Ljudski faktor ili podmetnuta bomba? Posle 11 godina nejasan uzrok pada aviona poljskog predsednika

Foto: MCT / Newscom / Profimedia

Jedna od avionskih nesreća koja već više od deset godina intrigira javnost u Poljskoj jeste ona u kojoj je poginuo predsednik Poljske Leh Kačinjski i još 95 putnika. Avion se srušio blizu piste kod vojne baze u Smolensku u Rusiji. 

Među putnicima osim predsednika Kačinjskog bili su njegova supruga Marija, kao i brojni državni zvaničnici. Svi oni uputili su se da odaju počast žrtvama povodom sedemdesetogodišnjice masakra u Katinjskoj šumi.

Avion sa najvišim zvaničnicima Poljske poleteo je 10. aprila u 9:27 časova, sa skoro pola sata kašnjenja. Kako je letelica napuštala vazdušni prostor Poljske, tako je vreme počelo da se pogoršava. Počela je da se stvara gusta magla, pa se vidljivost u kabni polako smanjivala na svega 400 metara. Sat i po vremena pre spornog leta, avion sa drugim zvaničnicima i novinarima uspeo je da sleti na isti vojni aerodrom bez problema. 

Iako je kontrola leta upozorila posadu da su uslovi za sletanje nepovoljni, zbog pritiska državnih zvaničnika koji su se nalazili u letelici, piloti su bili primorani da se pripreme za rizično sletanje, pokazao je transkript iz kabine.

Podaci iz transkripta koji je pronađen nakon nesreće, pokazali su da je posada više puta molila te ljude da ućute i da izađu iz kokpita, a iz njihovog razgovora se moglo zaključiti da su ljudi u kabini pili pivo, iako nema podataka da su članovi posade konzumirali alkohol.

Pilot i kopilot su popustili i pored upozorenja kontrole leta odlučili da slete. Ova odluka, iako doneta pod pritiskom, kako predsednik ne bi pomerio svoje obaveze, pokazaće se kao kobna za 96 ljudi, jer na žalost niko od putnika nije preživeo pad.

Put bez povratka

Iako nisu bili spremni da slete po rizičnom vremenu, posada je odlučila da podlegne pritisku putnika i počela je pripremu za sletanje. Na svega petnaest metara od zemlje avion je počeo da udara u drveće. Jedno drvo uspelo je prilikom udara da otkine deo levog krila, a u roku od 5 sekundi letelica je udarila krilom u zemlju, a zatim i nosem aviona. Udarac je bio toliko snažan da su svi putnici na mestu ostali mrtvi. Nakon nesreće usledio je i mali požar, koji su dežurne vatrogasne ekipe na aerodromu brzo lokalizovale. Dežurne ekipe koje su odmah stigle na mesto nesreće nisu pronašle preživele.

Ruski zvaničnici brzo su potvrdili da je došlo do nesreće, a tela preminulih poslata su u Moskvu kako bi bila identifikovana. Telo predsednika Kačinjskog identifikovano je još u Smolenskom i direktno je prevezeno u Varšavu.

Pošto se nesreća dogodila na ruskom tlu, glavnu istragu o uzroku pada preuzela je Rusija, dok je Poljska takođe osnovala svoj odbor jer se radilo o poljskim državljanima. Dogovor ova dva tima bio je da međusobno sarađuju.

Rezultati istrage

Prema poljskom izveštaju, bezbednosna područja oko svakog aerodroma određena su međunarodnim propisima kako bi se izbeglo da rad aviona ili aerodroma bude ugrožen. Analiza terena, koja je sprovedena nakon nesreće, pokazala je da su u sigurnoj zoni oko vojne baze bile prisutne prepreke, jer je mnogo drveća prelazilo dozvoljenu visinu od 10 metara.

Budući da su obe crne kutije u kojima se čuvaju podaci letenja i snimak iz kabine ostali dobro očuvani, vazdušni inspektori uspeli su da brzo dobiju podatke sa leta.

Snimak iz pilotske kabine pokazao je da je posada odlučila svojevoljno da sleti po lošem vremenu, iako su saveti iz kontrolnog tornja bili drugačiji. Vojni avion koji je pre poljskog dva puta neuspešno pokušao da sleti, preusmeren je na drugi aerodrom blizu Moskve.

Detaljnim pregledom podataka iz crne kutije utvrđeno je da avion nije imao nijedan tehnički kvar, odnosno da su sve komande i delovi letelice bili potpuno ispravne. Ovo je potpuno odbacilo početne tvrdnje o uzroku nesreće koji su se pojavili u javnosti, u kojima se kao uzrok pada navodio kvar na avionu.

Ljudski faktor

Kada su otklonjene sumnje sa aviona, glavna pažnja usmerena je na pilota i kopilota. Jedna od teorija bila je loša komunikacija sa kontrolom leta. Brzo se pojavila teorija prema kojoj pilot nije poznavao ruski i da je loše razumevanje kontrole uzrok pada. Međutim, u završnom izveštaju komisije pisalo je da je kapetanovo poznavanje ruskog jezika bilo zadovoljavajuće.

Iako je bio običaj da se pista usled pogoršanja vremena zatvori, tog aprilskog dana, to ipak nije učinjeno. U izjavi datoj ruskim vlastima kontrolor leta rekao je da je pilotima ponudio alternativna rešenja za sletanje.

- Ponudio sam im da slete na aerodrom u Moskvi ili u Minsku, ali je pilot rekao da će ipak pokušati da sleti - izjavio je on.

Nakon svih analiza zvaniči izveštaj je potvrdio da je uzrok nesreće ljudiski faktor odnosno greška pilota koji je ipak odlučio da sleti na pistu uprkos lošem vremenu i upozorenju zaposlenih u vojnoj bazi.

U Poljskoj je povodoom tragične nesreće proglašena devetodnevna žalost, a sahrani predsednika Leha Kačinjskog i njegove supruge prisustvovali su najviši evropski i svetski zvaničnici. Na sahrani je bilo više od 40.000 ljudi koji su došli da odaju počast preminulom predsedniku.

Teorije zavere

Pristalice teorije zavere i atentata na čelu s Kačinjskim i ministrom odbrane Antonijem Maćerevičom veruju da će sa na olupini naći tragovi eksploziva i dokazi o atentatu. Pre šest godina započete su eskhumacije i ponovne obdukcije svih žrtava nesreće, izuzev nekoliko koji su kremirani.

Pre nekoliko godina poljske vlasti tražile su od Rusije da vrati olupinu aviona, ali Moskva to odbija pošto i rusko tužilaštvo ne završava istragu sve dok traje poljska istraga u kojoj su optuženi i ruski kontrolori, pri čemu je olupina dokaz.

Nova komisija poljske vlade saopštila je da se avion najverovatnije raspao u vazduhu kada je došlo do detonacije eksploziva.

- Na osnovu rezultata možemo reći da je uzrok eksplozije termobaričko punjenje eksplozivne naprave - navodi se u saopštenju Komisije.

Kao krivci za nesreću navode se ruski kontrolori leta za koje teoretičari zavere tvrde da su namerno pilotima davali pogrešna upustva.

I pored ovih teorija koje se s vremena na vreme, najčešće na godišnjicu pogibije 96 članova leta, kao i zvaničnih navoda Ruskog tima još uvek ostaje misterija šta se tog nesrećnog 10.aprila 2010. godine zaista dogodilo.

Poznate ličnosti koje su poginule u avionskim nesrećama

Na žalost predsednik Poljske nije jedina poznata ličnost koja je život izgubila u avionskoj nesreći. Poslednji u nizu je Pert Kelner, češki milijarder, a pre njega ljubitelje košarke pogodila je vest da su košarkaška legenda Kobi Brajant i njegova ćerka poginuli u helikopterskoj nesreći blizu Kalabasasa. U novembru 2016. godine srušio se avion u kome je nastradao gotovo ceo brazilski fudbalski klub. Iste godine u padu ruskog vojnog aviona poginuli su i članovi ruskog hora Aleksandrov.

Među stradalima su i muzičke zvezde poput članova benda Lenard Skinerd, pevačice Alaje, kao i Riči Valens, Badi Holi i Big Boper koji su poginuli u saobraćajnoj nesreći davne 1952. godine.

Da nije sve tako crno pokazuju i podaci da je uprkos nesraćama, avionski saobraćaj još uvek najbezbedniji jer se nesreće retko dešavaju. Za stručnjake je od nastanka avijacije svaki udes aviona povod da se u ovu granu saobraćaja uvedu nova pravila, kako se takva nesreća više ne bi ponovila.

Prema prognozama stručnjaka šanse da doživite avionsku nesreću su 1 prema 7,2 miliona, pa je veća verovatnoća dobiti džek pot na lutriji nego doživeti pad.

(Telegraf.rs)