Masakr u pravoslavnom manastiru u planinama: Verovali da su bezbedni u crkvi, onda je stigla vojska

Printscreen/Youtube/Olivier Grunewald

U ranu zoru Abraham je počeo da sahranjuje tela i nije stao sve dok nije pala noć. Mnogi čija je tela spuštao u raku bili su u belim crkvenim odorama umrljanim krvlju. Tela su donesesa sa polja, sa farmi, iz isušenog korita reke. Neki su bili ubijeni na kućnom pragu, ruke su im bile vezane kaiševima. Među preminulima je bilo sveštenika, starijih lica, žena... Sahranio je čitave porodice, među njima i mnogo dece, od kojih mnogi nisu navršili ni 14 godina. Abraham je prepoznao njihova lica. Znao ih je iz svog rodnog grada u Etiopiji, Idaga Hamusa, koji je smešten u regionu Tigraj... Mnogi su par nedelja pre pobegli odatle zbog sukoba. I sam Abraham je sa porodicom i još stotinama ljudi pobegao u Dengelat, u planinsko selo. Tražili su utočište u Marjam Dengelatu, istorijskom manastirskom kompleksu koji je tu vekovima. Verovali su da ih tu niko neće napasti, piše CNN.

Preporučujemo

Kobnog 30. novembra 2020. godine pridružili su im se hodočasnici. Došli su na pravoslavni festival Tsion Mariam, godišnju gozbu kojom se obeležava dan kada Etiopljani veruju da je Kovčeg zaveta u zemlju donesen iz Jerusalima. Nadali su se da će bar na praznik moći mislima da pobegnu od stravičnih sukoba koji su buktali već dugo u zemlji. Nažalost, to se nije dogodilo... U manastir su stigli vojnici, navodno iz Eritreje, i počeli da pucaju u kompleksu manastira dok se na stotine ljudi molilo.

Ljudi su pokušavali da beže. Uskim planinskim stazama pokušavali su da stignu do drugih sela. Očevici tvrde da su ih vojnici pratili i nemilosrdno pucali na njih... CNN je pričao sa 12 svedoka masakra i sa više od 20 ljudi koji su preživeli krvavi napad... Oni tvrde da su vojnici nakon pokolja u crkvi krenuli da idu od vrata do vrata. Izvlačili su ljude iz njihovih domova. Majke su terali da vezuju sinove. Ubijali su i trudnice. Neki su preživeli tako što su se skrivali ispod beživotnih tela... Haos je trajao puna tri dana. Vojnici su klali meštane i hodočasnike... Tek 2. decembra su preživelima dozvolili da sahrane svoje najmilije, uz jedan uslov - da ne smeju da plaču i pokažu žalost, te da će onaj ko to uradi, biti ubijen. Abraham je tako krenuo da donosi tela...

Dok su ga neprekidno gledali trudio se da ne plače dovlačeći tela dece, skupljajući stvari iz njihovih džepova i popisujući na papir neki detalj o mrtvima, kao što su frizura ili odeća.

- Neki su bili unakaženi do granice neprepoznatljivosti. Pucali su im u lice - tvrdi Abraham za CNN.

Tela je pokrivao zemljom i granjem, nadajući se da ih kiše neće odneti, ili da ih neće iz plitkog groba izvući hijene i drugi lešinari koji obitavaju u tom regionu. Na svaki grob je stavio cipele preminulog, nadajući se da će to porodicama pomoći da prepoznaju svoje mrtve. Jedne je postavio i na grob Johanesa Josefa, koji je imao tek 15 godina.

- Ruke su im bile vezane... Svuda smo pronalazili tela dece. Bio je i jedan stariji čovek, ubijen je na drumu. Imao je možda 80 i neku... Decu su ubijali na otvorenom. Nikad nisam video ovakav masakr i nadao sam se da nikad neću. Preživeli smo uz Božiju pomoć - kaže Abraham, koji je tog dana sahranio 50 ljudi, a veruje se da je u tom napadu ubijeno više od 100.

Više hiljada civila ubijeno je od novembra, kada je Abij Ahmed, premijer Etiopije, koji je 2019. godine dobio Nobelovu nagradu za mir jer je rešio dugogodišnji sukob sa susednom Eritrejom, pokrenuo vojnu akciju protiv političke partije koja drži region Tigraja.

Optužio je pripadnike Tigrajskog narodnog oslobađajućeg fronta (TPLF), koji je vladao Etijopijom skoro tri decenije pre nego što je Abij postao premijer 2018, da su napali vladine vojne baze i da su pokušali da ukradu oružje. TPLF je to negirao. Ovaj konflikt je samo kulminacija višegodišnjih sukoba dve strane, i najstrašniji od nekoliko nedavnih etnonacionalističkih sukoba u drugoj najmnogoljudnijoj afričkoj zemlji.

Nakon što je uspostavio vlast u nekoliko velikih gradova u Tigraju prošlog novembra, Abij je proglasio pobedu i rekao da niko od civila nije stradao u sukobima. Demantovao je i da su vojnici Eritreje ušli u Tigraj da bi pružili podršku snagama Etiopije.

Ipak, krvavi sukobi su nastavljeni u ruralnim i planinskim delovima zemlje gde se naoružane snage odane TPLF-u navodno kriju i pokušavaju da spreče da Abij učvrsti vlast. Nasilje je buknulo u lokalnim zajednicama, a u unakrsnoj vatri uglavnom su stradali civili, zbog čega je došlo do masovnog bekstva stanovništva, koje je agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice nazvala najgorim u poslednje dve decenije.

Specijalni savetnik UN za prevenciju genocida je početkom februara saopštio da je ta organizacija dobila više prijava za ubistva, silovanje, masovne egezekucije, pljačke...

- Za to nasilje uglavnom okrivljuju vojnike Eritreje, čije prisustvo u Tigraju govori da je sporazum Abija i predsednika Eritreje Isaisa Afverkija iskorišćen da bi obe strane sada udruženo ratovale protiv TPLF-a, koji je zajednički neprijatelj.

Stejt department je pozvao snage Eritreje da se odmah povuku iz Tigraja. U saopštenju koje su dostavili CNN-u navode da je masakr u Marjam Dengelat zabrinjavajući i da zahteva opsežnu i hitnu istragu. Vlasti u Etiopiji su, ne navodeći baš Dengelat, saopštile da će "nastaviti da love počinioce i da ih privode pravdi tokom istrage o navodnim zločinima u regionu". Ipak, nisu rekli ni reč o tome na koji način se istraga sprovodi.

Iz Eritreje se još niko nije oglasio. U petak je tamošnja vlada odlučno demantovala da su njihovi vojnici učestvovali u masakru ili da su počinili ratne zločine. TPLF tvrdi da njihove snage nisu bile ni blizu Dengelata u vreme masakra. Odbacili su spekulacije da su žrtve "pomešane" sa pripadnicima TPLF-a i pozvali Ujedinjene nacije da sprovedu istragu.

Vojnici prvo jeli i pili, pa počeli da ubijaju

Za to vreme, situacija u zemlji je stravična. Vlasti u Etiopiji zabranile su pristup novinarima i ne dozvoljavaju da pomoć dođe ni sa jedne strane koju ne kontroliše država. Samim tim, teško je i proveriti navode svedoka i članova porodica stradalih.

S obzirom na to da "vlada mrak" kada je reč o pristupu informacijama, svet malo zna o tome šta se zaista događa u toj zemlji. Neki koji su uspeli da pobegnu iz pakla sada pokušavaju da ispričaju svoju priču. Navode da su sukobi doveli do porasta međuetničkog nasilja, kao i napada na crkve i džamije. Mesecima se govorkalo o masakru u pravoslavnoj crkvi u Dengelatu. Imena stradalih u napadu počela su da se pojavljuju na društvenim mrežama u decembru. O njima su pisali ljudi rodom iz Tigraja. Onda su se pojavile i fotografije stradalih.

Abraham i drugi očevici masakra za CNN su ispričali da je proslava velikog praznika počela kao i svih prethodnih godina. Sveštenici u belim odorama sa krstom u ruci poveli su vernike na molitvu. Abraham je, dok su se vernici molili u crkvi, ugledao vojnike kako peške silaze niz brdo. Za njima su stigla i vojna vozila. U početku nisu delovali neprijateljski. Narod ih je pozvao u manastir na gozbu. Dali su im da jedu i da odmore u hladu drveća u kompleksu. Odjednom je počela pucnjava i ljudi su počeli da beže, nadajući se da će stići do svojih kuća.

- Čuli su se vrisci, a oni su ubijali svakog ko je izašao iz crkve - tvrdi jedan očevidac. On, kao i još osam ljudi, tvrdi da su ubice bili vojnici Eritreje. Kažu da su ih prepoznali po uniformama i dijalektu.

"Suprug mi je izdahnuo na rukama"

Neki misle da su vojnici došli da pobiju mladiće, za koje su mislili da su odani TPLF-u. Međutim, Abraham i mnogi drugi tvrde da nije bilo militanata u crkvi. Marta i njeg suprug Binijam su crkvu napustili nakon jutarnje molitve, to im je, bar na kratko, produžilo život. Dok su šetali ka svojoj kući čuli su vriske i pucnje, gledali su ljude kako beže uz brdo.

- Ušli su u naše dvorište i vikali: "Izađite, k***** sinovi". Izašli smo sa ličnim kartama. Rekli smo da smo civili, ali su otvorili vatru. Pogodili su mog supruga, njegovu sestru i još nekoliko. Držala sam mog Binija, nije bio mrtav. Mislila sam da će preživeti, ali mi je izdahnuo na rukama - svedoči Marta koja je ostala udovica samo mesec dana nakon svadbe.

Nju su pogodili u ruku... Kada su vojnici napustili dvorište Marta, koja u to vreme nije ni znala da je trudna, je krvava uvukla tela u kuću, da ih hijene ne bi pojele.

- Spavali smo sa telima u kući. Nismo smeli da ih sahranimo - svedoči ona.

Marta i drugi očevici tvrde kako su videli vojnike kako meštane izvlače iz njihovih domova, vezuju im ruke a potom pucaju u njih.

- Terali su majke da vezuju svoje sinove. Terali su ih da krenu bosi, a onda bi ih ubijani naočigled majki - tvrdi Rahva, koja je selo napustila par dana uoči masakra. Tvrdi da su joj ovo rekli preživeli.

"Ubijali su žene, decu, starce"

Samjuel tvrdi da je jeo i pio sa tim istim vojnicima u manstiru, a da su potom došli u njegov dom, koji se nalazi odmah do manastira i da su pobidli njegove rođake. Tvrdi da je preživeo jer je satima ležao ispod njihovih tela.

- Ubijali su sve. Žene, decu, starce. Kada bi ih pobili, upadali su u kuće i krali dragocenosti - tvrdi Samjuel.

Mnogi su preživeli tako što su ostali da se skrivaju u crkvi. Ležali su sakriveni dok je virska odzvanjala selom. U napadu je ubijeno i nekoliko sveštenika.

- Odlučili smo da umremo tu, u crkvi. Nismo ni pokušali da bežimo. Dva dana kasnije vojnici su preživele parohijane pozvali da dođu i sahrane svoje mrtve - tvrdi Abraham, koji je sa još petoro ljudi ceo dan spuštao tela u rake. Pokopao je i Martine rođake i mnogo dece.

Abraham kaže da im nisu dozvolili da mrtve sahranjuju na pravoslavnom groblju koje se nalazi kod manastira. Terali su ih da iskopaju masovne grobnice...

Abraham tvrdi da je vojska ostala na tom području još dve nedelje. Kaže da su krali vozila, palili njive, pljačkali kuće i ubijali stoku. Čovek po imenu Tedros, koji je rodom iz Dengelata, otišao je u selo nakon što je vojska otišla. Tvrdi da se svuda osećao zadah smrti, i da su lešinari kružili po selu.

- Mnogi su ubijeni na njivama. Hijene i životinje su iskidale njihova tela. Nisu dočekali da budu sahranjeni - tvrdi Tedros.

On kaže da su im vojnici pucali u glave "da bi štedeli municiju". Kaže da je obišao i crkvu, te da se na zidovima jasno vide oštećenja od metaka. Obišao je i grobove. On lično misli da je ubijeno najmanje 70 ljudi.

Tri meseca je prošlo od masakra, a porodice stradalih se nadaju da će jednom moći da dođu do tela svojih najmilijih i da ih sahrane po pravoslavnim običajima.

(Telegraf.rs)