4 evropska lidera koriste pandemiju da "zgrabe" još više moći: Usvojeni i neki kontroverzni zakoni

Foto: Tanjug/AP, Wikimedia/Michał Józefaciuk

Pojedini evropski lideri su u jeku epidemije korona virusa optuženi da su iskoristili krizu javljnog zdravlja kako bi ojačali sopstvenu moć. Dok Turska hapsi stotine ljudi zbog objava na društvenim mrežama, Rusima preti zatvor zbog bilo čega što se smatra lažnom vešću. Takođe, postoji bojazan da je u demokratija u Poljskoj ugrožena, ze da je ona u Mađarskoj čak odbačena.

Preporučujemo

"Samoubistvo" parlamenta dalo Orbanu ogromne moći

Mađarski premijer Viktor Orban optužen je i u zemlji i u inostranstvu da je iskoristio krizu oko korona virusa kako bi ugrabio još više moći, umesto da u ovom trenutku ujedini zemlju, piše BBC.

Prvo je njegova vlada Fidesa 11. marta proglasila vanredno stanje, stekavši dragoceno vreme za pripremu za pandemiju. Ipak, tada je iskoristila svoju većinu u parlamentu da to produži na neodređeno vreme, tako da vlada sada ima moć da vlada dekretom onoliko dugo koliko je potrebno i može sama da odlučuje o tome kada je opasnost završena.

Kritičari govore o nestanku mađarske demokratije, ali ministar pravde insistira na tome da će "Zakon o autorizaciji" isteći na kraju vanredne situacije, kao i da on bio neophodan i proporcionalan.

Da li je ovo kraj demokratije? Stručnjak za ustavno pravo profesor Zoltan Zente upozorava da se pandemija lako može koristiti za održavanje vanrednih ovlašćanja vlade.

Kako je isključiva moć vlad kada će okončati stanje opasnosti, kađe da je parlament "izvršio samoubisto" odričući se svog prava na kontrolu nad vladom.

Foto: Tanjug/AP

U teoriji postoje još tri načina provere moći Viktora Orbana: Parlament nastavlja da zaseda ukoliko ga pandemija ne zaustavi, Ustavni sud i dalje funkcioniše, opšti izbori se održavaju 2022. godine.

Ipak, Orbanova stranka ima odlučujuću većinu u parlamentu i svi vanredni izbori i referendumi odgođeni su do završetka vanredne situacije.

I Ustavni sud je prepun Orbanovih favorita, ali jedini preostali trn je uglavnom nezavisno pravosuđe.

Šansa za Erdogana

Turskom vođi Redžepu Tajipu Erdoganu nije potreban korona virus kako bi uzurpirao moć jer je več ima mnogo. To je mišljenje turskih boraca za ljudska prava.

- Postoji takav centralizovan sistem da nema potrebe za daljim zahtevima - rekla je Ema Sinkler Veb, turska direktorka Hjuman rajts voča.

Međutim, kaže da je postojao oportunistički pokušaj da se testira teren s predlozima za povećanje kontrole na društvenim mrežama.

Cilj je bio da se "platforme društvenih medija jače naorućaju kako bi se podvrge vladinoj kontroli i cenzuri". Nacrt amandmana je iznenada odbačen, ali Sinkler Veb očekuje da će se o njemu opet govoriti u budućnosti.

Turska vlada je odlučna u nameri da kontroliše narativ tokom krize. Stotine ljudi je uhapšeno zbog "provokativnih objava" o virusu Covid-19.

Nekoliko lekara se usudilo da govori.

Foto: Tanjug/AP

- Skrivanje činjenica i stvaranje monopola nad informacijama je nažalost postao način na koji se vlada ovom državom. Lekari, medicinske sestre i zdravstveni radnici su se navikli na to u prethodnih 20 godina - rekao je Ali Čerkezoglu iz Turske medicinske asocijacije.

Advokat Hurem Sonmez strahuje da je ovo trenutak šanse za predaednika Erdogana.

Pandemija frustrira Putinove ambicije

Kremlj je u januaru pomislio da je sve ispalo kako treba. Izmenio bi Ustav, pre svega omogućavajući Vladimiru Putinu da se kandiduje za još dva mandata na vlasti. Trijumfalno "nacionalno glasanje bi bilo održano 22. aprila.

Kritičari su ovo nazvali "ustavnim pučem", ali se činilo da je rezultat već postignut.

Covid-19 je, međutim, sve stavio na čekanje. Predsednik je morao da odloži glasanje.

Foto: Tanjug/AP

Blokada usled korona virusa će ugroziti ekonomiju, a Rusi predviđaju dvogodišnju recesiju i milionske gubitke radnih mesta.

Takođe, krive lokalne zvaničnike i birokrate, a ne centralnu vlast, za svoje svakodnevne probleme. Ipak, istorija je pokazala da kada ljudi dožive ekonomsku bol, okreću svoj bes ka lideru svoje zemlje, a ovakva bol sada izgleda neizbežno.

Novi zakon koji je prošao kroz parlament izriče stroge kazne ljudi osuđenim za ono što se smatra širenje lažnih informacij o korona virusu: novčane kazne u iznsu od 25.000 dolara ili do pet godina zatvora.

Takođe, postoji i zabrinutost zbog uvođenja sistema za nadzor koji se koristi za nadgledanje karantina.

Poljska vlada rizikuje živote da bi ostala na vlasti

Poljska vlada optužena je da rizikuje živote građana jer i dalje namerava da u maju održi predsedničke izbore. Predsednik Andžej Duda, vladin saveznik, video je porast podrške tokom pandemije i činjenica je da je on favorit za pobedu.

Vladajuća stanka tvrdi da je ustavna obaveza održavanje iszbora, a podržava i predlog za promenu Ustava kako bi se predsedniku Dudi omogućilo da bude na funkciji još dve godine.

(N. Z.)