Loše nam se piše: Registrovano curenje metana u moru na Antarktiku, naučnici veoma zabrinuti

Pixabay.com

Naučnici su otkrili prvo aktivno curenje metana sa morskog dna na Antarktiku. Otkrili su i da su se mikrobi koji konzumiraju gas pre nego što stigne do atmosfere  formirali tek pre pet godina, što znači da je gas dospeo u atmosferu.

Preporučujemo

Smatra se da se ogromne količine metana nalaze ispod morskog dna oko Antarktika. Plin bi mogao da počne da curi dok klimatska kriza zagrejava okeane, što naučnici smatraju veoma zabrinjavajućim.

Razlog nastanka ovog curenja i dalje ostaje misterija, ali verovatno nije reč o globalnom zagrejavanju, jer se Rosovo more, tamo gde je bušotina pronađena tek znatno zagrejalo. Istraživanje ima značaj i za klimatske modele, koji trenutno ne uzimaju u obzir odlaganje mikrobne potrošnje metana koji izlazi.

Prorez kroz koji se ispušta gas prvo su ouočili ronioci 2011. godine, ali je naučnicima trebalo pet godina da se vrate na to mesto da krenu u istraživanja.

- Kašnjenje u potrošnji metana najvažniji je nalaz - rekao je Endru Turber sa američkog Univerziteta Oregon, koji je vodio istraživanje.

On kaže da ovo nisu dobre vesti.

- Trebalo je više od pet godina da mikrobi počnu da se pojavljuju, a čak je i tada metan brzo isparavao s morskog dna - objašnjava Turber.

Ispuštanje metana iz smrznutih podvodnih skladišta ili područja permafrosta jedan je od ključnih pokazatelja, koje se zabrinjavaju naučnike, a koje se događa kada uticaj globalnog zagrevanja postane nezaustavljiv.

- Cirkulacija metana je nešto šta definitivno treba da zabrine sve stanovnike. Za mene je to veoma zabrinjavajuće - rekao je Turber.

On kaže da je malo toga poznato o metanu sa Antarktika, ali da je dobro što novo curenje dozvoljava naučnicima da sve bolje istraže.

Zašto je došlo do novog curenja nije poznato.

- To je misterija koju treba da odgonetnemo. Bušotina je na strani aktivnog vulkana, ali izgleda da nije to razlog -  objašnjava Turber.

Podsetimo, novo istraživanje, koje je 29. juna objavljeno u časopisu Nature Climate Change, pokazalo je da se Južni pol u poslednjih 30 godina zagreva tri puta brže od svetskog proseka.

Curenje metana verovatno doprinosi uništavanju algi na Antarktiku. U većem delu okeana, metan koji curi iz morskog dna troše mikrobi u sedimentu ili vodenom stupcu iznad. Ali spor rast mikroba na nalazištu i njegova plitka dubina znači da metan gotovo sigurno curi u atmosferu.

(Telegraf.rs)