"Zatvaranje svega je guranje pod tepih": Švedska odgovornost za širenje korone stavlja u ruke ljudi

Foto: Tanjug/AP

- Znam da u autobusu moraju da budu samo ljudi s razlogom. Izvinjavam se ali moram u kupovinu, brzo ću - izvinjavao se jedan Šveđanin putnicima u gradskom prevozu jer je suprtono preporukama u doba korona virusa ipak postao “prekršitelj”. Da, to je primer na čemu se zapravo temelje epidemiološke mere vezane uz korona virus u Švedskoj koja od početka pandemije zbunjuje ostatak sveta svojim pristupom rešavanja svetskog zdravstvenog problema nezabeleženih razmera, piše “Jutarnji list”.

Preporučujemo

Dok gotovo ceo svet živi život “po kući”, Švedska se uporno oslanja na “savest svojih građana”. Otvorene su škole, fabrike, pa čak i kafići a jedna od retkih zabrana je da na istom mestu ne sme da bude više od 50 osoba. Istina, oni koji mogu rade od kuće, a srednjoškolci i studenti imaju on-line nastavu, a stariji su u svojim domovima...

Ni dva meseca od početka pandemije Šveđani ne menjaju gotovo ništa uprkos činjenici da među skandinavskim zemljama drže neslavni rekord po broju umrlih. Čak 2.192 ljudi umrlo je od koronavirusa ili nešto preko 200 na milion stanovnika. Susedna Norveška ima samo 172 smrtna slučaja ili 31 na milion, a Finska 182 ili 35 na milion stanovnika.

“Izgubili bismo 30 odsto zdravstvenih radnika da su škole zatvorene”

- Ne, naše škole nisu zatvorene, jer bi tada zdravstveni sistem izgubio 30 odsto radnika. To nije bolest koja po svemu sudeći napada decu. Ne, ne zabranjujemo sva javna okupljanja, ali ako vam nije dobro ne bi trebalo da idete na posao ili u školu - izjavio je nedavno kreator švedske epidemiološke strategije Anders Tegnel.

Kada je susedna Danska zatvorila granice, dr Tegnel je rekao medijima da za to nema nikakvog naučnog osnova.

- Politički lideri u Danskoj i Norveškoj politički bili su protiv saveta zdravstvenih agencija o ključnim stvarima kao što je zatvaranje granica. To se nije dogodilo u Švedskoj. Još - zaključuje Tegnel.

Odgovornost je na pojedincu

Naime, razne agencije kao stručne institucije u Švedskoj neretko imaju veću snagu od politike, pa i u ovom slučaju pandemije koronavirusa.

“Tako je govorio Tegnel" gotovo je mantra u toj zemlji u kojoj je sva odgovornost za zarazu stavljena na pojedinca. Starijima je preporučeno da ne idu u gužve, da se šetaju na udaljenosti od dva i više metara od drugih. I to je bilo dovoljno. Nema kazni nema “praćenja” telefona, nema “policajaca”...

Dele se saveti i preporuke u ogromnim količinama, a svako sam odlučuje da li hoće da ih prihvati ili ne. Šveđani, kažu, jako veruju zdravstvenim agencijama uključujući i ovu za javno zdravstvo, ali i ta ista javna vlast veruje građanima da će postupati po preporukama.

Niko se uglavnom ne pita da li su saveti koje daju agencije dobri za njih ili ne. Navikli su da to budu stručna uputstva, najbolja za ljude ali i za društvo u celini. Reklo bi se, visok nivo poverenja u institucije ali i građana jednih u druge.

Dovoljan primer tome su nedavni vaskršnji blagdani. Preporuka je bila da građani ne napuštaju Stokholm, a rezultat je bio da njih 90 odsto to i nije učinilo. Sociolog Lars Tragard slikovito je opisao ovu situaciju:

- Svaki Šveđanin nosi svog policajca na ramenu!

Kritika Tegnela

Međutim, Tegnelova taktika našla se na meti kritika 22 najistaknutijih švedskih epidemiologa tražeći da podnese ostavku jer je “previše izložio građane”. U jednom trenutku pre mesec dana kad su brojke obolelih i umrlih značajno porasle, ipak se upleo premijer Stefan Lefven pa je broj onih koji se mogu da se okupljaju na javnom mestu smanjen s 500 na 50. Takođe, uvedene su i sankcije za eventualno neposlušne.

Švedska je tek početkom aprila uvela zabrane poseta domovima za starije, odnosno tek onda kad je virus ušao u trećinu tih ustanova. Ipak, čini se da se zanemarila činjenica da slobodno društvo ima i “slobodnih pojedinaca” koji se teško priklanjaju “preporukama i savetima”. Osim toga koron avirus širi se i asimptomatski što je osim izolacijom teško kontrolisati. Šveđani koji smatraju da Tegnel nije dobro osmislio program borbe protiv COVID-19 kažu da se promenilo i švedsko društvo zbog vrlo visokog broja imigranata o čemu se nije vodila dovoljna briga.

Čak 25 posto stanovništva je ne švedskog porekla. Taj broj je još veći u regionu Stokholma. Imigranti iz Somalije, Iraka, Sirije i Avganistana visoko su zastupljeni među obolelima, ali i smrtnim slučajevima zbog bolesti COVID-19. To se delom pripisuje nedostatku informacija na jezicima migranata, ali po svemu sudeći još je važniji faktor gustina naseljenosti u nekim predgrađima gde u istim stanovima živi više generacija migranata.

“Očekuje se da će građani poštovati preporuke”

Da su očekivanja od Šveđana u borbi protiv korona virusa velika potvrđuje i učiteljica iz Stokholma Lili Kaper.

- Mere u Švedskoj su u u poređenju sa drugim zemljama blage. Međutim, to nisu samo preporuke nego očekivanja da će najveći broj građana to i da poštuje. Pitanje korone raspravlja se otvoreno i sudeći prema mišljenjima koja se mogu pročitati nude se i različiti odgovori. Koje odgovore pojedine institucije guraju zavisi od prioriteta, procene rizika, ekonomskih mera. Korona virus je pitanje na koje još nema definitivnih odgovora i još manje rešenja - kaže ova učiteljica,

- Niko ne preispituje istinitost teorija fizike ili opšte činjenice hemije. Niko se o tome ne brine jer trenutno to ne utiče na razvoj društva ili propast pojedinca. S korona virusom je druga priča. Promenila je način života, poslovanja, čekanje na lečenje ostalih bolesti” - dodala je Lili.

Ona je istakla da su Šveđani, posebno oni koji su nekog izgubili, više kritični zbog male zalihe lekova kao i zaštitnog materijala.

- Jedna tako bogata država ne može da nema kontrolu nad apotekama i biti bez kriznog plana. Ali, to se dogodilo - istakla je Kaperova.

Nekima respirator više naškodi

Na neke sad već neretke primedbe da ni u bolnicama pomoć nije uvek dostupna, prof. dr Nenad Bogdanović, neuropedijatar iz bolnice Karolinska kaže kako sve mora da se uzime u kontekstu.

- Nema neetičkog pristupa ili još gore nepoštovanja Hipokratove zakletve u bolnicama. Postoje stroga pravila i skale kojima se određuje starost pacijenta i od toga zavisi lečenje. Mnogi kažu kako starije od 80 ne stavljamo na respirator što nije tačno. Svi kod kojih je njegova primena opravdana ga i dobiju, ali respirator mnogima može da napravi više štete nego koristi. On ne pomaže da se pluća regenerišu - kaže dr Bogdanović.

- Pacijentima se neretko više pomaže ako se češće okreću na bok ili stomak. Svi pacijenti dobijaju i lekove protiv zgrušavanja krvi jer se pokazalo da korona izaziva mikrotrombozu, a u tom slučaju ni respirator ni ECMO uređaj ne pomažu - dodao je on.

Zabrana oživljavanja

Prof. dr Bogdanović smatra da zdravstveni sistem u Švedskoj nije podbacio, a što se tiče ostalih mera, on kaže da je “sve na leđima pojedinca” i da u velikoj meri to funkcioniše. On je istakao da su problem kao i svugde domovi za stare u kojima je najteže sprečiti prodor virusa čak i kad se većina ljudi izoluje, jer uviek neko od zaposlenih može da bude asimptomičan i da donese bolest.

- Mora da se vodi i briga o činjenici da u Švedskoj mnogi u svojim zdravstvenim kartonima imaju upisanu i zabranu oživljavanja u slučaju zastoja rada srca i toga se svi jako drže. Odluka se donosi zajedno sa pacijentom, lekarom i rodbinom - objašnjava prof. dr. Bogdanović neke švedske specifičnosti i u doba koronavirusa.

“Ljudi su pametni”

Stručnjaci će reći da je za sad teško proceniti koja je metoda borbe protiv COVID-19 najefikasnija. Sigurno je da strategija socijalnog distanciranja ipak deluje, ali pitanje je koliko dugo svet može da se pridržava toga. Uostalom u većini zemalja već počinje ‘relaksacija’.

Tegnel, je rekao da će tek za nekoliko godina moći sa sigurnošću da se vidi da li je strategija Švedske bila uspešna.

- Tek tada možemo da vidimo jesu li ljudi umrli od drugih bolesti kao posledice činjenice da je fokus bio na COVID-19 pacijentima ili kakve će posledice imati na školovanje dece, ili hoće li možda doći do porasta nasilja u porodici. Biti u karantinu možda će uticati na porast mentalnih bolesti - kazao je Tegnel.

Tegnel se vodi logikom da su ljudi su pametni i da sami mogu da donose dobre odluke i dodao da nema bolje motivacije za sprovođenje preporukea od one “ako to učinim moji roditelji se neće razboleti”.

- Može sve da se da se zatvori, ali to je samo stavljanje problema pod tepih. U nekom trenutku sve mora ponovo da se i otvori, a virus će i dalje biti tamo negde - dodao je Tegnel.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta.

(Telegraf.rs)