Zadojeni mržnjom ili istraumirani, znaju samo za rat: Ovako žive žene i deca boraca Islamske države

Foto-kolaž: Profimedia/Alamy

Kamp al-Hol u kom žive žene i deca stranih boraca ISIS-a mnogi opisuju kao haotičan i opasan. U celom gradu nalaze se šatori u kojima su smeštene porodice, a čuvaju ga naoružani stražari.

Preporučujemo

Ovaj improvizovani grad smešten blizu granice između Sirije i Turske opasan je ogradom od bodljikave žice, svuda su prisutni čuvari, a žene moraju da budu odevene u nikab. Ovo izolovano mesto posetio je Punam Taneja, koji je u autorskom tekstu za BBC ispričao utiske iz ovog kampa.

- U uglu, blizu male pijace na kojoj se prodaje povrće, ugledao sam grupu žena koje su želele da pričaju sa mnom. One su uglavnom došle iz Istočne Evrope. Nisu želele previše da pričaju o tome kako su došle u ovaj kamp, ali većina njih krivi muževe zbog odluke da odu nekoliko hiljada kilometara od kuće i bore se na strani Islamske države. Njihov jedini zločin je, kažu, bio to što su se zaljubile u pogrešnog čoveka - kaže Taneja.

Ovo je dobro poznata priča među ženama militanata, posebno onih koje žele da se odvoje od brutalnog režima u kom su zaglavljene. Njihovi muževi su poginuli, zarobljeni ili nestali, a one su ostavljene u kampovima u kojima žive sa svojom decom pod strogim pravilima.

U ovom kampu boravi više od 60.000 ljudi, uključujući 2.500 porodica stranaca koji se bore na strani ISIS-a. Većina njih došla je u ovaj kamp nakon poraza džihadista u Baghuzu 2019. godine.

- Žene su veoma oprezne dok razgovaraju sa mnom, ukoliko kažu nešto pogrešno snosiće posledice, možda i opasne po život. One ne strahuju od čuvara, već od drugih žena koje su zatrovane idejama ISIS-a. Kada sam u jutarnjim časovima bio tamo, pronađena je ubijena žena - kaže reporter.

Svakodnevna ubistva

Nasilje i radikalizacija u kampu predstavljaju veliki problem za sirijske demokratske snage pod vođstvom Kurda, koji godinama upravljaju ovim kampovima.

Doktor Abdulkamir Omar, ministar spoljnih poslova pokrajne na severu Sirije koja je pod vođstvom Kurda, priznaje da u al-Holu još uvek vlada ISIS. Veliki problem predstavljaju radikalizovane žene koje su odgovorne za većinu nasilja koji se svakodnevno dešava u kampu.

- Ovde se svakodnevno dešavaju ubistva, dođu i zapale šator ljudima koji ne slede ideologiju ISIS-a. Svoje radikalne stavove prenose i na decu - kaže doktor Omar.

U ovom kampu živi veliki broj dece. U Siriju su ih doveli roditelji iz Azije, Afrike i Evrope i žive pod strogom kontrolom militantne organizacije.

- Dok smo se vozili kroz kamp neki od njih gađali su nas kamenjem, razbili su nam i prozor. Ostala deca su sa druge strane pasivna. Tupo gledaju u nas dok sede ispred svog šatora. Većina njih je preživela nezamislive traume dok su se stalno selili kada su borci ISIS-a pokušavali da odbrane svoje teritorije u Iraku i Siriji - kaže on.

Težak život dece u kampu

Većina dece ne zna ni za šta drugo osim za rat i nikada nisu pohađali školu.

- Neki od njih imaju vidljive povrede na telu. Video sam dečaka sa amputiranom nogom kako pokušava da hoda po prašnjavom i neravnom terenu, kakav je onaj u kampu. Svi oni su bili izloženi jezivim strahotama i većina je ostala barem bez jedog roditelja - kaže reporter.

Kako bi se izborili sa sve većim nasiljem, redovno se poverava bezbednost u kampu.

Na starije dečake gleda se kao na potencijalnu pretnju. Ukoliko prave probleme, kada dostignu određene godine sele ih u pritvorske centre koji su udaljeni od njihovih porodica.

- U određenim godinama predstavljaju opasnost i za sebe i za druge. Nije nam preostalo ništa drugo nego da za njih izgradimo rehabilitacione centre - kaze doktor Omar.

Svi oni ostaju u kontaktu sa majkama preko međunarodne organizacije "Crvenog krsta".

Severno od al-Hola, nalazi se još jedan manji kamp Roj u kome su takođe smeštene supruge i deca boraca ISIS-a. U ovom kampu žive mnoge Britanke uključujući Šamimu Begum, Nikol Džek i njene ćerke.

- Kamp je podeljen žičanim ogradama. Upoznao sam grupu žena sa ostrva Trinidad i Tobago. Iz ove zemlje veliki broj ljudi otišao je da se bori na strani Islamske države. Jedna od njih ima sina od deset godina. Sa decom živi u kampu od kako joj je ubijen muž - kaže reporter BBC-a.

Ona je čula za praksu odvajanja dečaka od porodica i svakodnevno brine za svog sina.

- Sedim, gledam i svakim danom je sve stariji. Mislim da će jednog dana doći i odvesti ga - kaže ona.

Dečak dane provodi igrajući se loptom sa braćom i sestrama. Najstarije je dete i brine o porodici od kako mu je otac nastradao u vazdušnom napadu. Kaže da bi mu majka jako nedostajala ukoliko bi morao da se odvoji od nje.

Školovanje i rat

U kampu su higijenski uslovi na slabom nivou. Toaleti i tuš kabine nalaze se na otvorenom. Pijaću vodu dobijaju iz rezervoara, a na njen ukus žale se mnoga deca.

- Ovde imaju malu pijacu gde mogu da se kupe igračke, hrana i odeća. Svakog meseca porodicama se deli paket hrane, a za decu je obezbeđena i odeća. Neke od porodica su i mešovite. Žene koje su imale istog muža, zadržale su porodične veze pa sada zajednički brinu o deci - kaže reporter.

Mnoga deca u ovim kampovima pohađaju improvizovanu školu koju vodi organizacija Sačuvajmo decu.

- Čuli smo mnogo tužnih priča o deci i nijedna nije pozitivna. Nadamo se da će uskoro moći da odu kući i imaju normalno detinjstvo, da budu zdravi i na sigurnom - kaže Sara Rašdan iz Kancelarije "Syria for Response"

Ona kaže da su u poslednje vreme uočili mnogo promena u ponašanju dece.

- U početku smo viđali kako crtaju slike na kolima se vidi rat, bombardovanje, a sada crtaju pozitivnije slike poput cveća, kuća - kaže Rašdan.

Ono što niko ne zna je kada će ova deca moći da napuste kamp i kakva ih budućnost čeka.

Veliki problem je što neke strane zemlje na supruge stranih boraca ISIS-a gledaju kao pretnju, iako većina žena to poriče.

Ipak, iako žele do odu iz kampa, među njima ne postoji spremnost da govore o životu u ovim naseljima. Većina njih, iako žive u kalifatu, tvrde da nisu svesne masakra i genocida koje je počinila ova militantna organizacija.

One su godinama živele potpuno izolovane i nisu svesne kako na njih danas gledaju ljudi u njihovim matičnim zemljama.

Neke zemlje poput Švedske, Nemačke i Belgije prihvataju majke i decu i vraćaju ih u svoju zemlju.

- To je globalni problem, ali međunarodna zajednica ne želi da preuzme odgovornost za ovu situaciju. AKo se ona nastavi suočićemo se sa katastrofom sa kojom nećemo moći da se nosimo - kaže doktor Omar.

(Telegraf.rs)