Bubonska kuga, koja je u srednjem veku ubila 50 miliona ljudi, već stigla u SAD: Građani oprezni

Foto: Wikimedia Commons/Rocky Mountain Laboratories, NIAID, NIH/Ras67, Pixabay

Nakon potvrđenih slučajeva u Mongoliji, gde je jedan dečak i preminuo, i Kini, bubonska kuga stigla je i u SAD.

Preporučujemo

Veverica u Koloradu pozitivna je na bubonsku kugu, objavili su zvaničnici.

Veverica je testirana pozitivno 11. jula u gradu Morison, što je prvi slučaj kuge u okrugu ove godine, navodi se u saopštenju odeljenja za javno zdravlje okruga Džeferson (JCPH ), prenosi CNN.

Ova bolest prisutna je vekovina i odgovorna je za najsmrtonosniju pandemiju u ljudskoj istoriji. Procenjuje se da je 50 miliona ljudi u Evropi umrlo za vreme pandemije Crne smrti u srednjem veku.

JCPH upozorava javnost da ovom bolešću mogu da se zaraze i ljudi i životinje ukoliko se ne preduzmu mere predostrožnosti.

Bolest može da se prenese ubodima muva i preko zaraženih životinja. Iako savremeni antibiotici mogu da spreče komplikacije i smrt ukoliko se leči dovoljno brzo, kuga i dalje predstavlja veliku opasnost po ljude i životinje.

Bolest može da izazove bolne, natečene limfne čvorove. Temperatura i kašalj su takođe simptomi koje ljudi mogu da dožive.

Yersinia pestis, bakterija koja izaziva kugu / Foto: Wikimedia Commons/Rocky Mountain Laboratories, NIAID, NIH/Ras67

Kineske vlasti su 7. jula potvrdile slučaj bubonske kuge u Unutrašnjoj Mongoliji.

Da podsetimo, pre nekoliko dana saopšteno je da je petnaestogodišnji dečak preminuo od bubonske kuge u Mongoliji, a desetine ljudi koji su bili u kontaktu sa njim je u izolaciji.

Kuga se nedavno vratila, a Svetska zdravstvena organizacija ju je svrstala u bolest koja se ponovo pojavljuje.

Šta je bubonska kuga?

Bubonska kuga, prouzrokovana bakterijskom infekcijom, odgovorna je za jednu od najsmrtonosnijih epidemija u istoriji čoveka - Crnu smrt - koja je u 14. veku ubila oko 50 miliona ljudi širom Afrike, Azije i Evrope.

Otada je bilo nekoliko velikih izbijanja. Ubila je oko petine populacije Londona tokom Velike kuge 1665. godine, dok je više od 12 miliona ljudi umrlo u izbijanjima tokom 19. veka u Kini i Indiji.

Međutim, danas se kuga lako leči antibioticima. Ukoliko se ne leči, bolest, koja se obično buvama prenosi sa životinja na ljude - ima 30 do 60 posto smrtnosti.

Simptomi kuge uključuju visoku temperaturu, mučninu, slabost i natečene limfne čvorove u vratu, pazuhu ili preponama.

Da li može da dođe do nove epidemije?

Bubonske kuge su retke, ali s vremena na vreme i dalje se pojavljuje po neki slučaj.

Tako je u Madagaskaru bilo više od 300 slučajeva tokom izbijanja 2017. godine. Međutim, kako je saopštila studija objavljena u medicinskom časopisu "The Lancet", manje od 30 ljudi je umrlo.

U maju prošle godine dvoje ljudi u Mongoliji umrlo je od kuge, kojom su se zarazili nakon što su jeli sirovo meso mrmota - ista vrsta glodara sa kojom je drugi sumnjivi slučaj došao u kontakt.

Međutim, malo je verovatno da će neki slučajevi dovesti do epidemije.

- Za razliku od 14. veka, sada znamo kako se bolest prenosi. Znamo kako da je sprečimo. Takođe smo u mogućnosti da lečimo inficirane pacijente efektnim antibioticima - rekao je doktor za infektivne bolesti Šanti Kapagoda.

Pojava antibiotika, koji može da leči većinu infekcija ako se otkrije dovoljno rano, pomogla je da se spreče epidemije kuge i zaustavi brzo širenje kakvo je bilo u Evropi u srednjem veku.

Međutim, dok moderna medicina može da leči kugu, nije ju je u potpunosti eliminisala.

Od 1.000 do 2.000 ljudi dobije kugu svake godine, navodi SZO.

Tri najendemičnije zemlje - što znači da kuga tamo postoji trajno - su Demokratska Republika Kongo, Madagaskar i Peru.

U SAD postoji od nekoliko do nekoliko desetina slučaja kuge svake godine. Dvoje ljudi je 2015. u Koloradu umrlo od kuge, a godinu dana ranije bilo je osam slučajeva u državi.

Trenutno ne postoji efikasna vakcina protiv kuge.

(Telegraf.rs)