, centar je sušnog predela. Ovaj grad nije video jače padavine poslednje tri godine. Reka iz koje se snabdevaju vodom polako presušuje. Vodu dovoze kamionima između 10 i 20 puta na dan. Bez ovog snabdevanja, grad bi presušio za tri dana, tako da su vozači kamiona lokalni heroji.

Česme presušile, ali bitno je da piva ima Foto: Pixabay

Konobarica iz "Rojal hotela" Rebeka Vilard za CNN kaže da se tušira zajedno sa decom kako bi uštedela vodu. Priznala je i da pere tri mašine veša u toku nedelje, iako vlasti dozvoljavaju samo dva pranja.

Izvan Mararandija čistokrvni konji tumaraju suvim pašnjacima. Mnogi uzgajivači su primorani da svoje konje šalju u klanicu, jer nemaju novca da ih hrane.

Zemlja je potpuno suva

Ruralni deo Australije je poznat po suvljoj klimi i crvenom tlu, ali on trenutno nije jedini deo zemlje koji se suočava sa velikom sušom. Probleme imaju i predeli koji nisu navikli na duge periode bez padavina. Ni predeo pod nazivom "Mala Engleska", koji je poznat po svojoj atipičnoj klimi, više nije zelen.

Ovce i ostala stoka koja se nalazi na samo sat vremena vožnje južno od Sidneja takođe pate zbogu suše. Džejms Galbrajt i njegov otac Bil imaju farmu krava koja se tu nalazi već 130 godina. Ove godine ih je pogodila najveća suša u poslednjih 50 godina.

Džejms Galbrajt se zaposlio van farme kako bi imao dovoljno novca da preživi. Pored toga prodao je svoje krdo krava, kako ne bi počupale ostatke trave na farmi. On želi da sačuva podlogu za momenat kada padne dobra količina kiše, što je Meteorološki biro predvideo tek za april.

Zemlja je potpuno suva Foto: Tanjug/AP

- Nije samo spoljašnjost zemlje suva. Suva je skroz. Ono što vidimo jeste drveće i priroda koja pati. Sigurno možemo da uradimo nešto povodom toga - tvrdi Džejms.

Katalizator za klimatsku akciju?

Mararandi se nalazi u sredini "države uglja". Svakog sata prolazi po nekoliko vozova koji odvoze ugalj iz otvorenih jama za Japan, Kinu i Indiju.

Ovo fosilno gorivo donosi preko 67 milijardi dolara australijskoj ekonomiji svake godine. Samo Rusija i Saudijska Arabija izvoze veće količine fosilnih goriva. Ova zavisnost od uglja omela je državne napore da se bore protiv klimatskih promena.

Veći deo Australijanaca smatra da su klimatske promene pravi problem i misli da je za njih odgovoran čovek. Ovo mišljenje ih dovodi u sukob da premijerom Skotom Morisonom koji je veliki zagovarač industrije fosilnih goriva i koji je dobio žestoke kritike zbog lošeg postupanja u krizi koja ih je zadesila.

Morison je 2017. doneo je komad uglja na zasedanje parlamenta.

- Ovo je ugalj, ne plašite se. Isti ugalj koji poslednjih 100 godina Australiji osigurava kompetetivnost na energetskom tržištu i koji je omogućio prosperitet australijskim kompanijama - istakao je Morison tada.

Od tada je njegov pristup klimatskim promenama omekšao. Priznao je da postoji veza između klimatskih promena i čovekovog delovanja. Obećao je da će se emisije smanjiti. Oko 80 odsto energije koju Australija troši dolazi iz neobnovljivih izvora energije i zato prekid "zavisnosti" ove zemlje neće biti lak. Ovi tragični požari bi mogli biti katalizator za političke promene.

Ova kriza i suša su stvari koje će povećati svesnost građana iz prve ruke. Sada više nego ikada mogu da vide koliko je priroda važna i da se klimatske promene zaista dešavaju. Zato mora doći i do političkih promena.

Do sada umrle su najmanje 24 osobe, hiljade imanja je uništeno i više od milijardu životinja izgubilo je život. Ekonomska šteta može dostići desetine milijardi dolara. Ne vidi se kraj požarima i suši.

(K. B.)