Slepi dečak (9) predaje u školi u ratom razorenom Jemenu: Uče u ruševinama, prizori koji kidaju srce

Printscreen/BBC

U gradu Taiz u Jemenu, svakog dana na stotine đaka dolazi u razorenu školu da pohađa časove. U ratom razorenoj zoni, malo koji objekat je neoštećen, ali ova škola, iako nema ni prozore ni vrata, pa čak ni klupe, svakog dana je puna dece koji su gladni znanja.

Preporučujemo

Učiteljice zbog rata već dugo nisu primile platu, ali ipak dolaze da uče decu svemu što znaju. Kada se neka od njih ne pojavi na času, u pomoć uskače devetogodišnji Ahmed, dečak koji je slep od rođenja.

- Decu učim onome što sam ja već naučio. Najlakše mi je da držim lekcije iz Kurana i nauke - kaže mališan za BBC.

Mališan kaže da sva deca imaju jednu veliku želju.

- Hteli bismo da imamo školu, novu školu, koja ima vrata, prozore, stolove i stolice i tablu - iskren je Ahmed.

Ipak, kaže da je za sada najvažnije da škole u opšte rade.

- Plan je da se jedan sprat ponovo obnovi. Da imamo vrata koja će nas štititi od vetra i sunca. Voleli bismo da imamo i prozore, da ne budemo mokri kada pada kiša - kaže dečak koji ne skida osmeh sa lica.

Škola koju Ahmed pohađa i u kojoj predaje, zatvorena je od 2016. godine. Otvorena je kada su vladine snage uspele da isteraju pobunjenike iz zgrade.

Deca koja dolaze na nastavu i dalje mogu da čuju zvuke borbi koje se odvijaju u zemlji.

- Uvek se čuje taj zvuk. Svaki put pomislim da ću poginuti - kaže mali Ahmed.

Jedna devojčica koja ide sa njim u školu kaže da se i ona plaši. Plaši se zalutalog metka, zaostalih mina...

- Svakog dana se izlažemo opasnosti kada dolazimo u školu. Ali, dolazimo da bismo videli svoje drugare, da bismo naučili nešto novo, kako bismo jednog dana možda postali doktori ili tako nešto - kaže devojčica za BBC.

Podsetimo, rat u Jemenu traje već punih šest godina. Vojni sukob između Huta i jemenskog predsednika Abd Rabu Mansur Hadija, počeo je 2014. godine, kada su Huti preuzeli kontrolu nad glavnim gradom zbog političkih neslaganja.

Foto: Pixabay/WikiImages

Jemen, sada jedna od najsiromašnijih zemalja sveta, strateški je važna, jer se nalazi na tesnacu Bab al-Mandeb koji povezuje Crveno more s Adenskim zalivom kroz koji prolazi velik deo svetskih zaliha nafte. Ali, Jemen je uništio dugogodišnji rat koji vuče korene iz pobune u Arapskom proleću, u kojoj je srušen dugogodišnji autoritarni vođa zemlje Ali Abdulah Saleh.

Najnovija istorija Jemena jednako je krvava i brutalna koliko je i složena. Ukratko, pobuna Arapskog proleća videla je Saleha prisiljenog da preda vlast svom zameniku Hadiju čija je vlada i dalje međunarodno priznata, a podržava je koalicija moćnih zemalja na čelu sa Saudijskom Arabijom, a podržavaju je Britanija, Sjedinjene Države i Arapski Emirati.

Međutim, od početka se predsednik Hadi borio za obuzdavanje niza problema, uključujući napade Al Kaide i ISIS-a, široko rasprostranjenog siromaštva i korupcije. Te slabosti iskoristio je pobunjenički pokret Huti koji je preuzeo kontrolu nad severnim delovima, uključujući glavni grad Sanu, uspostavljajući vlastiti suparnički autoritet, više kontrolnih tačaka i brzo osvajajući uz vojnu i logističku potporu Irana.

Uprkos tome što je koalicija predvođena Saudijskom Arabijom uspostavila vazdušnu dominaciju i izvela brojne napade tokom prethodnih godina, ubivši na desetine civila i opsadu severa ograničavajući pomoć teritoriji, nijedna strana nije osigurala pobedu. Prošle godine je UN optužio obe strane za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

U izveštaju su Huti optuženi za redovno regrutovanje i prisiljavanje dece na sukob, postavljanje nagaznih mina u civilnim područjima i neselektivno granatiranje civila i stambenih područja.

(Telegraf.rs)