Merkelova ga nikad nije "ljubila", Nemci žele da Tramp izgubi na izborima: Šta imaju od Bajdena?

Foto: Profimedia/AFP

Tramp i Merkelova su politički veoma udaljeni Foto: Profimedia/AFP

Koja je najniža tačka transatlantskih odnosa u vreme predsednika Donalda Trampa? Peter Bajer (CDU), poslanik u Bundestagu i koordinator Savezne vlade za transatlantske odnose, ne mora dugo da razmišlja: bilo je to u avgustu 2018. kad je Tramp Evropljane označio neprijateljima.

- Tu je jednostavno pređena granica. To niko ne želi da čuje ni od koga, a pogotovo ne od američkog predsednika - kaže Bajer u razgovoru za DW.

To je samo jedan od brojnih slučajeva u kojima je predsednik Tramp dao do znanja šta misli o Evropi, Nemačkoj i saveznoj kancelarki Angeli Merkel.

Tokom četiri godine njegove vladavine između Vašingtona i Berlina promenilo se mnogo toga, kaže Bajer. Naročito što se tiče stila komunikacije.

- Bili smo navikli da se stvari dogovaraju. S tim u vezi smo morali mnogo da učimo. Kao kad je Tramp najavio povlačenje američkih trupa iz Nemačke. To smo saznali iz članka u Volstrit žurnalu, a onda se nedelju dana o tome ćutalo. Ni reči - kaže Bajer.

Izgleda da je poremećen i lični odnos između Trampa i Merkel. Trgovac nekretninama i fizičarka se razlikuju ne samo po stilu – on glasan, ona tiha – nego su i politički veoma udaljeni. Bilo kod zaštite klime, kod svetske trgovine, kod politike prema izbeglicama ili sada kod korona-krize.

Smena u Beloj kući se verovatno retko kada tako jako priželjkivala u Berlinu kao sada.

To ne važi samo za političku klasu. Prema ispitivanju javnog mnijenja instituta Civey samo 13 posto Nemaca žele drugi predsednički mandat Trampa. Samo pristalice desno-populističke Alternative za Nemačku (AfD) većinom podržavaju Trampa. Ali, pristalice AfD-a su manjina u Nemačkoj.

Sećanje na stara dobra vremena

- Svaki razuman čovek se nada Bajdenovoj pobedi - kaže Johanes Kindler (74) koji je doživeo zlatno doba nemačko-američkog prijateljstva. Bio je savetnik u kancelarskom uredu u vreme Regana, Buša i Klintona.

Biciklom je došao do bivšeg američkog naselja u Bonu. Tu su ulice šire nego u ostatku grada, nazvane su po Kenediju i Martinu Luteru Kingu. Ima jedna crkva u severnoameričkom kolonijalnom stilu, igralište za bejzbol i američki fudbal. Posle rata, u tadašnjem glavnom gradu Savezne Republike Nemačke, ovde su stanovali američki oficiri i zaposleni ambasade. Okupacija se pretvorila u poseban odnos.

Kindler je igrao tenis s prijateljima s one strane Atlantika, bio gost u američkom klubu, zgradi ravnog krova s pogledom na Rajnu. Tu su nekada gosti bili Džon F. Kenedi i Ronald Regan. Sada je zgrada oronula, po zidovima graffiti, vrata zakovana daskama. SAD su je napustile 1999. kada je glavni grad ponovo postao Berlin.

- Gore ne može biti - kaže Kindler i pritom ne misli na propadanje zgrade, nego na aktuelnog američkog predsednika. Ipak: „Uvek se previđa da su odnosi između naroda, između ljudi, bolji nego između centrala vlasti", kaže Kindler. On i danas ima puno prijatelja Amerikanaca.

Dakle, da li je samo fasada oronula, a temelj još uvek u redu?

I Bajden će tražiti od Nemačke novac za odbranu

- Bojim se da su oštećeni i temelj ili noseći stubovi ovog transatlantskog mosta - kaže Peter Bajer. Jer, svet se potpuno promenio.

- To je ono što možda predugo nismo hteli da vidimo, jer je naporno. Poslednjih decenija je ovde bilo prijatno razbaškariti se i voditi lagodan život pod zaštitom Amerikanaca. To tako više nije moguće.

Ako bi Bajden postao predsednik, komunikacija s Vašingtonom bi se sigurno poboljšala. Ali i on bi od Nemaca zahtevao da preuzmu više odgovornosti, na primer kada se radi o izdacima za odbranu:

„Zahtevi SAD prema Nemcima bili bi bar isto toliko veliki kao i za vreme Trampa."

Tako misli i Franziska Brantner, portparolka Zelenih za evropsku politiku u Bundestagu.

- Konflikti u našem neposrednom susedstvu su evropski konflikti. I s predsednikom iz redova demokrata za to ćemo ubuduće biti sami odgovorni - kaže Brantner u razgovoru za DW i ističe:

- Zato našu spoljnu politiku konačno moramo definisati evropski. Moramo u prvi plan staviti ono što je zajedničko evropsko, kako bismo uopšte mogli da delujemo kao Nemci i Evropljani. Tim pre, ako Tramp ostane.

A kada se radi o zaštiti klime - Brantner je potpuno za Bajdena. Dok Tramp stalno dovodi u pitanje uticaj čoveka na promenu klime, njegov izazivač želi da SAD učini „klimatski neutralnim" do 2050.

- Ja se stvarno nadam da će Pariški sporazum o klimi biti ponovo ojačan. Možda da se čak postigne i transatlantski Green Deal, zajednički investira u tehnologije, uspostave zajednički standardi u vezi sa emsijom CO2 - kaže Brantner.

Povratak u budućnost?

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova slavilo je nemačko-američko prijateljstvo prošle godine pod motom „Divno zajedno", i pritom se puno osvrtalo na prošlost.

Jer, Sjedinjene Države su nekada bile „obećana zemlja" i za milione siromašnih Nemaca. Posle Drugog svetskog rata - uzor slobode, blagostanja i napretka. 1990. kao nacija koja je omogućila nemačko ujedinjenje.

Da li će i budućnost doneti divno zajedništvo? To će veoma zavisiti od toga da li sledeći američki predsednik Nemačku vidi kao protivnika ili kao partnera.

(Telegraf.rs)