Čovek koji i danas lovi naciste, jer su neki i dalje živi: Neverovatno koliko ih je izbeglo kaznu

Foto: Printscreen/YouTube/synergyfilmsnz

Prošlo je 75 godina od oslobođenja Aušvica, a pojedini nacisti koji su tokom rata činili strašne zločine i dalje žive, nekažnjeno. Zato je Efraim Zurof, direktor "Simon Vizental" centra u Jerusalimu odlučio da posveti svoj život pronalasku ovih ljudi, baš kao što je svojevremeno pronašao i zločinca Lasla Čatarija.

Čatari, bivši policijski oficir, bio je jedan od najtraženijih nacističkih ratnih zločinaca. Juna 2013. optužen je za svoju ulogu u pogibiji 15.000 Jevreja koji su poslati u koncentracioni logor Aušvic 1944. U trenutku podizanja optužnice imao je 98 godina, a nakon završetka Drugog svetskog rata je izbegao u Kanadu.

Preporučujemo

Uprkos optužnici, Čatari nikada nije odslužio kaznu za svoje zločine. Preminuo je samo dva meseca kasnije, avgusta 2013, u Budimpešti.

- Tek mali broj njih je krivično gonjen. Iskreno govoreći, još manje ih je kažnjeno za svoje zločine. Ali smatram da je razotkriti ih pred očima javnosti stroža kazna od zatvora - priča Zurof za Euronews.

On već četiri decenije aktivno lovi preostale naciste i njihove saradnike, bez obzira na značaj njihovog čina ili pozicije u jeku Drugog svetskog rata.

Prošlo je 75 godina od oslobođenja Aušvica Foto: Privatna arhiva

Frustracija zbog manjka ozbiljnosti

Mnogi nacistički ratni zločinci su prevarivši nadležne uspeli da prebegnu u SAD i Kanadu, dok su neki ostali u Evropi. Iako su vlasti pojedinih zemalja radile na pronalaženju ovih lica, u slučaju drugih nije pokazana adekvatna inicijativa da se zločinci privedu licu pravde.

Tako je, na primer, 22. januara ove godine, u stotoj godini života preminuo Amerikanac Majkl Karkoc, koji je u tom trenutku bio pod istragom zbog sumnji da je bio umešan u pokolj Jevreja 1944, u poljskom selu Hlanuv. Zurof u ovom slučaju krivi američke i poljske vlasti za manjak ozbiljnosti.

Na sud i u devedesetoj

Dok je poodmakla starosna dob ta koja ide na ruku preživelim nacistima da izbegnu služenje kazni, istovremeno im odmažu bolji životni uslovi, koji im produžavaju životni vek.

- Kada sam počeo sa traganjem za nacističkim ratnim zločincima, pretpostavio sam da taj poduhvat neće dugo trajati. Zar je moguće da sam rođen 1948, a da i dalje lovimo preostale naciste? - pita se Zurof, ali dodaje da je bolji kvalitet života današnjice doprineo tome da naciste i u svojim devedestima služi zdravlje, što omogućuje da se njihovi sudski procesi nastave.

Jedan takav primer je i slučaj Bruna Deja, 93-ogodišnjeg bivšeg čuvara SS-a u koncentracionom logoru „Štuthof”, koji se nalazio nedaleko od  Gdanjska, u današnjoj Poljskoj. Dej je optužen za pomaganje i podstrekivanje na ubistvo 5.230 ljudi, kada ja imao svega 17 ili 18 godina.

(N. I.)