• 2

Lov na muškarce koji ubijaju žene: Priča o novinarki koja je serijskog ubicu privela pravdi

Pre 15 godina i sama je bila žrtva nasilja. Bolelo ju je što policija "traljavo" pristupa slučajevima nestalih devojaka, i zato je počela da piše...

  • 2
Meksiko, Masovna grobnica

Foto: Tanjug/AP

Uprkos tome što se femicid definiše kao teško krivično delo u Meksiku, kada žena nestane, vlasti navodno presporo reaguju, ali zato postoji jedna osoba koja je spremna da sve ponese na svojim plećima da bi razotkrila ubicu.

Dok su u noći 30. oktobra 2019. godine mnogi Meksikanci proslavljali Dan mrtvih, porodica Džesike Karamilo stajala je na pljusku i gledala kako više od 20 policajaca pretresa kuću u predrgrađu Toluka, naselja u saveznoj državi Meksiko. Oko 21 sat iz kuće su izneli jednog mrtvog psa, dva živa i jednu mačku, kao i telo jedne žene.

Džesika, 23-godišnja studentkinja psihologije je nestala sedam dana ranije. Tog 24. oktobra nije se pojavila na mestu gde su je roditelji uvek skupljali nakon što joj se završe predavanja. Već posle par minuta pozvala je majku da joj javi da ide napolje, hitno je prekinula vezu i poslala SMS: "Ne brini, sa Oskarom sam".

To je bilo čudno, jer Oskar, otac Džesikinog desetomesečnog sina, već dugo nije bio prisutan u njenom životu. Njena majka je pomislila da su se možda čuli, popričali... Međutim, kada se uveče nije vratila kući roditelji su je pozvali, ali nije bila dostupna. Uključila se govorna pošta. Odmah su znali da nešto nije uredu. Ona nikad nije ostajala van kuće čitave noći. Bila je posvećena fakultetu, detetu, crkvi...

"Zvonite onom čudnom momku"

Njen stariji brat je bio veoma uznemiren. Pokušao je preko Google-a i njenog naloga da pronađe Džesikin telefon. Pokazivalo je da je udaljena oko 10 kilometara od zgrade fakulteta. Čitava porodica je sela u automobil i krenula ka ulici koju je Google pokazivao. Nakon što su pokucali na nekoliko vrata jedan čovek im je rekao da idu do broja 136 u ulici Ponsiano Diaz. Rekao je da u toj kući živi neki čudan mladić.

Taj mladić je nosio crnu majicu upasanu u crne pantalone, koje su bile upasane u crne kožne vojne čizme. Bio je mišićav, visok oko 180 centimetara i imao je vojničku frizuru. Komšije su rekle da nije prvi put da neka mlada žena uđe u njegovu kuću i više nikada ne izađe...

Opis mladića mnogo je ličio na opis muškarca koje je Džesi dala svojoj koleginici sa studija. Rekla je da je taj momak prvo pozvao na piće, a onda je počeo da je proganja. Tada je porodica pomogla Džesi da se prebaci na drugi fakultet kako bi se sklonila od njega. Džesika nije bila sa svojim bivšim, možda je ipak bila sa tim koji ju je proganjao, koji se takođe zove Oskar... Zato su odjurili na adresu koju im je čovek dao. Bila je to dvospratna kuća sa rešetkama na vratima i prozorima. Na kapiji je stajao znak: "Čuvaj se! Pas ujeda"

"Otišla je svojevoljno, čekajte da prođe 72 sata"

Džesikini rođaci su kucali, ali niko se nije odazivao. Zato su se podelili. Dvoje njih je otišlo iza kuće da motre na situaciju, dok je drugo dvoje otišlo u policiju da prijave njen nestanak. Svi su počeli da paniče. U tom trenutku u Meksiku je bio prijavljen nestanak 73.000 ljudi. Njihova lica posmatrala su građane sa plakata, bilborda, sa fotografija na društvenim mrežama kraj kojih je stajao apel porodica... Te 2019. godine #We’reLookingForYou i #AmberAlert bili su najkorišćeniji haštagovi na Tviteru u Meksiku. Mnogi od tih nestalih nikada nisu pronađeni.

Džesikin otac je policiji ispričao da je njegovu ćerku neki momak proganjao. Rekao im je za poruku koju je dobio prethodnog dana, kao i u kom delu grada je Google locirao njen telefon. Porodica Karamilos tvrdi da ih je policija "oduvala". Džesikina poruka je značila da je "svojevoljno otišla sa Oskarom Garsijom Guzmanom" i da, svejedno, ne mogu da krenu u potragu dok ne prođe bar 72 sata od nestanka. Porodica je bila uporna, zahtevali su da policajci odmah izađu i krenu da je traže. Natezali su se satima i policija je na kraju propustila.

Te noći policija je otišla do kuće sa rešetkama. Pokucali su, niko nije otvorio i samo su otišli. Sledećeg jutra, u subotu 26. oktobra, pojavio se Garsija.

Članovi porodice Karamilos, koji su jeli i spavali u kombiju koji su parkirali prekoputa sumnjive kuće, kako bi čuvali stražu, izašli su iz vozila i prišli momku da ga upitaju za Džesi. On je urlao da je nije video i rekao da ne mogu da uđu u njegovu kuću bez naloga. Potom je pozvao policiju. Odmah su došli, saslušali članove Džesikine porodice i opet su otišli. Tada je Garsija pristao da se u ponedeljak javi da kao građanin da izjavu od nestanku Džesike. Rekao je da ne može da dođe ranije u stanicu, tvrdio je da ima mnogo posla oko kuće. Narednog dana sud je odbio da izda nalog da se izvrši pretres njegove kuće.

"Bila je, ali je otišla kod drugog Oskara, onog što joj je napravio dete"

U ponedeljak ujutru 28. oktobra, oko 8.30 časova, Garsija je seo u taksi i otišao da da izjavu u kancelariji tužioca. Tada je rekao da su on i Džesika bili "povremeno bliski", i da ju je poznavao nekoliko meseci. Rekao je da su se 24. oktobra popodne našli, kupili picu i potom otišli do njega. Nakon toga je, kako je tvrdio, Džesika pozvala taksi i otišla da "vidi drugog Oskara, onog koji joj je napravio dete", piše Guardian.

Nešto pre podneva, Garsija se već vratio kući, ali je posle 20 minuta ponovo izašao napolje. Članovi porodice su i dalje dežurali. Snimili su ga kako obučen u crno, poput nekog vojnika, sa rancem na leđima i telefonom u ruci ide niz ulicu. Drugom rukom pokazao im je dva prsta, kao "znak mira", a potom je nestao niz ulicu. Tog dana je, prema navodima iz policije, pobegao iz grada.

Lovac na ubice

Sledećeg dana, petog dana od Džesinog nestanka, sudija je dozvolio da se izvrši pretres kuće na osnovu snimka koji mu je porodica pokazala. Došli su do snimka nadzorne kamere gde se jasno vidi da je Džesika ušla u Garsijinu kuću, ali da nikad nije izašla. Sledeće noći je policija uletela unutra. Do tada je Džesika već uveliko bila mrtva. Našli su je zadavljenu u kadi.

Njena porodica je bila iscrpljena, pretužna i besna. Međutim, posle nekoliko dana žena po imenu Frida Gerera (koristi lažno ime da bi zaštitila porodicu) je zakucala na njihova vrata. Rekla im je da može da im pomogne da uhvate Džesikinog ubicu.

Frida je novinarka koja lovi muškarce koji ubijaju žene. Godinu dana pre nego što je Džesika ubijena, Frida se doselila u Vilas Santin i živela je samo nekoliko blokova od kuće gde je pronađeno Džesikino telo... Tu slučajnojst je Frida mnogo kasnije pripisala sudbini.

Buenos días!!! Mundo!!! No sé enojen!!! Nos vamos a portar bien!!! Como siempre!!! #Mañanera25

Posted by FridaGuerrera Villalvazo on Thursday, 25 February 2021

Proteklih pet godina Frida (50) je svaki sat svog života posvetila tome da pronađe žene koje su nestale i da otkrije njihove krvnike. Femicid, zločin koji se tako naziva u mnogim državama Latinske Amerike, definiše se kao ubistvo žene zbog njenog pola. U krivičnom zakoniku femicid uključuje i seksualno nasilje, vezu između žrtve i ubice, prethodno upućene pretnje i nasilje... Ujedinjene nacije smatraju da je Latinska Amerika najopasnije područje za žene na svetu nakon ratnih zona. Najviše ubistava žena u regionu, odnosno femicida, počinjeno je u Meksiku odmah nakon Brazila.

Svakog dana Frida bi gledala lokalne i regionalne vesti i objave, identifikovala slučajeve koji bi mogli da se vode kao femicid. Uzimala bi podatke žrtava, lokaciju i način ubistva. Potom bi u svom blogu pisala o nekim od tih slučajeva. Sve bi potkrepila snimcima i fotografijama koje bi dobila od porodice. Svakog dana bi na svojim nalozima na društvenim mrežama objavljivala fotografije i informacije o nestalima i molila na desetine hiljada ljudi koji je prate da joj pomognu da pronađe neku ženu ili muškarca za kojeg se veruje da ju je oteo, ubio... Tvrdi da je od 2017. godine policiji pomogla da uhvati više od 40 ubica. Iako nemaju tačan broj, u Tužilaštvu su potvrdili da im je Frida Gerera bila neprocenjiv saradnik na brojnim slučajevima ubistva.

Videla je rotaciju, to je bio znak

Za Džesikin slučaj je saznala one noći kada je pronađeno njeno telo. Videla je puno policijskih vozila u komšiluku, a svetla rotacija dovele su je do kuće Garsije. Dva dana nakon što je Džesino telo pronađeno, u dvorištu Garsijine kuće iskopana su još dva tela. Jedno je bilo telo Marte Patrisije Nave Sotelo (25) koja je nestala u februaru 2019. godine i telo Adrijane Gonzales Hernandez (27) koja je nestala u martu 2017. godine.

Tada su se "probudili" i mediji i o Garsiji su počeli da pišu kao o monstrumu iz Toluke... Frida se pojavila na vratima Džesikine porodice par sati nakon što su došli sa groblja. Tog dana su je sahranili.

Ona juri ubice, jer policija neće

Frida se posvetila potrazi za ubicama je "policija često zakaže". Tvrdi da su nesposobni. Novinarka Lidijete Karion, koja je šest godina istraživala kako se vlasti u Meksiku nose sa istragama femicida navela je da takve slučajeve prebacuju sa inspektora na inspektora, a da su par puta majkama pokazali kosti žrtava i rekli im: "Možete li da potvrdite da je ovo vaše dete". Porast nasilja zbog rata narko-kartela koji traje 15 godina, policija ima pune ruke posla, pa zato mnogi slučajevi ostanu nerešeni.

Veruje se i da je policija korumpirana. Novac koji vlada ulaže u obuku navodno završava u rukama lokalnih moćnika. Mizoginija takođe igra veliku ulogu, mnogi policajci veruju da je neka devojka "pobegla sa dragim", pa odbijaju da pokrenu istragu pre nego što prođe 72 sata, iako su po zakonu dužni da odmah pokrenu istragu.

- Ono što inspektori pokazuju je loše delovanje od samog početka - kaže Nensi Lopez, direktorka Komisije za odbranu i promociju ljudskih prava u Meksiku. Dodaje da samo oko 12 odsto građana ima poverenja u policiju i tužilaštvo.

Da bi pronašla Oskara Garsiju, Frida je počela da piše blog u kojem je nagazila vlasti što su cele nedelje čekali da bi pretresli kuću... U blogu koji je objavila 11. novembra Garsiju je nazvala "gospodin niko" i pozvala čitaoce da joj jave ako imaju bilo kakvu informaciju u vezi sa slučajem.

Potom je postavila njegovu fotografiju sa statusom da ga isprovocira, govoreći da je "id*** koji misli da je bitan"... Verovala je da će je potražiti. Nije prošlo mnogo, upecao se...

I Fridu je dečko tukao

Za Fridu je nasilje nad ženama bilo nešto lično. Ona je odrasla u Ekatepecu, opštini na obodu Meksiko sitija. Poslednjih godina to mesto važi za najopasnije kada su pitanju žene. Za četiri godine tamo je ubijeno 1.258 žena. Kao devojka studirala je psihologiju, zaljubila se, rodila dete, odljubila se i upoznala novu ljubav. Početkom 2000. počela je da čita članke o ubistvima u gradu Huarez, gde su žene ubijane u javnosti. Nije je mnogo potreslo, to se događalo u gradu udaljenom 1.500 kilometara od nje... Međutim, tada je nasilnik "ušao u njen dom".

Novi dečko ju je udario jednom, pa opet, pa opet. Potom joj je slomio nos, onda nekoliko rebara. U maju 2006. godine, posle sedam godina veze, odlučila je da ga napusti. Kaže da nije sebe videla kao žrtvu. Tada se posvetila pisanju o slučajevima nasilja i korupcije. Tada su počele pretnje, zaklali su mačku i ostavili joj na kućnom pragu. Preživela je i otmicu, strpali su je u kombi, vezali su joj oči i tukli je, potom su je izbacili na ulicu... To se, kako tvrdi, dogodilo tri put.

Tada je počela da se predstavlja pod imenom Frida Gerera, kako bi zaštitila sebe i porodicu i prestala je da istražuje... Našla je posao u državnoj upravi i radila je u kabinetu jednog senatora punih šest godina.

Kako je počela da juri ubice

Nakon toga otišla je u Meksiko Siti, kako bi počela život sa novim partnerom. Grad u koji se vratila nije bio onakav kakvim ga je upamtila kada ga je napuštala pre desetak godina. Ratovi kartela, ubistva na ulicama, otmice... Sve je bilo drugačije, i sve više je bilo mrtvih žena.

Tada je pronašla podatke više od 100 ubijenih žena, našla je njihove porodice i ponovo je počela da piše... Njeni blogovi doveli su do promena, pre svega u načinu izveštavanja u medijima kada su u pitanju femicidi... To ju je nateralo da ode korak dalje, da se i sama uključi u rešavanje slučajeva.

Sve je počelo 2017. kada je pronađeno telo nepoznate devojčice (4) na jednoj deponiji. Na sebi je imala samo zelenu majicu i soknice. Mediji su žrtvu nazvali "male crvene čarapice", ali policijska istraga nije napredovala. Frida nije mogla da se pomiri sa tim da će identitet devojčice ostati neotkriven. Zato je opet neumorno pisala i gostovala na radiju moleći sve ljude koji možda prepoznaju devojčicu da joj se jave.

Posted by FridaGuerrera Villalvazo on Saturday, 20 February 2021

Posle četiri meseca na mejl su joj stigle tri fotografije devojčice koje je policija uslikala na dan kada ju je pronašla. Na tim fotografijama se lepo videlo lice. Nije želela da okači fotografije mrtvog deteta koje je bilo polugolo, pa je našla crtača da iscrta njen lik. Tu sliku je postavila na mreže i ubrzo privukla pažnju medija, koji su potom tu fotografiju objavili...

Posle nekoliko dana javila se tetka devojčice, koja je videla sliku u medijima i potvrdila da je to njena nećaka, Guadalupe. Potom se javio nepoznati muškarac koji je tvrdio da je devojčicu pokušavao da spasi zlostavljanja... Frida je sve nove informacije predala policiji. U roku od nekoliko dana uhapšeni su majka devojčice i njen dečko i osuđeni su na 88 godina zatvora zbog ubistva male Guadalupe.

Taj slučaj doneo je Fridi slavu, a februara prošle godine suočila se sa predsednikom Meksika i optužila ga da ne radi ništa da spreči ubijanje žena u toj zemlji. Nakon toga su ponovo počeli da joj prete i optužili su je da je finansira opozicija što je ona oštro demantovala.

Snimak napada na predsednika

Saopštila je da živi isključivo od naknade koju joj daje države kao novinaru koji izlaže svoj život opasnosti. Pojedine kolege za nju kažu da nije novinar, nego aktivista koji voli da pravi cirkus u medijima. Neki su je optužili da namerno okreće porodice žrtava protiv drugih novinara i sprečava ih da drugim medijima daju izjave, kako bi imala priču samo za sebe. Novinarka Guardiana koja je radila sa njom priču tvrdi da je Frida postala hladna kada je od nje tražila da je spoji sa nekim od članova porodice stradalih. Njeni fanovi kažu da Frida to izbegava kako se porodici ne bi nanosio dodatni bol... Njeni kritičari smatraju da ne želi da otkrije kontakte da ne bi morala da deli "svetla reflektora".

Da se vratimo na Džesiku

Frida je 20. novembra 2019. godine, tri nedelje nakon što je Džesikino telo pronađeno na Fejsbuku dobila zahtev za prijateljstvo od izvesnog Aleksandra Andersona, čoveka za kojeg je Frida sumnjala da je Garsija. Uz to joj je stikla i poruka u kojoj je tvrdio da će joj otkriti gde i kako su ubijene žene koje su pronađene zakopane u dvorištu. Pominjao je i crni notes u kojem su zapisana imena petoro ljudi i pet datuma, to je bila lista ljudi koje je Garsija ubio.

- Nije bilo vremena da se upiše još jedno ime. Ime Džesike. Kako znam sve ovo? Lepo, ja sam Oskar. Imam li sad svu svoju pažnju - napisao je Oskar krijući se pod Aleksandrovim imenom.

Ona je odmah poruku pokazala inspektoru koji je radio na slučaju i on joj je savetovao da upita Garsiju šta hoće. Jedino što je hteo da zna jeste kako su njegovi kućni ljubimci. Mačka i tri psa koje je ostavio za sobom. Rekao je Fridi da će joj sve reći o ubistvima ako mu pošalje fotografije ljubimaca.

- Frida je bila jedina veza koju smo imali sa ubicom u to vreme. Njegovi ljubimci su bili jedino što ga je interesovalo - rekli su iz tužilaštva.

Ipak, jedan problem je postojao. Policija je ubila jednog od pasa kada su upali u kuću. Kada bi Oskar to saznao, mogao bi da prestane da priča. Zato je Frida osmislila drugi plan, da ga zagovara, dok bi policija tražila njegovu lokaciju.

Naredne tri nedelje nije ni jela ni spavala. Htela je da bude budna svaki put kada joj pošalje poruku, a to je činio svakog dana. Bio je arogantan, pun sebe, pljuvao je policiju i besneo što još nema vesti o svojim ljubimcima. Potom je počeo da joj otkriva kako je mrzeo svoju majku.

Htela je da mu kaže da je ubica i da je ostavi na miru, ali je znala da mnogo toga zavisi od nje. Zato je igrala njegovu igru, provocirajući ga... Pokušala je da isprovocira još uspomena na njegovu majku, da bi ga razbesnela. Tada je počeo da joj otkriva i druge stvari. Kako je vešt sa ženama "koje su glupe" i kako ih lako obrlati. Čak je i Fridu pitao da li je počela da se loži na njega...

Oduvek je želeo da bude serijski ubica

Otvarajući se i dalje priznao je kako je oduvek želeo da bude serijski ubica. Rekao je da je imao samo 16 godina kada je počinio prvo ubistvo, ubio je svog oca. Potom je pomenuo još dva imena Moniku i Tomasa. Tvrdio je da je ubio šestoro ljudi... Sa druge strane, Frida je htela da ispoštuje svoj deo dogovora... tražila je njegove ljubimce po azilima u gradu. Prvo je našla mačku i odjurila je da je snimi. Međutim, policija mu je u međuvremenu poslala fotografije njegovih ljubimaca iz kaveza, uslikanih u noći kada su mu provalili u kuću, što ga je razbesnelo. Kleo se da će se osvetiti i da će ubiti još žena.

Tvrdio je da je već odabrao novu žrtvu, a da Frida je pokušavala da ga smiri. Poslala mu je snimak mačke, ali ga nije video, već se bio isključio.

Fridi se nije javljao dva dana. Kada se ponovo uključio rekao je da je ubio jednu ženu. Sve se mnogo komplikovao... Tražio je i slike ostalih ljubimaca, pogotovo psa Gronde, koji je ubijen. Frida je počela da paniči. Kupovala je vreme tako što mu je slala slike drugih životinja. Rekla mu je da je Gronda bolesna jer od tuge za njim nije jela i da zato ne može sada da je vidi. Nije bila sigurna da li joj je poverovao.

Potom ju je on naterao da sklope novi pakt. Da Frida usvoji njegove ljubimce, a on će zauzvrat da se preda policiji... Tada je uspela od njega da izvuče i informacije o tome ko su Tomas i Monika, ljudi za koje je tvrdio da ih je ubio. Poslao joj je mejlu u kojem je napisao da je Monika bila njegova drugarica iz razreda. Ubio ju je 2012. godine jer ga je ignorisala. Ušao je u njenu kuću, ali je nije tamo pronašao, već je naleteo na njenog oca Tomasa. Prvo je njega izbo, a kada se Monika vratila kući, nju je kidnapovao i mučio je 17 dana u svom domu pre nego što ju je ubio.

Posle dve nedelje dopisivanja 5. decembra Garsija je uhapšen. Fridi je poslao poruku u 14:45 pitajući je da li je dobila njegov mejl o Moniki i Tomasu. Videla ga je tek u 15.30, do tada je on već bio u pritvoru.

Policija ga je uhvatila dok je jeo sendvič na Institutu za politehniku u Meksiko Sitiju. Nikad nije otkriveno kako su mu ušli u trag. Pri hapšenju je pružao otpor i pretio je da će progutati otrovnu bombonu koju je nosio u džepu. Nije stigao da je izvuče.

Frida žali što nije tada bila sa policijom. Kaže da je samo htela da mu u lice kaže: "Pas ti je mrtav!"

"Možda bi Džesi još bila živa"

Nekoliko dana nakon hapšenja Frida se srela sa porodicama ubijenih devojaka čija su tela pronađena u Garsijinom dvorištu. Svi su imali identične priče o tome kako su njihove sestre, ćerke i rođake nestale, a kako su vlasti ignorisale njihov vapaj da se krene u potragu...

Martin brat je od početka bio uveren da je Garsija bio umeštan u nestanak njegove sestre. Rekao je da je Garsijina majka živela nedaleko od njihove kuće i da joj je par puta došao u posetu. Svaki put bi Marti dobacivao da je voli. Kada je Marta nestala 9. februara brat je bio ubeđen da ju je Garsija oteo. Da stvar bude još gora, Google je takođe locirao njen telefon blizu Garsijine kuće, baš kao i Džesikin...

To je i rekao policiji, koja je rekla da ne može da pretrese Garsijinu kuću bez naloga. Prošli su meseci, nalog suda nikad nisu nabavili. Đovani je, baš kao i Džesikina porodica, sam vodio istragu. Zbog toga je na kraju i ostao bez posla.

Osam meseci nakon nestanka pozvali su ga iz Tužilaštva i rekli mu da se pronašli Martino telo zakopano u dvorištu Oskara Garsije. Da su ga slušali, Oskar bi još ranije bio u zatvoru, a Džesik ne bi bila mrtva.

Da stvar bude još gora, ispostaviće se da je Garsija bio pod lupom policije još od 2012. godine, te da ga je policija sumnjičila da je povezan sa nestankom Andrijane i Marte.

Do dana današnjeg nije poznato da li je Garsija slagao kada je rekao da je ubio još jednu ženu besan što su mu ljubimci u kavezu.

Dok iščekuje presudu, Frida i dalje neumorno radi. Pisala je 12. februara ove godine o telu nepoznate žene stare oko 25 godina, koja je izbodena i bačena u kanalizacionu cev... Istog dana pisala je i o ubistvu devojčice (12) koja je upucana u Mičoakanu.

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima