Ekskluzivno! Grk koji je odbio da bombarduje Srbiju 1999: "Nisam hteo NATO novac da ubijam braću"

Ilustracija: Nikola Jovanović Foto: Tanjug/Tanja Valic/Snežana Čenad/S. Pikula

Odluka da tokom NATO agresije 1999. godine odbije da bombarduje Srbiju, kapetana broda grčke ratne mornarice Marinosa Ricudisa koštala je karijere.

Preporučujemo

Rečima: “Kao pravoslavac ne mogu da učestvujem u napadu na bratski narod”, Ricudis se tada oglušio o naređenje i vratio brod u luku umesto da uplovi u Jadran. Time je zapečatio svoju sudbinu.

Iako su mnogi grčki mornari stali uz njega, vojni sud ga je 1999. godine osudio na dve i po godine zatvora. Pritvorom se, nažalost, nisu završile njegove nedaće – suđeno mu je pred devet sudova i izbačen je iz službe.

Ovaj neverovatan čovek, kojeg zna svaki Srbin i koji u našoj državi ima nekoliko murala i kojem je sveti arhijerejski sinod SPC dodelio orden svetog cara Konstantina, ekskluzivno za Telegraf.rs govori o svom sadašnjem životu, kao i da li se ikada pokajao zbog odluke koju je doneo.

• Prošlo je više od 20 godina od Vašeg herojskog čina i odluke da ne bombardujete našu zemlju. Ta odluka Vas je koštala karijere u vojsci i stvorila brojne probleme u privatnom životu. Da li ste ikada zažalili zbog te odluke i razmišljali kako bi Vaš život izgledao danas da ste poslušali naređenje?

Mnogi ljudi su to lepo opisali, u istoriji je ostao jedan mali odlomak da se o njemu piše – o vojniku koji je odbio da ubije, bez obzira na cenu mog života, pa čak i smrti. Ne govorimo o činjenici da su me samo otpustili, nego su naredili i da me strpaju u zatvor.  U zakonu postoji i jedan član koji govori o električnoj stolici, meni su govorili da će me streljati. Ja sam ponosan zbog svega što sam uradio i to nikad ni za šta ne bih menjao, ni za ceo svet. Taj osećaj prave slobode koji vam daruje da stojite uspravno i da se suprotstavite svim izgledima u budućnosti... Želim da svi ljudi budu svesni da i sada stojim gde sam stajao i tada, gde su stajali i mnogi drugi vojnici NATO koji su poslušali naređenje da ubijaju Srbe ili bilo koji drugi narod da bi zaradili mnogo novca. Ali, novac nije smisao života, već vaša ubeđenja i duhovne vrednosti. Te iskrene vrednosti će nas podržati u najkritičnijim momentima u našem životu i odlučiti o našoj sudbini, jednom kad nas više ne bude.

• Srbi Vas poštuju kao svakog pravog heroja, ali recite nam, kako se Grci osećaju zbog toga što ste uradili? Da li je bilo „protivnika“ među Vašim prijateljima, članovima porodice, ili su Vas podržavali?

Pravi Grci, u pravom smislu te reči, su ponosni zbog onoga to sam uradio i sa ponosom o tome pričaju. Ali, znate i sami da u Grčkoj ne žive samo „pravi Grci“... Istina je, međutim, da me nije briga šta ljudi misle. Ono što pokušavam da uradim jeste da živim na isti način kao što bih živeo da ništa od toga nisam uradio.

Foto: Snežana Čenad

• U Srbiji postoji mnogo murala u Vašu čast, a posebno se ističe onaj koji je naslikan u Beogradu pre nekoliko godina, uoči Vašeg rođendana. Da li ste ih lično videli i šta mislite o njima?

Nažalost, nisam ih video iako bih to baš želeo. Moji planovi me trenutno ne dovode u Srbiju, ali bih rado došao da posetim srpski narod koji je oduvek podržavao Grke. Kada govorimo o muralima, vaši ljudi su ih naslikali da bi meni iskazali zahvalnost, a istina je da sve što želim jeste da ja izrazim zahvalnost vašem narodu. Jer, pre nego što sam doneo odluku da ne poslušam naređenje i ne bombardujem Srbiju, koju sam doneo iz srca, gledao sam hrabri otpor srpskog naroda i hrabre vojnike koji su se borili protiv satanskih NATO sila. To je bio ključan momenat koji me je inspirisao da pratim istinski zakon, zakon Isusa Hrista. Šta više, želja mi je da izrazim zahvalnost vašem narodu koji je sve izdržao. Da, istina je, inspirisali ste svet vašom neverovatnom hrabrošću.

Ono što želim da kažem jeste da vi niste iskazali zahvalnost meni, već Bogu, iako je na muralima nacrtan moj lik. Jer ja sam stavio Božji zakon pre svega, a to je zakon ljubavi prema bližnjem, stavio sam ga iznad svakog drugog zakona. To sam učinio u ime Hrista, jer on daje tu unutrašnju snagu da se borite protiv zmija i škorpiona, protiv sve moći neprijatelja, ništa nas ne može povrediti. To je jedina istina, da nas povezanost i ljubav približi Bogu. I zato moram da kažem da mi ti murali mnogo znače, da ih mnogo volim i da sam zahvalan vašem narodu jer umeju da iskažu svoju ljubav, bez granica.

• Srpska pravoslavna crkva odlikovala Vas je ordenom svetog cara Konstantina. Već ste nekoliko puta rekli da Vam ovaj orden veoma znači. Da li biste nam rekli gde ga čuvate i kakvu sentimentalnu vrednost on ima za Vas?

Istina je, Srpska pravoslavna crkva me je nagradila kao vojnika koji je odbio da ubije i to je jedna stranica istorije koja je, da tako kažemo, namenjena meni i ponosan sam zbog toga. To je najveće dostignuće u mom životu i voleo bih da to učinim ponovo u ime Hrista. Reći ću vam samo da je ta medalja u mom srcu i zbližila me je sa Svetim Konstantinom. Učinila je da se ja osećam poput cara zbog sve ljubavi koje mi dajete. I ne samo meni, nego čitavom mom narodu. Najvažnija stvar jeste da pomažemo jedni drugima u budućnosti, kao nacije, da održimo dobre veze, s obzirom na to da nas ujedinjuje i divna pravoslavna vera.

• Na Vašem Fejsbuku profilu se može videti da Srbi rado komentarišu Vaše statuse, čak i ako Vas lično ne poznaju. Kako reagujete na tu popularnost i činjenicu da milioni ljudi, koji Vas nikad nisu videli ni razgovarali sa Vama, pružaju toliko poštovanja i ljubavi?

Nisam baš siguran da me baš milioni prate. Istina je da, nažalost, ne mogu da postignem da odgovorim svim tim ljudima i da ih ne znam lično, ali ponoviću da se osećam kao car zbog sve ljubavi i pažnje koju mi vaš narod pruža. Osećam se kao najbogatiji čovek na svetu.

Foto: Tanjug/Tanja Valič

• Koliko često posećujete Srbiju? Kakav je osećaj kada dođete u našu zemlju?

U Srbiji sam bio samo jednom, ali se nadam da ću to ispraviti i da ću opet doći.

• Čitav svet je bio u haosu zbog korona virusa. Kako je blokada uticala na Vaš život i onih koje volite?

Moram da kažem da se ništa nije promenilo. Sve je u savršenom redu.

• Da li imate nešto da poručite našem narodu?

Srpskom narodu imam da poručim jedno. Sledite Boga i to činite uvek, tada niko neće moći da vas pokori.

• Znate da Vas Srbija rado očekuje. Da li biste nešto posebno voleli da uradite kada ponovo dođete u našu zemlju?

Voleo bih da upoznam vaše svece i vaše hrabre vojnike i da ih pozdravim kao istinske ratnike. Ti vojnici i svetitelji su učinili da Srbija sve preživi kroz istoriju.

• Otkrijte nam gde ste sada. Da li ste i dalje u Grčkoj ili Vas je život odveo na neko novo putovanje?

Moj život se odvija u nekom svom ritmu ako izuzmemo činjenicu koliko je korona virus promenio živote ljudi širom sveta. Živim svoju viziju o slobodi, kao što sam živeo i ranije. Da citiram Platona: „Prva i najbolja pobeda je osvojiti sebe“.

(Ivana Nikolić)