Sve o sukobima između Izraela i Palestine: Zašto su počeli baš sada i kolika je snaga Jerusalima?

Konflikt između Izraelaca i Palestinaca proključao je ove nedelje i brzo eskalirao u jednu od najgorih rundi nasilja između dve strane u poslednjih nekoliko godina.

Već napeta situacija izazvana potezima za iseljavanje palestinskih porodica iz njihovih domova u blizini Starog grada u Jerusalimu eksplodirala je na jednom od najsvetijih mesta u gradu, muslimanima poznatim kao Plemenito svetište, a Jevrejima kao Hramovna gora.

Izraelska policija ušla je u džamiju Al Aksa i sukobila se sa Palestincima unutar svetog mesta, ispalila je šok bombe dok su Palestinci bacali kamenje.

Epilog sukoba ovde, kao i u drugim delovima Starog grada, bili su stotine povređenih Palestinaca i nekoliko povređenih pripadnika izraelske policije. Palestinske militantne grupe u Gazi pridružile su se borbi ispaljivanjem raketa ka Izraelu, koji je odgovorio vazdušnim napadima.

Sledećeg dana predstavnik UN upozorio je da situacija "eskalira prema ratu širokih razmera".

- Odmah zaustavite vatru. Eskaliramo ka ratu širokih razmera. Lideri svih strana treba da preuzmu odgovornost za deeskalaciju - rekao je Tor Venslend, koordinator UN za proces mira na Bliskom istoku.

Međutim, zaustavljanje nasilja možda neće biti lako. Politički, religiozni i nacionalistički faktori svi igraju ulogu u ovoj situaciji.

Zašto se ovo sada dešava?

Grad je nekoliko nedelja bio na ivici, Palestinci su se razbesneli zatvaranjem popularnog trga baš u vreme kada je počeo Ramazan, a dugogodišnja pravna borba za uklanjanjem sedam palestinskih porodica iz njihovih domova u Istočnom Jerusalimu činilo se da se završava deložacijom.

Porodice su u naselju Šeik Jarah, severno od Starog grada, živele od 1956. godine na osnovu sporazuma u kojem su posredovale UN kako bi se pronašli domovi u istočnom Jerusalimu pod kontrolom Jordana za porodice koje su izgubile imovinu u državi Izrael 1948. godine.

Izraelska nacionalistička organizacija Nahalat Šimon poziva se na zakon iz 1970. godine, usvojenim nakon što je Izrael dobio kontrolu nad Istočnim Jerusalimom, kako bi dokazala da su vlasnici zemlje pre 1948. godine bile jevrejske porodice, što znači da bi trenutne palestinske stanovnike trebalo izbaciti, a njihove imovine dati izraelskim Jevrejima.

Palestinci tvrde da su zakoni o restituciji u Izraelu nepravedni jer nemaju pravna sredstva da imovinu, koju su izgubili, daju jevrejskim porodicama.

Vrhovni sud Izraela trebalo je da sasluša žalbu u vezi sa slučajem u Šeik Jarahu 10. maja, ali je državni tužilac zatražio odlaganje.

Pravna bitka oko domova u Šeik Jarahu pokrenula je vrelu raspravu o tome ko polaže pravo na grad, njegova sveta mesta i njegovu istoriju. Jerusalim je oduvek bio najosetljivi deo konflikta između Izraela i Palestine.

Stotine jevrejskih ekstremista je krajem aprila marširalo kroz Jerusalim uzvikujući "Smrt Arapima", u noći kada su zabeleženi brojni incidenti jevrejskih i arapskih zajednica u gradu, koji su napadali jedni druge.

Ranije ove nedelje, godišnji marš povodom Dana Jerusalima, koji obično prolazi kroz muslimanski deo Starog grada, išao je drugom putanjom kako bi se izbegle dalje eskalacije.

Šta je Istočni Jerusalim i zašto je ovo pitanje tako osetljivo?

Skoro dve decenije nakon osnivanja Države Izrael 1948. godine, grad Jerusalim je bio podeljen. Istočni Jerusalim kontrolisali su Jordanci, dok su Zapadni Jerusalim kontrolisali Izraelci, koji su ga pretvorili u svoju prestonicu.

Ono što je važno jeste da su Stari grad i njegova sveta mesta bili u Istočnom Jerusalimu.

U Starom gradu nalazi se Hram Vaskrsenja Hristovog, gde Hrišćani veruju da je Isus Hrist sahranjen.

U njemu se nalazi i džamija Al Aksa, gde Muslimani veruju da je prorok Muhamed putovao na svom Noćnom putovanju, kao i mesto gde veruju da se popeo na nebo.

Tamo se nalazi i najsvetije mesto na svetu za Jevreje, kamen gde veruju da je Abraham žrtvovao svog sina Isaka i gde su Prvi i Drugi hram stajali u drevnim vremenima.

Tokom šestodnevnog rata 1967. godine, Izrael je osvojio Istočni Jerusalim, stavljajući ceo grad pod svoju kontrolu. Izrael je zauzeo i Zapadnu obalu, Golansku visoravan i Sinajsko poluostrvo. Poslednje je vraćeno Egiptu tokom mirovnog sporazuma 1979. godine, ali su Istočni Jerusalim i Golanska visoravan ostali pod potpunom izraelskom kontrolom. Palestinci uživaju ograničenu autonomiju u Gazi i delovima Zapadne obale, ali Izrael zadržava kontrolu nad svim granicama i bezbednošću.

Kako danas izgledaju stvari u Jerusalimu?

Ceo grad Jerusalim je pod izraelskom kontrolom. Izrael kaže da ne postoji razlika između istoka i zapada u gradu, opisujući grad kao svoju ujedinjenu prestonicu. (I pored toga, grad je uglavnom u samosegregaciji. Istočni Jerusalim je uglavnom palestinski, dok je Zapadni Jerusalim uglavnom izraelski. Izraelski taksisti često odbijaju da voze do lokacija u Istočnom Jerusalimu.)

Međutim, međunarodno pravo smatra Istočni Jerusalim, Zapadnu obalu, Golansku visoravan i Gazu okupiranim teritorijama pod Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN, mada Izrael osporava tu karakterizaciju.

Rezolucija 2334 Saveta Bezbednosti UN, usvojena 2016. godine, kaže da izraelska naselja na okupiranoj palestinskoj teritoriji "nemaju pravnu valjanost" i predstavljaju flagrantno kršenje međunarodnog prava.

Međunarodno pravo ne pravi razliku između naselja na Zapadnoj obali ili naselja u Istočnom Jerusalimu, smatrajući ih okupiranom teritorijom.

Starim gradom, tačnije kompleksom Al Aksa, upravlja se po sopstvenom sporazumu poznatom kao Status Kvo, prenosi CNN.

Izrael je zadužen za sigurnost na toj lokaciji, a Jordan, preko islamske organizacije koja se zove Vakuf, upravlja verskim lokacijama. U normalnim vremenima, posetiocima svih vera je dozvoljeno da posete kompleks, ali je samo Muslimanima dozvoljeno da se tamo mole.

Palestinci vide Istočni Jerusalim kao prestonicu buduće Palestinske države.

Šta zvaničnici Palestine i Izraela kažu o slučaju Šeik Jarah?

Palestinski lideri kažu da napor da se porodice isele iz njihovih domova nije ništa manje od "etničkog čišćenja" usmerenog na "judaizaciju svetog grada", izvestila je zvanična palestinska novinska agencija Vafa.

Izrael kaže da je konflikt jednostavno "spor oko nekretnina". Ministarstvo spoljnih poslova optužilo je palestinsku upravu i militantne grupe da su "predstavljale spor o nekretninama između privatnih strana, kao nacionalistički cilj, kako bi podstakle nasilje u Jerusalimu".

Više od 700.000 Palestinaca raseljeno je tokom stvaranja Države Izrael, prema podacima agencije UN koja pruža podršku palestinskim izbeglicama.

Kakva je pozicija međunarodne zajednice?

Napor da se palestinske porodice izbace iz naselja Šeik Jarah široko je kritikovan.

Portparol Stejt Departmenta Ned Prajs rekao je u ponedeljak da su SAD "duboko zabrinute zbog potencijalne deložacije palestinskih porodica u Šeik Jarahu i naselju Silvan u Jerusalimu, od kojih mnogi žive u svojim domovima generacijama".

- Kao što smo stalno govorili, od ključne je važnosti izbegavati korake koji pogoršavaju tenzije ili nas udaljavaju od mira. To uključuje deložacije u Istočnom Jerusalimu, aktivnosti naseljavanja, rušenja kuća i teroristička dela - rekao je on.

Evropska komisija je takođe osudila nasilje i izrazila zabrinutost oko mogućeg iseljavanja.

- Takve akcije su nelegalne prema međunarodnom humanitarnom pravu i samo služe da pojačaju nasilje na tlu - rekao je portparol EK Piter Stano.

Gde su još eskalirale tenzije?

Tenzije su započele zbog slučaja Šeik Jarah, ali su se brzo proširile gradom i daleko iznad Jerusalima.

Situacija u Jerusalimu može sama da eskalira na brzinu, ali osetljivost u gradu pojačana je kombinacijom verskih i nacionalističkih faktora.

Dva praznika su ove godine pala istog vikenda: muslimanska Noć snage (Lejletul-kadr) bio je u noći 8. maja, i smatra se najsvetijom noći u godini. Izraleski praznik Dan Jerusalima bio je 9. i 10. maja, kojim se slavi dan kada je izraelska vojska preuzela kontrolu Starog grada 1967. godine.

Svaki praznik sam za sebe može da podstakne religiozni i nacionalistički žar, a zajedno još više mogu da podstaknu ionako napetu situaciju.

Ni politička situacija nije pomogla. Izrael je imao četiri neuspešna izbora zaredom, a premijer Benjamin Netanijahu udvarao se nekim otvoreno ekstremnim rasističkim političarima dok se bori za pravljenje koalicije i ostanak na vlasti. To je ohrabrilo neke krajnje desne jevrejske grupe.

Desničarski izraelski političari Itamar Ben-Gvir i Arieh King došli su u Šeik Jarah kako bi poslali poruku da ceo grad pripada Izraelu. Njihovo prisustvo raspirilo je plamen.

Palestinska politička situacija je jedva jasnija nego izraelska. Palestinski predsednik Mahmud Abas odložio je u aprilu prve parlamentarne izbore za 15 godina, produžavajući dugotrajno rivalstvo gde njegov pokret Fatah upravlja Zapadnom obalom, dok Gazom upravlja militantni Hamas, a tamo je takođe aktivan Islamski džihad.

Takva je snaga Jerusalima. Protesti u Jerusalimu mogu da podstaknu proteste u Izraelu i na Zapadnoj obali, kao i da podstaknu militantne grupe u Gazi da ispaljuju rakete i izraelske odbrambene snage da pokrenu vazdušne napade.

Situacija koja je započela u jednom kvartu u Jerusalimu sada se proširila tim područjem i ponovo privukla međunarodnu pažnju na Izrael i palestinsku teritoriju.

(Telegraf.rs)