Turska i Sirija na rubu rata u Idlibu: Kako je došlo do toga i šta će uraditi Rusi?

Foto: Tanjug/AP

Nekoliko desetina turskih vojnika je ubijeno u Idlibu u vazdušnim napadima sirijske vojske, na šta je Ankara odgovorila. Ali svi koji prate konflikt znaju da eskalacija sukoba nije počela preko noći, piše Russia today.

Preporučujemo

Idlib, pozicioniran u severozapadnom delu Sirije, na granici sa Turskom, je poslednje veliko uporište naoružanih grupa koje se bore da sruše vladu sirijskog predsednika Bašara Asada, poslednjih nekoliko godina. Taj region bio je "pošteđen" ofanzive sirijske vojske tokom 2018. godine na zahtev Turske, koja nije želela da se suoči sa novim prilivom izbeglica iz Sirije, pošto je već primila oko 3,6 miliona ljudi.

Ko se bori protiv koga?

Mnogi borci u Idlib su stigli sa raznih strana. Neki su strani plaćenici, koji su stigli u Siriju da bi se pridružili različitim džihadističkim grupama koje su osnovale zemlje kao Katar ili Saudijska Arabija i nisu napustili zemlju pošto je ruska vojna intervencija preokrenula stvari u korist Damaska. Ostali su Sirijci, koji su bili deo anti-vladinih snaga u oslobođenim zonama kao što je Alepo ili Duma i kojima je bio garantovan bezbedan prolaz kroz Idlib. Turska, koja je podržavala borce protiv Asada, ima uticaja među nekim naoružanim grupama u Idlibu. Druge, poput Hajat Tahrir Al Šam - glavne sirijske militantne frakcije koja je ranije bila bliska sa Al Kaidom - Turska smatra teroristima. U stvarnosti, ekstremisti ponekad ratuju uz grupe koje podržava Turska protiv sirijskih naoružanih snaga i njihovih saveznika.

Foto: Tanjug/AP

Šta se navodi u sporazumu o prekidu vatre?

Dogovorom iz septembra 2018. godine između Turske i Rusije utvrđena je staza ka deeskalaciji nasilja u Idlibu. Dogovorena je demilitarizivana zona u okviru borbene zone, a terorističke grupe kao Hajat Tahrir Al Šam trebalo je u potpunosti da izađu iz mirne zone, dok se od pobunjenika tražilo samo da povuku teško naoružanje. Damask se složio da zaustavi ofanzivu, dok je Ankara trebalo da iskoristi svoj uticaj u sirijskoj provinciji da ubedi nezavisnije grupe da prate dogovor o prekidu vatre.

Ali dogovor nikada nije u potpunosti zaživeo kako je planirano, dok su obe strane optuživale jedna drugu za kršenje primirja. Ni Rusiji se nije sviđalo kako je sve izgledalo, pošto su militanti u Idlibu redovno napadali dronovima rusku bazu u Latakiji.

Šta se dogodilo u stvarnosti?

Umesto da se povuku, frakcije džihadista krenula su u ofnazivu u Idlibu, dok je Hajat Tahrir postao dominantan i zauzeo veći deo provincije. Bez prekida napada terorista na vidiku, sirijska vojska nastvila je ofanzivu u aprilu 2019. i počela da zauzima sela i gradove na jugu Idliba. Sarakib, grad istočno od prestonice provincije Idliba, u kom su ovog meseca vođene intenzivne borbe, leži na auto-putu koji povezuje Alepo na severu i Hamu, Homs i Damask na jugu Sirije. Napredovanje sirijske vojske unervozilo je Ankaru, pošto se promenila ravnoteža moći u oblasti a i otvorena je mogućnost za iznenadni napad protiv Idliba, što je potez koji je dogovor sa Rusijom trebalo da spreči. Turske i sirijske trupe su tako došle skoro "oči u oči", dovodeći do sve većeg rizika od direktnim sukoba.

U avgustu prošle godine, Turska je imala prvi značajan gubitak ljudstva u Idlibu, pošto je jedan njihov konvoj napala sirijska vojska. Damask je tvrdio da Turska snabdeva džihadiste oružjem i municijom. Usledili su slični incidenti, a poslednji se desio u četvrtak. Tada su ubijena 33 turska vojnika, a desetine su povređene. Turska je odgovorila napadom na pozicije sirijske vojske u Idlibu.

Foto: Tanjug/AP

Moskva tvrdi da ruske vazduhoplovne snage nisu učestvovale u napadu, ali je naglasila da bi gubici bili i veći da nije intervenisala i zaustavila napade. Ruska vojska navodi da je napad trebalo da zaustavi ofanzivu Hajat Tahrir grupe i da turske snage nisu ni trebale da budu tamo, što, navode Rusi, piše i u jednom turskom dokumentu.

Opasnosti od eskalacije

Proteklih godina Ankara je sprovela nekoliko vojnih operacija, desetine vojnika je stradalo, navode službeni podaci. Ali, dok su se turske trupe prethodno borile protiv kurdske milicije i Islamske države - bar otvoreno - smrtnosni napad direktno je označio turske vojnike u sukobu sa Damaskom.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zahtevao je od Damaska da povuče sve svoje trupe iz Idliba dok kraja februara, jer će on u protivnom poslati vojsku da ih istera. Turski zvaničnici tvrde da će sirijske snage biti označene kao legitimne mete. Ali, deluje da Sirija ne popušta, čak i uz napoade militanata kojima Turska "čuva leđa".

Konflikt ozbiljno "drma" odnos Turske i Rusije, koji se opasno približava najnižoj tački od krize 2015. godine. Uz nekoliko rundi pregovora zvaničnici nisu uspeli da nađu rešenje.

Zbog ovog sukoba, problem ima Evropa, a trenutno se s migrantima bore najviše Grci:

Rusi i Turci tvrde da treba stišati tenzije

Predstavnici Rusije i Turske potvrdili su da je cilj konsultacija ruske i turske delegacije o Siriji da se smanje tenziju u Idlibu dok nastavljaju borbu protiv terorista, saopštilo je danas rusko ministarstvo spoljnih poslova, piše Tanjug.

U ruskoj delegaciji koja boravi u Ankari su sprecijalni izaslanik za Siriju predsednika Rusije Aleksandar Lavrentijev, zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Veršinin i predstavnici Ministarstva odbrane, dok tursku delegaciju predvodi zamenik ministra spoljnih poslova Sedat Onal, prenosi Tas s.

"Delegacije nastavljaju da razgovaraju o koracima za postizanje stabilizacije situacije u Idlibu, zasnovanij na usvajanu memoranduma donetog 4. maja 2017. godine", saopštilo je rusko ministarstvo.

Kako se navodi, cilj obe strane je smanjenje tenzija na terenu, nastavljajući rat protiv terorista koje su kao takve proglasile UN i Savet bezbednosti.

Tenzije u idlibu su eskalirale u četvrtak nakon ofanzive ekstremista, a u petak ujutru snage sirijske vlade izvele su napade na njihove položaje, pri čemu je, prema tvrdnjama Ankare, poginulo 33 turskih vojnika.

(Jasna Vučić - j.vucic@telegraf.rs)