Prema evropskom sudu obavezna vakcinacija "neophodna": Da li će to važiti za vakcinu protiv korone?

Foto: Tanjug/AP

Kašnjenja u isporukama, uska grla u proizvodnji, kontrola izvoza, oklevanja i javna prepirka sa farmaceutskim kompanijama obeležili su prve mesece evropske kampanje vakcinacije protiv korona virusa.

Preporučujemo

Međutim, sada, kada su se snabdevanja vakcinama popravila, a nacionalni sistemi ubrzali proces vakcinacije, presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu (ECHR) može da pruži dodatni i preko potreban podsticaj.

"Obavezna vakcinacija neophodna u demokratskom društvu"

Naime, ECHR je prošle nedelje presudio da obavezna vakcinacija može da se smatra "neophodnom u demokratkom društvu".

Sud u Strazburu je konačni tumač Evropske konvencije o ljudskim pravima i njegove nadležnosti pokrivaju svih 47 država članica Saveta Evrope.

Presuda je doneta povodom žalbi nekoliko čeških porodica sudu zbog obavezne vakcinacije dece. Naime, njihovoj deci odbijen je prijem u školu jer nisu bila u potpunosti vakcinisana protiv devet bolesti, uključujući difteriju, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B i boginje. Roditelji su kažnjeni zbog nepoštovanja propisa.

Foto: Shutterstock

- Dakle, tamo gde je zauzet stav da politika dobrovoljnog vakcinisanja nije dovoljna za postizanje i održavanje imuniteta stada, nacionalne vlasti mogu razumno da uvedu politiku obavezne vakcinacije kako bi postigle odgovarajući nivo zaštite od ozbiljnih bolesti - primetio je sud u vezi sa češkom zdravstvenom politikom.

Slučaj se vrteo oko člana 8 Konvencije, koji uspostavlja "pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života" i odgovarajuće "nemešanje javnih vlasti". Međutim, tekst otvara vrata za nekoliko izuzetaka, kao što je interes "javne bezbednosti" i "zaštita zdravlja ili morala", a na ove odredbe sud se pozvao u svojoj presudi.

- Vakcinacija štiti i one koji je prime, ali i one koji ne mogu da se vakcinišu iz medicinskih razloga i zato se oslanjaju na imunitet stada radi zaštite od ozbiljnih zaraznih bolesti - napisao je sud.

Iako su se događaji koji se odnose na ovaj slučaj dogodili pre izbijanja pandemije korona virusa, presuda će stvoriti pravni presedan i poslužiti kao referenca u tekućoj debati o tome da li vakcinaciju protiv kovida-19 treba učiniti obaveznom.

- Ishod ovog slučaja je važan za sve evropske zemlje. Bilo koji sličan slučaj u budućnosti biće odlučen na isti način - rekao je Antoan Bajs, profesor za ljudska prava, za Euronews.

- Implikacije za slučaj su u osnovi da države kada sprovode programe vakcinacije moraju da izvagaju različite interese: ne samo interese pojedinca koji možda ne želi da se vakciniše, već i šire interese drugih ljudi koji bi mogli da postanu zaštićen visokom stopom vakcinacije - istakao je profesor.

Tokom cele presude, ECHR govori o "dužnosti vakcinacije" u zaštiti od zaraznih bolesti koje "mogu da predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje", karakterizacija za koju prof. Bajs veruje da bi se odmah primenila na kovid-19.

Ova presuda mogla bi da pomogne zemljama da se izbore sa pokretom antivaksera i kolebanjem.

- Generalno možemo da kažemo da sud daje težinu naučnim medicinskim dokazima. U osnovi kaže da države treba da shvate vakcinaciju veoma ozbiljno i da svoje odluke zasnuju na naučnim dokazima - ističe prof. Bajs.

Da li vakcinaciju protiv korona virusa treba učiniti obaveznom?

Debata oko toga da se vakcinacija protiv korona virusa učini obaveznom vodi se od početka pandemije, kada je postalo jasno da su vakcine jedini izlaz iz zdravstvene krize.

Nekoliko članica Evropske Unije, kao što su Francuska, Italija, Poljska i Bugarska uvele su politiku obavezne vakcinacije protiv određenih bolesti, kao što su morbile, ali nijedna nije primenila istu meru u borbi protiv korone. Bar ne još uvek.

Foto: Tanjug/AP

- Niko neće biti u obavezi da primi vakcinu, to je dobrovoljna odluka - rekla je prošle godine nemačka kancelarka Angela Merkel.

Italija je vakcinu protiv korona virusa učinila obaveznom za sve zdravstvene radnike, uključujući i farmaceute, nakon što je otkrila da je u bolnicama došlo do izbijanja zaraze nakon što je medicinsko osoblje odbilo da primi dozu.

Stručnjaci upozoravaju da se za sada neće dogoditi sveobuhvatna obaveza za sve odrasle zbog broja nerešenih pitanja oko vakcinacije protiv kovida-19 i ograničene dostupnosti doza.

- Mislim da mnoge zemlje razmišljaju o obaveznoj vakcinaciji. Mislim da je to tehnički moguće u mnogima od njih - rekao je Džeremi Vard, sociolog i istraživač iz Francuske.

Evropska Unija želi da vakciniše najmanje 70 posto celokupne odrasle populacije do kraja leta, cifra koja bi, ako se postigne, pomogla bloku da postigne imunitet stada i prekine lanac prenosa.

Međutim, ukoliko oklevanje učini ovu brojku nedostižnom, zemlje bi mogle da budu prisiljene da primene vanredne mere, uključujući i obaveznu vakcinaciju.

Nedavna presuda suda u Strazburu mogla bi da ohrabri takve inicijative, mada bi se očekivalo da pravni izazovi onemoguće njihovu primenu.

Anketa Ipsosa objavljena ranije ove godine pokazala je da je od 14 analiziranih zemalja, devet nespornom većinom podržalo obavezno vakcinisanje (Meksiko, Brazil, Južna Koreja, Španija, Kina, Italija, Kanada, Velika Britanija i Australija).

U Japanu, Južnoj Africi i SAD mišljenja su podeljena. U međuvremenu, u Francuskoj i Nemačkoj većina ispitanika izrazila je jasno protivljenje predlogu.

(Telegraf.rs)