Četiri države odbile plan EU o raspodeli migranata: Lideri uputili pismo Merkelovoj

Foto: Tanjug/AP

Predsednici četiri zemlje Evropske unije poslali su pismo nemačkoj kancelarki Angeli Merkel u kom traže da ne budu ostavljeni na cedilu kada je reč o raspodeli migranata koji dolaze na kontinent.

Preporučujemo

Nekoliko dana nakon što je Nemačka, koja trenutno predsedava Unijom, pokušala da uspostavi principe dogovora, četiri države su se tome usprotivile. Španija, Italija, Grčka i Malta, odnosno zemlje koje se nalaze na prvom "udaru" migranata, predstavile su danas dokument koji odbacuje jednu po jednu stavku sporazuma koji je predstavila Evropska komisija krajem septembra.

U tekstu, pored pisma upućenog Merkelovoj, navodi se da se ovaj migracioni pakt smatra ne samo nedovoljnim garantom za podeljenu odgovornost u upravljanju nelegalnih tokova migranata, već i kontraproduktivnim za zemlje koje su na udaru zbog svog geografskog položaja, piše "El Pais".

Predlog Komisije grubo se svodi na solidarnost između zemalja u imigraciji i na fleksibilne mehanizme za koje svaka država može da se odluči: preseliti migrante, podržati zemlje sa većim migracionim pritiskom ili upravljati i finansirati proterivanje.

Predsednici vlada ove četiri države Đuzepe Konte, Pedro Sančez, Kirijakos Micotakis i Robert Abela, upozoravaju da bi predlog Komisije doveo do stvaranja velikih pritvotskih centara za migrante i azilante na graničnim prelazima.

To se već dogodilo na grčkom ostrvu Lezbos, ali se poslednjih nedelja događa i na Kanarskim ostrvima - mesta koja su zbog svoje geografije postala kavez za hiljade migranata.

Deklaracija četiri južnoevroske zemlje komplikuje cilj Nemačke koja se nadala da će sredinom decembra zaključiti politički sporazum u Savetu EU o nastavku pregovora o paktu sa Evropskim parlamentom 2021. godine.

Cilj je okretanje tužne stranice migracione krize iz 2015. godine kada je Komisija predložila sistem raspodele migranata sa obaveznim kvotama po zemljama. Sistem je pušten u rad, uprkos jasnom protivljenju Mađarske i Poljske, ali nije ispunio cilj jer je svaki peti podnosilac zahteva za azil legalno raseljen iz Grčke ili Italije u ostatak EU.

Od tada su zemlje EU dobrovoljno prihvatale migrante sa Mediterana, ali sistem funkcioniše od slučaja do slučaja pa zbog toga često dolazi do humanitarnih kriza na brodovima koje niko ne želi da prihvati. To je problem koji pogađa upravo ove četiri zemlje.

Ove četiri zemlje se sada zalažu za trajan mehanizam solidarnosti koji garantuje doprinos svih država članica.

(Telegraf.rs)