• 7

Danas glasa Nemačka: U trci za naslednika Merkelove tri kandidata, među njima i jedna žena

Odlazeća kancelarka odlučila je da se ne kandiduje na ovogodišnjim izborima, pa mnogi smatraju da će današnje glasanje biti jedno od najneizvesnijih u istoriji zemlje

  • 7
Nemacka, izbori, glasanje, glasacka kutija

Foto ilustracija: Telegraf/Shutterstock

Izbori u Nemačkoj održavaju se danas, a čitav svet sa neizvesnošću čeka da vidi ko će naslediti Angelu Merkel koja je na poziciji kancelara bila punih 16 godina.

Odlazeća kancelarka odlučila je da se ne kandiduje na ovogodišnjim izborima, pa mnogi smatraju da će današnje glasanje biti jedno od najneizvesnijih u istoriji zemlje.

Angela Merkel godinama je simbol stabilnosti u Evropi od kada je preuzela ulogu kancelarke 2005. godine. Kraljica Evrope, kako je mnogi nazivaju, izdržala je talas populizma, veliku ekonomsku krizu, pandemiju korona virusa i Bregzit, a ono oko čega su svi saglasni je da će ona ostati upamćena kao jedna od najuspešnijih političarki u istoriji.

U poređenju sa prethodnim glasanjem 2017. i 2013. godine, postoji mnogo veća šansa da se u nemačkoj politici napravi ozbiljan pomak, svi se pitaju da li će se to i dogoditi.

Nekoliko istaknutih političara nalazi su u trci za njenog naslednika, međutim, konačni pobednik izbora se neće znati danima ili čak nedeljama nakon što se večeras zatvore birališta.

Otvorena birališta, pravo glasa ima oko 60 miliona Nemaca

U Nemačkoj su jutros otvorena birališta na kojima građani biraju 20. saziv Bundestaga, a u saveznim pokrajinama Berlin i Meklenburg-Zapadna Pomeranija (Mek-Pom) biraju se i pokrajinski parlamenti, prenosi Tanjug.

Na izborima pravo glasa ima oko 60,4 miliona Nemaca, što je gotovo milion birača manje nego pre četiri godine na prethodnim parlamentarnim izborima 2017. godine, prenose agencije. Oko 2,8 miliona ljudi glasa prvi put na izborima za Bundestag.

Nemačka je podeljena na 299 izborne jedinice, od čega ih je najviše u najmnogoljudnijoj saveznoj pokrajini Severnoj Rajni-Vestfaliji (64), a najmanje u saveznoj pokrajini-gradu Bremenu (2).

Ove godine se zbog pandemijskih uslova očekuje i rekordan broj glasača koji će glasati na daljinu. Kako se navodi, njihov broj je u stalnom porastu poslednjih godina. Na izborima 2017. godine je na taj način glasalo 28,6 odsto birača, a predviđa se da će na ovim izborima putem pošte glasati gotovo 40 posto.

Dvadeseti saziv Bundestaga bi mogao da bude i najveći do sada. Prve procene na temelju izlaznih anketa biće objavljene odmah po zatvaranju birališta u 18 sati, a rezultati na temelju prebrojanih glasova stizaće tokom večeri. Prvi nepotpuni službeni rezultati očekuju se oko ponoći.

Za razliku od prethodnih, ove godine se tri stranke bore za mesto šefa vlade, a moguće je da nijedna od njih neće moći da formira većinu u Bundestagu sa samo jednim koalicionim partnerom.

To su Hrišćansko demokratska unija (CDU), Socijaldemokratska stranka i stranka Zelenih.

Ko ima najviše šansi da zameni kraljicu Evrope

U Nemačkoj godinama dominiraju dve velike partije. U desnom centru nalazi se Hrišćansko-demokratska unija Nemačke (CDU) na čelu sa Arminom Lašetom, a glavni protiv kandidat biće Socijaldemokratska partija (SPD) na čelu sa Olafom Šolcom.

U proteklih deset godina još neke stranke dobile su na popularnosti. Iako ove dve stranke imaju najveće šanse za pobedu, Zelena stranka je takođe ozbiljan kandidat.

Naslednik Angele Merkel na čelu CDU-a je Armin Lašet (60), dugogodišnji saveznik kancelarke i zamenik lidera stranke od 2012. Pobožni katolik čiji je otac u jednom trenutku bio inženjer rudnika uglja, izabran je za kandidata na izborima, nakon mukotrpne borbe rukovodstva stranke.

Merkelova je podržala Lašeta, međutim uprkos tome, on ima velike probleme sa podrškom građana, a mnogi od njih ne vide njega kao dostojnog zamenika Angele ni na čelu partije, a posebno države.

Njegov najveći oponent na današnjim izborima je Olaf Šolc. Poslednje izborne ankete pokazale su da je on u blagom vođstvu. Kao i Lašet i on ima veliko iskustvo u bavljenju politikom. On je do 2018. godine bio ministar finansija u Nemačkoj, kao i zamenik kancelke. Mnogi smatraju da ga upravo bliska saradnja sa odlazećom kancelarkom čini podobnijeg za njenog nalsednika.

Između dvojice ljutih rivala nalazi se i jedna žena. Liderka Zelene Partije je Analena Berbok koja je na početku kampanje postala prava senzacija. Mnogi su se pitali da li je zelena kancelarka upravo ono što Nemcima treba.

Veliki problemi sa klimatskim promenama, požari širom sveta i velike poplave u Nemačkoj, upravo su najjače Analenino oružje u današnjoj bitci za birače.

Četvrta na listi je krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku, kojoj problemi migrantske krize najviše idu u prilog. Oni oko sebe okupljaju birače koji se protive dosadašnjoj politici zemlje prema migrantima. Zbog svojih ekstremnih stavova u martu su postali prva stranka u Nemačkoj, koja je još od doba nacista stavljena pod nadzor vlade.

Kako će izgledati glasanje?

Nemački izbori za Bundestag odvijaju se po sistemu proporcionalne zastupljenosti, što znači da se udeo glasova svake stranke direktno odnosi na to koliko mesta imaju u parlamentu.

Taj princip praktično onemogućava stranci da sama vodi vladu. Koalicije moraju da se formiraju nakon što se glasanje završi, a često sadrže i više od dve partije.

Mnogi Nemci su već glasali na izborima. Pandemija korona virusa povećala je broj ljudi koji su svoje glasove poslali poštom.

- Ko god pobedi na papiru u nedelju uveče ne može da bude siguran da će on ili ona zaista voditi vladu, jer će biti toliko permutacija. Možda do novembra nećemo znati ko će tačno da formira vladu - rekao je jedan nemački politikolog za CNN.

Opšti, neposredni, slobodni, jednaki, tajni

Od 1949. godine građani Savezne Republike Nemačke biraju poslanike za Nemački Bundestag na period od četiri godine po principu slobodnog, jednakog i tajnog glasanja na opštim neposrednim izborima.

U Osnovnom zakonu (Ustavu) stoji da su izabrani poslanici "predstavnici celog naroda i pri tome ih ne obavezuju nikakvi nalozi i uputstva i vode se samo svojom savešću".

U načelu svi Nemci koji su na dan izbora navršili 18 godina života imaju pravo da budu birani u okviru izbora poslanika za Nemački Bundestag.

Prvi birački glas i drugi birački glas

Od izbora za drugi saziv Nemačkog Bundestaga 1953. godine na nemačkim saveznim izborima daju se dva biračka glasa. Prvim glasom direktno se bira kandidat iz izborne jedinice birača. Nemačka je podeljena na ukupno 299 izbornih jedinica, od kojih svaka ima oko 250 000 stanovnika.

Drugi glas birač daje određenoj stranci.

Od najmanje 598 poslaničkih mandata u Bundestagu 299 poslaničkih mesta se osvaja preko tzv. pokrajinskih izbornih listi. Samo političke stranke smeju da podnose te izborne liste. Liste određuju redosled po kojem kandidati popunjavaju poslanička mesta koja je njihova stranka osvojila u određenoj Saveznoj pokrajini.

Redosled kandidata na listi se unapred određuje na kongresima stranke. Ako neki poslanik napusti Bundestag, onda se sa pokrajinske liste stranke preko koje je ušao u parlament bira sledeći kandidat koji ranije nije bio izabran. Ako na listi nema više nijednog preostalog kandidata, poslaničko mesto ostaje upražnjeno.

Svaka stranka mora na nivou države da osvoji najmanje pet procenata važećih drugih glasova birača da bi bila zastupljena u Bundestagu.

Pravila o izborima poslanika za savezni parlament regulišu postupak održavanja nemačkih saveznih izbora. Bundestag proverava ispravnost izbora u skladu sa Zakonom u proveri izbora.

Ko god da pobedi, moraće mnogo da se potrudi kako bi zasenio ženu, koja je godinama "vukla konce" ne samo u evropskoj, već i svetskoj politici. Zbog toga svi, od Pekinga do Vašingtona, pomno gledaju u Nemačku i sa strepnjom čekaju rezultate izbora.

Video: Vučić i Merkelova o važnom pitanju koje mora biti rešeno: Kompromis jedino rešenje za KiM

(Telegraf.rs)

Podelite vest:

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • 🌞

    Kako ćemo bez mame Merkelove.😜

    3
    2

    Podelite komentar

  • Dragan

    Ako Nemci izglasaju da im turcin Armin bude kancelar,onda mislim da su se jako nisko srozali kao nacija.A i Angela je mogla o tome,pre da razmisli.Mislim da Sulc ima najvece sanse.

    6
    0

    Podelite komentar

  • Antun pokatoliceni srbin

    Samo neka odu ovi radikali presvuceni u demokrate iza kojih stoji rasipanje Jugoslavije, bombardovanje Srbije, rat u Egiptu, Libiji, Siriji, Avganistanu

    5
    2

    Podelite komentar

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima