Mogu li zemlje da izbegnu drugu blokadu? Jedna se opet zatvorila, druge na ivici da urade isto

"Katastrofalne", "razorne" i "pogubne" - reči kojima evropski lideri opisuju posledice druge blokade zbog korona virusa više su nego jasne.

Kako bi se zaustavilo širenje korona virusa u proleće ove godine, javni život širom Evrope skoro da nije postojao. Tokom leta, mnoga mesta olabavila su ove restrikcije. Međutim, u poslednjih nekoliko nedelja, stope infekcije su u porastu u skoro svakoj evropskoj zemlji.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, Evropa beleži između 40.000 i 50.000 novih slučajeva korona virusa svakog dana. Brojevi iz setpembra treba da posluže kao "poziv za buđenje svima nama", rekao je regionalni direktor SZO za Evropu Hans Kluge.

Ono što mnoge brine, a najviše stanovništvo, jeste da li će opet morati da budu zatvoreni u kućama ukoliko zemlje odluče da po drugi put uvedu blokadu kako bi zaustvile širenje infekcije.

Izrael je prva zemlja koja se ponovo zatvorila, a spekuliše se da bi to mogle da urade Velika Britanija, Grčka, Španija i Francuska. U prilog ovome govori to da su zemlje proteklih dana imale najveći broj novoobolelih za 24 sata od početka pandemije.

Zemlje uvode regionalna ograničenja

Sa porastom broja infekcija raste i zabrinutost zbog novih zaključavanja širom zemlje. Naročito stroge blokade u Španiji i Francuskoj nametnute ranije ove godine izazvale su ogroman ekonomski pad, a sada broj slučajeva u ovim zemljama ponovo raste.

Ipak, Francuska se nada da će izbeći još jedno nacionalno zaključavanje - sve dok je to moguće.

Umesto toga, vlade su pooštrile ograničenja, pogotovo u gradovima koji su najteže pogođeni, kao što su Pariz, Marsej, Bordo, Nica i Tuluz. Okupljanja su zabranjena, radno vreme u barovima je ograničeno, kao i posete staračkim domovima. Za ljude u Parizu i drugim delovima nošenje maski je obavezno kad izađu iz kuće.

Madrid je u ponedeljak počeo sa uvođenjem drastičnih ograničenja. U šest okruga i sedam opština oko španske prestonice ljudi smeju da napuste domove samo zbog potrebe: odlazak na posao, u školu, kod doktora ili ako imate dozvolu od strane suda.

Slične mere blokade uvedene su i u drugim delovima zemlje, uključujući i Majorku.

Stambena područja biće pogođena novim merama ako broj novih infekcija premaši 1.000 na 100.000 stanovnika tokom proteklih 14 dana.

- Bila je to "veoma loša brojka" koja je primorala vlasti da deluju - rekla je Isabel Aiuso, regionalna predsednica Madrida. Poređenja radi, ekvivalentna vrednost Nemačke, izmerena tokom poslednjih sedam dana, iznosi oko 13.

- Želimo da sprečimo kompletnu blokadu, to bi bio korak unazad i katastrofa za našu ekonomiju. Ukoliko svi pratimo nova pravila, naš region će se brzo oporaviti - rekla je ona.

Velika Britanija se sprema za drugu blokadu

Situacija je drugačija u Velikoj Britaniji. Britanski ministar zdravlja Met Henkok rekao je da je "nacionalna blokada poslednja linija odbrane", ali je takođe istakao da je vlada spremna da uradi šta je potrebno.

Doneta je odluka da se barovi i pabovi zatvore od 22 sata od četvrtka, a vlada je uvela nove restrikcije.

Britanski premijer Boris Džonson objavio je danas novi paket strožijih mera kako bi se zaustavilo širenje virusa kovid-19, ističući da će vlada proširiti upotrebu maski i pojačati takozvano pravilo šest.

Britanski premijer naveo je da će nove mere važiti najverovatnije narednih šest meseci i upozorio građane da ne budu samouvereni, prenosi Gardijan.

- Nakon šest meseci, mnogi misle da su imuni na virus, ali taj stav predstavlja opasnost - rekao je Džonson.

Među novim merama je i obavezno nošenje maski, koje će se, ukoliko se prekrši kažnjavati sa 200 funti, pabovi i restorani radiće do 22 sata i nudiće samo sedenje za stolovima, maske će biti obavezne da se nose i u taksi vozilima.

Takođe, Džonson je rekao da će jedna od obaveza biti i da se na poslu uvedu obavezne zaštitne mere, a uvodi se i pravilo broj šest po kome će venčanjima moći da prisustvuje najviše 15 osoba i ta mera počeće da važi od ponedeljka.

Vlada je najavila oštrije kazne za one koji krše pravila samoizolacije, do 10.909 evra za najgore prestupnike.

I Grčka vraća blokadu?

Grčka je zabeležila 453 nova slučaja za 24 sata, što je najveći dnevni broj otkako je registrovan prvi slučaj krajem februara.

S obzirom na porast infekcija, pogotovo u centru Atine, uvedene su nove mere, koje će trajati najranije do 4. oktobra.

Među merama su ograničenje okupljanja na devet ljudi, suspendovani su koncerti, 40 posto radnika u privatnom i javnom sektoru mora da radi od kuće, ljudi stariji od 65 godina moraju da ograniče svoje društvene izlete na 14 dana, a kontakte na članove uže porodice.

I pored ovih mera, premijer je tražio da se razmotri uvođenje dodatnih mera. Za sada nije poznato na kakve se restrikcije misli, ali mediji prenose da su vlasti spremne da učine sve kako bi sprečile uvođenje nove blokade, koja bi dodatno osakatila ionako već klimavu ekonomiju.

Sledeći korak jeste ponovno uvođenje blokade i to na period od 15 dana.

Naučnici se sada fokusiraju na kraj oktobra, kada očekuju i najjači udar korona virusa, koji će se preklopiti sa sezonskim gripom.

Izrael ponovo u potpunoj blokadi

Izrael je 18. septembra uveo novi karantin usled velikog porasta broja zaraženih. Prvi karantin je u Izraelu uveden krajem marta, a ukinut u maju, kada je broj novozaraženih spao ispod deset.

Međutim, u proteklih nekoliko nedelja broj novozaraženih je dostigao cifru od preko 5.000, najviše od početka pandemije. Zvaničnici u Izraelu sada uviđaju da su mere karantina prerano ukinute i da je potrebno da ponovo stupe na snagu.

Novi karantin važiće tokom naredne tri nedelje.

Mere karantina poklapaju se sa početkom Roš Hašane, jevrejske Nove godine, kada se veliki broj građana okuplja na porodičnim skupovima i grupnim molitvama.

Prema novim pravilima, građani neće smeti da se kreću izvan kruga od 500 metara oko njihovih domova, izuzev u nekim slučajevima, kao što je odlazak na posao, koji će se odvijati u smanjenom kapacitetu.

Mere socijalnog distanciranja i ograničenje broja posetilaca biće uvedeno u sinagogama, koje okupljaju veliki broj vernika za vreme jevrejskih praznika.

U Izraelu je od početka pandemije potvrđeno blizu 177.000 slučajeva zaraze korona virusa, a od posledica COVID-19 preminulo je 1.169 ljudi.

Zvaničnici u Izraelu smatraju da je do drugog talasa pandemije dovelo nedovoljno poštovanje pravila o obaveznom nošenju maski i mera distanciranja, kao i širenje zaraze u arapskim i ultra-ortodoksnim jevrejskim zajednicama i školama.

Mnogi građani Izraela za epidemiološku situaciju u zemlji krive vladu premijera Benjamina Netanijahua, zbog čega su održali proteste ispred njegove rezidencije u Jerusalimu.

(Telegraf.rs)