Misteriozna epidemija seje smrt na plantažama: Zbog nje je jedno mesto nazvano "Ostrvom udovica"

Foto: Pixabay

Foto: Pixabay

Misteriozna epidemija decenijama je muči mlade radnike na plantažama šećerne trske u Nikvaragvi. Muškarci započinju posao mladi, zdravi i snažni, ali nakon ponovljenih berbi usitnjene šećerne trske pod tropskim suncem, počinju da pate od mučnine, bola u leđima, iscpljenosti. Mišići im toliko oslabe da više ne mogu da zarađuju za život, a na kraju umiru od bubrežne insuficijencije, uprkos tome što mnogi imaju tek 20 ili 30 godina.

Preporučujemo

U Čičigalpi, centru industrije šećerne trske u Nikaragvi, misteriozna bolest čini polovinu svih smrtnih slučajeva muškaraca tokom poslednje decenije. Neposredno izvan ovog "grada ruma" kako je poznat, jedna seoska zajednica stekla je ime "La Isla de Viudas" - Ostrvo udovica.

Baš zbog toga, Guardian je doneo priču upravo o ovim radnicima koji pate zbog nepoznate bolesti. Nagrađivani američki fotograf Ed Kaši je prvi posetio Čičigalpu 2013. godine kako bi dokumentovao nevolje ovih ljudi u regionu. Nije bio spreman za ono što je tamo video.

- Sahrana, bukvalno svakog dana, radnika sa plantaže koji su umrli od ove bolesti bubrega - rekao je on.

Od tada on je nekoliko puta išao u Nikaragvu, kao i susedni Salvador, Indiju i Šri Lanku kako bi izveštavao o ovoj epidemiji i pronašao odgovore kod naučnika.

Za razliku od hronične bolesti bubrega, koja se uglavnom primećuje kod starijih ljudi u urbanim sredinama, veruje se da hronična bolest bubrega nepoznatog porekla (HBI) godišnje ubije približno 40.000 ljudi, prvenstveno iz marginalizovanih poljoprivrednih zajednica koje žive duž ekvatora.

Svetlo na kraju tunela

Zbunjeni sveprisutnošću i intenzitetom HBI u Nikaragvi, istraživači su prvo ispitivali da li se smrt može svesti na dijetu, toksine ili dehidraciju, omogućavajući kompanijama za obradu trske da poreknu bilo kakvu potencijalnu uzročnu vezu između bolesti i uslova rada na plantažama.

Sada nauka podvlači jasniju vezu između teškog rada pri visokim temperaturama i učestalosti ove bolesti. Istraživanja su pokazala da osnovna poboljšanja uslova na radnom mestu, poput pristupa vodi, odmoru i hladu, mogu značajno da smanje potencijalne probleme kod radnika.

Za 2.500 radnika na terenu u najvećoj i najstarijoj šećerani u Nikaragvi "ISA" ovo je vest dobrodošlice. Pre samo pet godina ISA je bila među brojnim firmama koje su donirale stotine hiljade dolara za istraživanje uzorka bolesti koji nisu povezani sa radom. Danas se ova firma nalazi u samom srcu inicijative za poboljšanje zdravlja na radu koje ima potencijal, ako ne iskoreni, onda ublaži bolest bubrega među radnicima.

Fokus inicijative "Adelante" je jasan: ograničiti izloženost radnika toplotnom stresu uvođenjem obaveznih mera kao što su odlazak u hlad, odmor, voda, a pojedina istraživanja već pokazuju ohrabrujuće podatke.

Kako se globalna klima zagreva, tako se povećava i potencijalna šteta po ljudsko zdravlje. Istraživanja su pokazala da ekstremni toplotni stres može da dovede do fatalnih srčanih udara i drugih kardiovaskularnih smrtnih slučajeva, što se vidi po smrti stotina radnika migranata u Kataru svake godine.

Foto: Pixabay

U Nikaragvi, pored drugih faktora poput metala, pesticida ili toksina i dalje mogu da doprinesu HBI "najviše su pogođeni radnici koji rade u vrlo toplim uslovima i pod ogromnim fizičkim opterećenjem", kaže Katarina Veseling, epidemiolog sa sedištem u institutu "Karolinska" u Švedskoj.

- Oni rade u najtoplijim mogućim klimatskim uslovima, a istovremeno je njihova potrošnja energije uporediva sa polumaratoncima ili onima koji su angažovani u vojnim operacijama, samo što oni ovo rade svakog dana. Dakle, kombinacija ova dva faktora uzorkuje prekomerno izlaganje spoljnoj i unutrašnjoj toploti, a to uzorkuje dehidraciju i promene celog bubrežnog sistema i dovodi, na kraju, do hronične bolesti bubrega - rekla je ona.

Ljudi koji su radili na ISA plantažama sekli su čak 7 tona šećerne trske svakog dana u nedelji, radeći dnevno po 14 sati na temperaturi od 38 stepeni Celzijusovih sa malo, ako uopše i to malo pauze.

Sada rade samo šest sati dnevno, šest dana u nedelji, uzimajući odmor između 10 i 30 minuta svakih sat vremena nakon početka rada u 6 ujutru. Dobili su takođe i posebnu zaštitnu opremu kako bi se rashladili.

Istorija bolesti

Iako je bolest prvi put dokumentovana među radnicima na poljima šećerne trske u Kostariki sedamdesetih godina prošlog veka, verovatno je da je ona pogađala radnike na plantažama još od kad je trska obrađivana prvi put na Karibima u 17. veku.

- Ako pogledate evidenciju smrti (robova koji su radili na plantažama), smrtnost im je bila mnogo veća, kod mnogo mlađih ljudi, nego ako ih uporedite sa onim robovima koji su radili druge prisilne poslove - rekao je Džejson Glaser koji predvodi inicijativu.

- Postoje priče o muškarcima iz Nikaragve tridesetih godina koji su umirali pre 40. rođendana od isrcpljenosti. U Indiji, na plantažama gde radnici seku dve tone trske dnevno nemamo prijavljenu ovu bolest. Svako mesto koje pogledate, a ima ovaj algoritam (visoka temperatura i težak rad), kao što je pravljenje opeke, građevina, rudarstvo u Centralnoj Americi ili Jugosičnoj Aziji i Šri Lanki, videćete i ovu bolest - dodao je on.

U Nikaragvi, gde šećerna repa čini 4 odsto BDP-a, HBI je zvanično priznata kao profesionalno oboljenje. Da bi se klasifikovali za beneficije i specijalističku zdravstvenu negu, koja uključuje hemodijalizu, pacijenti moraju da dokažu da su radili 250 nedelja i da su se razboleli dok su radili. Problem je, međutim, što se mnogi razbole u roku od samo dve ili tri žetve što ih ostavlja bez pristupa lečenju.

Trenutno ne postoji obavezna zdravstvena zaštita na radu u industriji obrade šećerne trske.

(Telegraf.rs)