Surova priča o "farmama beba" i majkama koje i dalje tragaju za svojom decom: Za ćerku joj dali 50$

Foto: Shutterstock

Na hiljade beba sa Šri Lanke date su na usvajanje u periodu od 1960. do 1980. godine. Neke su prodate na "farmama beba" u "dobre kuće u Evropi". Holandija, koja je udomila mnogo takve dece, nedavno je suspendovala usvajanje dece iz inostranstva nakon brojnih optužbi za prinudu i davanje mita. Kako se istraga odvija, porodice koje nikad nisu prestale da misle na svoju nestalu decu, se nadaju da će ih pronaći.

Preporučujemo

Indika Vaduž se seća crvenog automobila koji je odvezao njenu majku i sestricu Nilanti. On i njegova druga sestra Damajanti ostali su u kući i čekali su da se majka vrati. Došla je sledećeg dana, ali Nilanti se nije vratila.

- Kada smo se oprostili nisam ni pomislio da će Nilanti odvesti preko granice i da će to biti poslednji put da ću je videti - priča Indika za BBC.

Ovo se dogodilo 1985. ili 1986, kada je Indikin otac napustio njegovu majku Panikakrge Somavati da sama odgaja troje dece. Kako se porodica mučila da preživi, Indika se seća nekog čoveka koji je nagovarao Somavati da Nilanti da na usvajanje. Tada je imala četiri ili pet godina.

Indika tvrdi da je ovaj čovek bio "broker na farmi beba", koja se nalazila u predgrađu prestonice. Farmu su, prema njegovim rečima držali jedna državna službenica i njen suprug, a broker je ugovarao usvajanja za parove u Evropi, uglavnom za parove iz Holandije.

Dala je ćerku za 55 dolara

Kaže da je majka njegova znala da je farma razvila biznis. Ali u to vreme nije imala izbora. Za dete su joj platili 1.500 rupija, oko 55 dolara u to vreme.

- Uradila je to jer nije mogla svo troje da prehrani. Ne krivim je - kaže Indika, koji se seća da je sa roditeljima obišao farmu beba pre nego što je Nilanti data na usvanja, mada, ne može da se seti razloga posete. Kaže da je to bila dvospratna kuća gde je nekoliko majki sa decom u naručju spavalo na prostirkama na podu.

Seća se da je objekat bio prljav i da ga je podsećao na bolnički hodnik. Sada kaže da shvata da je to bila farma beba gde bi o majkama brinuli dok se ne porode, a potom bi prodavali decu.

- Bio je to unosan posao - kaže on.

Godinama kasnije, tokom građanskih protesta, ubijeno je 60.000 ljudi. Broker sa farme je bio jedan od njih. Živ je zapaljen u svom vozilu. Vest je odjeknula u medijima, a kada je video izgoreli automobil, nije bilo sumnje, u tom vozilu je njegova sestra odvezena.

Indika (42) kaže da mu majka nije dobro i da svim silama pokušava da pronađe Nilanti za koju veruje da je poslata u Holandiju ili Austriju... Nema nijednu njenu fotografiju.

- Mama sada ima 63 i ima samo jednu želju, da vidi moju sestru pre nego što umre. Ovo radim da bih joj ispunio tu želju - kaže Indika.

Istu želju ima još mnogo majki, koje su verovale da moraju da predaju svoju decu. Ranavira Jasavati kaže da nije želela da proda svoje dete, ali da je to učinila zbog ophođenja društva prema neudatim majkama. Kaže da je to bila najbolja odluka koju je mogla da donese u tom trenutku, iako bolna.

Braća je se odrekla jer je bila trudna

- Nisam mislila na sebe, već na dete. Nisam bila u stanju da se staram o njemu. Plašila sam se reakcije okoline - kaže žena.

Šri Lanka je veoma konzervativna. Seks pre braka je onda, a i sada je, tabu tema, a abortus je protivzakonit.

Jasavati je zatrudnela kada je imala 17 godina. Zaljubila se u starijeg muškarca 1983. Njena braća nisu odobravala tu vezu. Uprkos tome, odlučila je da ode da živi sa njim. U početku je, kaže, bio dobar prema njoj, ali se onda promenio. Saznala je da je vara. Posle šest ili sedam meseci vratio ju je kod braće i nestao. Kada su braća i sestra saznala da je trudna, izbacili su je iz kuće.

Očajna potražila je pomoć od nadležnih, koji su je uputili na jednog bolničara u gradu Ratanpuru, koji je uredio usvajanje njenog sina. Rođen je 24. decembra 1984. godine.

- Niko me nije gledao kad sam se porodila. Bila sam u bolnici dve nedelje i onda su me odveli u neki objekat koji liči na sirotište u Kolombu. Ne sećam se tačno gde, samo se sećam da je bilo još žena, sa sličnom pričom - kaže Jasavati.

Kaže da je njenog sina usvojio par belaca za koje ne zna odakle su. Dali su joj 2.000 rupija, oko 85 dolara u to vreme, i torbu sa odećom. Jasavati kaže da je mnogo patila i da je htela da se ubije. Posle nekoliko meseci, stiglo joj je pismo od para iz Amsterdama, i u njemu slika njenog sina.

- Ne znam engleski, ali jedan čovek mi je preveo i rekao mi da je moj sin dobro i da mi je par zahvalan što sam im dala dete. Od tada više ni reč nisam čula o njemu - kaže Jasavati.

Kasnije se preudala i rodila troje dece. Sada ima 56 godina i ranu na srcu jer ne zna gde joj je sin. Ipak, zabrinuta je kako bi društvo reagovalo da ga pronađe.

- Kad god vidim neku belu gospođu dođe mi da je pitam da li zna nešto o mom sinu. Nemoćna sam. Nadam se da niko neće morati da proživi ono što sam ja. Želja mi je samo da ga vidim pre nego što umrem - kaže Jasavati.

Pre četiri godine ministar zdravlja Šri Lanke je priznao da je na hiljade beba na preveru prodato na usvajanje tokom 80-ih.

Unosan biznis

Veruje se da je oko 11.000 mališana prodato porodicama u Evropi, a da su i jednoj i drugoj strani data lažna dokumenta. Veruje se da je oko 4.000 dece završilo u Holandiji, a ostali u Švedskoj, Danskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji.

Neka deca su rođena na farmama beba i prodata na Zapad, zbog čega su vlasti Šri Lanke 1987. privremeno zabranile davanje dece na usvajanje u inostranstvo.

Taridi Fonseka koja je više od 15 godina istraživala o usvajanjima kaže da postoje indicije da su moćni ljudi vršili uticaj i zaradili na nesrećnim sudbinama mnogih žena. Novac su uzimali bolničari, advokati, radnici državnih službi. Tako bar tvrdi Endru Silva, turistički vodič na Šri Lanki koji je pomogao da se oko 165 mališana ponovo sretne sa svojim biološkim majkama.

"Pomozi mi da pronađem roditelje mojih prijatelja"

Ljudima je počeo da pomaže pre 20 godina nakon što je jedan Holanđanin donirao opremu fudbalskom klubu u kojem je igrao. Postali su prijatelji i onda ga je ovaj upitao da li može da pomogne njegovim prijateljima iz Holandije da pronađu svoje biološke majke na Šri Lanki. Javljale su mu se i nesrećne majke.

- Neke su mi rekle da su bolničari bili umešani u prodaju njihovih beba. Tražili su napaćene, mlade majke, nudili im pomoć i tvrdili kako njihovoj deci mogu da obezbede bolji život - kaže Silva.

Bilo je priča i o sudijama i advokatima koji bi držali bebe na nekom mestu tok se ne bi sredili papiri za usvajanje. Takvih priča, u kojima se pominju uticajni ljudi u društvu, je bilo mnogo.

Kada je Karijaperuma don Sumitra zatrudnela sa trećim detetom 1981. ona i suprug su znali da ne mogu dete da zadrže i obratili su se lokalnom svešteniku u Kolombu. On je ugovorio usvajanje. Dobili su 2.600 dolara, ali nikakve papire.

- Nismo imali gde da živimo, nismo imali ni stalna primanja. Zajedno smo doneli odluku da ćerku dajemo na usvajanje. Imala je oko tri nedelje - priča Sumitra.

Ona dodaje da je više puta pitala sveštenika za sudbinu ćerkice ali da je uvek dobila odgovor: "Ne brini, dete ti je dobro". O njoj i dalje ništa ne zna.

Kasnije je dobila još jednog sina, ali na ćerku nikad nije prestala da misli. Sada ima 65 godina i samo jednu želju - da je pronađe. Jedinu fotografiju koju je imala izgubila je u poplavi, a kontakt sa sveštenikom je izgubila.

Silva je pokušao da joj pomogne, ali bez uspeha. Njegovu potragu otežava činjenica što majke nemaju papire, ili ako ih imaju, to su uglavnom lažna dokumenta o usvajanju.

Deca koja su usvojena ponekad takođe pokušavaju da pronađu svoje roditelje, a ako u tome i uspeju, srce im se slomi.

Došao da pronađe majku, pa saznao da je umrla

Kada je Nimal Samanta Van Ort došao na Šri Lanku 2001, upoznao je turističkog vodiča koji mu je obećao da će mu pomoći da pronađe biološku majku koja je njega i njegovog brata blizanca dala na usvajanje 1984, kada su imali samo šest nedelja. Tek dve godine kasnije je dobio poziv, i čuo loše vesti. Njegova biološka majka je umrla 1986, tri meseca nakon što je rodila ćerku. Imala je samo 21 godinu.

- To je bio najgori dan u mom, i u životu mog brata. Oduvek sam hteo da saznam ko je i zašto nas je dala, jer to je bila žena koja me je donela na svet. Bilo mi je važno da saznam da li je dobro - kaže Nimal.

Nakon toga je Nimal osnovao neprofitnu organizaciju "Nona", koju je nazvao po majci. U osnivanju su mu pomogli još neki usvojenici. Do sada su pomogli oko 1.600 devojaka koje su bile žrtve seksualnog nasilja i trgovine ljudima. Finansirali su sirotišta, obezbedili krov nad glavom žrtvama i platili im školovanje. Zbog toga ga je holandski kralj odlikovao i dodelio mu titulu viteza.

Nimal smatra da odluka holandskih vlasti da zabranu usvajanje iz inostranstva nije dobro rešenje. Odluka je doneta nakon dvogodišnje istrage tokom koje je utvrđeno da je bilo brojnih zloupotreba prilikom usvajanje dece iz Šri Lanke, Indonezije, Bangladeša, Brazila i Kolumbije u periodu od 1967. do 1997. godine.

Naučio jezik roditelja da bi saznao zašto su ga napustili

I dok su lažni papiri otežali spajanja porodica, ima tu nekoliko priča sa srećnim krajem. Sanul Vilmer je rođen u Kolombu u februaru 1984. Bio je sa majkom u sirotištu pre nego što je, kada je imao dva meseca, dat na usvajanje. Oduvek je znao da je usvojen i čitavog života je želeo da upozna biološke roditelje.

- Imao sam krizu identiteta. Izgledom odajem da sam sa Šri Lanke, ali odgojen sam u Holandiji. Želeo sam da saznam odakle su mi koreni - kaže Sanul.

Pisao je agenciji za usvajanje u Holandiji i molio da mu pomognu da nađe biološke roditelje kada je imao samo osam godina. Odgovorili su mu sedam godina kasnije. Majku je upoznao kada je imao 16 godina.

Saznao je da ima brata i sestru i da su mu roditelji i daljeu u braku.

- Zajedno smo svi otišli u Horanu da ih upoznamo. Bilo je mnogo emotivno, sreća i ogromna tuga u isto vreme - priča mladić.

Nažalost, sa njima nije mogao da priča. Nisu se razmeli. Kaže da mu je bilo mnogo teško što su im životne priče tako različite.

Sada Sanul (37) koji radi na Medicinskom univerzitetu u Amsterdamu uči jezik Sinhala deci koja su usvojena baš kao i on. Njegova majka mu je rekla zašto ga je dala na usvajanje, ali on nije želeo novinarima to da obelodani. Kaže da nije kivan na majku i da je redovno obilazi na Šri Lanki, te da su mu brat i sestra bili na venčanju u Amsteradamu 2019. godine.

- Srećan sam jer sam saznao da ih imam - kaže on.

(Telegraf.rs)