"Nisu svi umrli od COVID-19": Preko 4.000 žrtava korone u Švedskoj, glavni epidemiolog brani taktiku

Foto: Tanjug/AP

Glavni švedski epidemiolog Anders Tegnel brani je pristup te zemlje prema korona virusu, koji je u toj državi prema poslednjim podacima odneo 4.029 života.

Preporučujemo

Mnogi, a među njima i veliki broj stručnjaka, kritikovali su ovakvu strategiju uz objašnjenje da ovo predstavlja kockanje sa životima i da je trebalo uvesti zabranu kretanja, odnosno meru ostanka kod kuće.

Stopa smrtnosti u Švedskoj veća je u odnosu na komšijske zemlje poput Danske, Norveške i Finske, ali opet niže u poređenju sa evropskim državama koje su uvele zabrnau kretanja među kojima su Španija, Italija i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Tegnel je istakao da bi stopa smrtnosti u Švedskoj morala da se posmatra obazrivo i istakao da nije kod svih smrtnih slučajeva koji su povezani sa korona virusom, COVID-19 uzrok smrti.

- U Švedskoj svaka osoba kojoj je dijagnostifikovan COVID-19 i umre u narednih 30 dana od kada joj je ustanovljena dijagnoza, navodi se kao uzrok smrti. A znamo da u mnogim zemljama drugačije broje žrtve koronavirusa - rekao je Tegnel za AFP.

Švedski odbor za zdravstvo i negu tvrdi da domovi za negu u toj zemlji funkcionišu dobro uprkos epidemiji korona virusa. Ta ustanova ističe da je ukupno 11.000 štićenika preminulo u periodu od januara od aprila 2020. godine, u odnosu na 10.000 koliko ih je umrlo u istom periodu 2019.

Tegnel je rekao novinarima da je situacija u Švedskoj sve bolja, i istakao da opada broj ljudi koji je primljena na odeljenjima Intenzivne nege, te da je u padu broj novozaraženih i preminulih u domovima za negu.

List “Observer” objavio je u nedelju intervju sa Anikom Linde, koju je Tegnel nasledio na ovoj funkciji. Ona je istakla da je država trebalo da uvede oštrije mere u početnim fazama pandemije.

- Trebalo nam je više vremena da se spremimo. Da smo sve zatvorili rano, imali bismo vremena tokom tog perioda da se uverimo da imamo sve kako bi zaštitili najugroženije - kazala je Linde, prenosi "Gardijen".

Medicinski radnici očajni: Ne daju nam da šaljemo bolesne u bolnice

Sve veći broj zaposlenih javno kritikuje zdravstvene vlasti zbog protokola koji je zaposlenima domova propisivao da ne šalju štićenike u bolnice, a sprečavalo se i propisivanje terapije kiseonikom bez odobrenja lekara, bilo to tokom akutne bolesti ili kao deo palijativne nege, na samom kraju života pacijenata.

- Rekli su nam da nikoga ne šaljemo u bolnice, čak i ako osoba ima, na primer, 65 godina i može živeti još dugo. Rekli su nam da ih ne šaljemo u bolnice - ispričala je nedavno medicinska sestra Latifa Levenberg, koja je radila u nekoliko domova za starije u severnom delu Stokholma.

Švedski epidemiolozi na udaru: Najrizičniji nezaštićeni, stopa smrtnosti duplo veća nego u Italiji

Zbog visoke stope smrtnosti u Švedskoj, gde većinu preminulih od posledica korona virusa čini najstarije stanovništvo, epidemiolozi u toj zemlji nalaze se na meti sve oštrijih kritika. Stopa smrtnosti u Švedskoj izuzetno je visoka i iznosi 6,1, dok je u Italiji dvostruko manja – 3,0, prenosi RTS.

U novinama "Dagens niheter" 22 stručnjaka kritikovala su epidemiološke mere koje su donete u Švedskoj ističući da je strategija Uprave za javno zdravlje Švedske bila sticanje kolektivnog imuniteta. Međutim, iz Uprave odgovaraju da to nikada nije bila zvanična strategija švedskih zdravstvenih institucija.

- Radimo na tome da sprečimo širenje zaraze i da zaštitimo rizične grupe - navela je Sara Bifoš iz Uprave za javno zdravlje na jednoj od svakodnevnih konferencija ove institucije.

“Da smo spremni, ne bismo imali mrtvih kao Italija”: Švedski lekari kritikuju plan za korona virus

Grupa od 22 doktora, virologa, epidemiologa i naučnika iz bolnica, instituta i univerziteta poslala je sredinom aprila otvoreno pismo u kom su se obratili javnosti i kritikovali “mekši” pristup vlasti u borbi sa korona virusom.

- Neko bi voleo da pomisli da Švedska ima strategiju i da vidi stvari unapred, posebno što je naša zemlja uvek imala drugačiji način borbe sa širenjem infekcija i virusa nego što je to činio ostatak sveta. Neko bi pomislio da su se naši nadležni dobro pripremili pošto je buknula epidmija u Kinu, posebno što je tada bilo jasno da će ovaj problem biti svetskih razmera. Da je Švedska imala dobro razrađenu strategiju, teško da bi imala proporcionalno istu stopu smrtnosti kao Italija, a 10 puta veću od našeg suseda, Finske - piše u pismu ovih naučnika.

Na ovoj stranici možete pratiti podatke o obolelima od korona virusa iz svih zemalja sveta.

(M. Lj.)