Kada bi pandemija koronavirusa mogla da bude okončana? Nova studija nam uliva nadu

Foto: Wikipedia/Guerberj, Pixabay, Tanjug/AP

Nova studija koja se bavila proučavanjem korona virusa koji je nazvan Sars-CoV-2 ustanovila je da se on ne širi toliko efikasno u regijama sveta sa višom temperaturom i većom vlažnošću vazduha koliko u hladnijim oblastima. Iako se ove rane analize još uvek recenziraju, mogu nam donekle pružiti uvid u to šta nas očekuje u toplim mesecima koji su pred nama, pišu Fox News.

Preporučujemo

Naučnici sa Instituta tenhnologije u Masačusetsu analizirali su broj globalnih slučajeva COVID-19 i otkrili da je čak 90 odsto ljudi zaraženo u oblastima sa temperaturom između 3 i 17 stepeni Celzijusa, koje su imale vlažnost vazduha između 4 i 9 grama po kubnom metru.

U zemljama sa prosečnim temperaturama većim od 18 stepeni Celzijusa i sa vlažnošću većom od 9 grama po metru kvadratnom, samo je 6 odsto slučajeva od ukupnog broja obolelih od COVID-19 u svetu.

Ovo, kako pišu autori istraživanja, implicira da „prenošenje koronavirusa može da bude manje efikasno u toplijim oblastima“. I vlažnost vazduha može da igra bitnu ulogu, s obzirom na to da je većina ljudi zaražena u oblastima sa relativno niskom vlažnošću.

Ali to ne znači da će socijalno distanciranje biti nepotrebno na leto i da će ljudi moći već tada da se okupljaju u barovima i restoranima.

Za veći deo Severne Amerike i Evrope efekat vlažnosti vazduha na širenje virusa mogao bi da bude nezanatan do juna, kada nivo vlažnosti pređe iznad 9 g/m3, pišu autori. Ipak, kako se više od 10.000 ljudi inficiralo u oblastima sa prosečnom temperaturom od 18 stepeni Celzijusa posle 15. marta, uloga viših temperatura u usporavanju širenja koronavirusa može se posmatrati samo kad budemo imali znatno više temperature.

- Zbog toga će ova implikacija biti ograničena, bar za zemlje severne Evrope i severa SAD, koje nemaju tako visoke temperatura sve do jula, kada ih imaju u veoma kratkom vremenskom periodu – piše u izveštaju.

Neznatna nada, ali ipak nada

Neki stručnjaci su, ipak, uvereni da Sars-CoV-2 neće biti zaustavljen tokom letnjih meseci.

- Nerazumno je, bar ja mislim, da u ovom trenutku očekujemo da će virus nestati tokom letnjih meseci. Ipak, ovo nam može probuditi malo nade – kaže doktor Vilijam Šafner, specijalista za infektivne bolesti za Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu u Tenesiju, koji nije učestvovao u ovoj studiji.

Širenje nekih respiratornih virusa, kao što su virusi gripa, usporava se i smanjuje na visokim temperaturama i kada je vlažnost vazduha visoka. Ipak, još nije jasno zbog čega virus gripa i drugi sezonski virusi tako reaguju u ovim uslovima, ali bitnu ulogu u tome igra naše izdisanje, prilikom kojeg virusi iz našeg grla dospevaju u vazduh.

- Ako pod mikroskopom pogledate taj virus, otkrićete da je on okružen mikroskopskom sferom vlage koja se naziva kapljica. Kada zimi imate nisku vlažnost vazduha, sfera vlage isprava, što znači da virus može da lebdi u vazduhu duže vremena jer ga gravitacija neće povući ka zemlji – kaže Šafner.

Ali leti, kada izdahnete virusnu česticu, kapljica koja je okružuje ne isparava, zbog čega je ona teža i gravitacija je lakše povlači iz vazduha, pa ona ne lebdi toliko dugo koliko i zimi, zbog čega je manji rizik da će zaraziti osobu koja se nađe u njenoj blizini.

Širenje gripa je veoma usporeno tokom letnjih meseci, ali druge vrste virusa, kao što su koronavirusi, koji mogu da izazovu običnu prehladu, prema Šafnerovim rečima, „imaju sezonsku distribuciju koja nije tako dramatična kao kod virusa gripa“.

Ipak, ne možemo računati na to da će topliji meseci sa višom vlažnošću vazduha usporiti širenje koronavirusa, zaključuje Šafner.

(V. T.)